Патријарх српски Иринеј (Гавриловић) и владика бачки Иринеј (Буловић) поново су разговарали са председником Србије Томиславом Николићем о његовом старом предлогу да се Српској православној цркви, односно Епархији рашко-призренској, издејствује статус сличан оном који има Ватикан у Италији.

Ову Николићеву идеју СПЦ је још пре три године одбацила, уз образложење да би тим потезом Црква посредно признала самопроглашену независност шиптарских сепаратиста.

Али у новонасталој ситуацији, када Србију у поступку прикључења ЕУ чека отварање поглавља 35 о нормализацији односа Србије и тзв. „државе Косово“, ватикански модел је актуелизован за будући статус СПЦ на Космету.

Српска црква је, подсетимо, својевремено одбацила идеју о екстериторијалној аутономији за Епархију рашко-призренску по узору на Хиландар у Грчкој. Није јој био прихватљив ни такозвани јордански модел за улазак квазидржаве Косово у Унеско.

Прича о ватиканском моделу је узалудна. Непримењива је из најмање два разлога. Мада је акт којим су регулисани односи Италије и Ватикана потписан 1929. године, Ватикан је темељ за своју државност почео да обезбеђује још у 8. веку када су поједини делови тадашње Италије, који су били под византијском управом, отети Византији и стављени под папску управу.

Са правне тачке гледишта, из данашње перспективе нелогично је на територији сопствене државе захтевати за СПЦ ватикански статус државе у држави, односно тражити екстериторијалност за СПЦ на Косову и Метохији.

Тим пре што је и у преамбули Устава Србије децидирано наведено да је КиМ део Републике Србије – објашњава за „Вести“ др Зоран Чворовић, универзитетски професор историје црквеног права.

Опрез патријарха Павла

Патријарх Павле је након доласка Унмика и Кфора на Космет одбацио идеју да се статус Епархије рашко-призренске решава у форми екстериторијалне аутономије коју има Света Гора атоска на северу Грчке. Он је мислио да би се тиме ишло наруку албанској иреденти, и да би се СПЦ на тај начин имплицитно одрекла својих верника и својих светиња на Космету.

Чворовић напомиње да форсирање ватиканског модела од председника државе може да значи само то „да ће Србија ипак признати квазидржаву Косово кроз разне билатералне уговоре о добросуседству, привредној, економској и свакој другој врсти сарадње“.

Ако се идеје о црквеној екстериторијалности поновљено пласирају, онда се једино може тумачити да власт већ имплицира да је Косово независна држава коју ће Београд признати, а пре тога ће сепаратно, једно по једно, спорно питање бити решавано – закључује Чворовић.

Јордански модел

Пре него што је одбачен захтев да тзв. држава Косово постане члан Унеско, увелико се спекулисало о разради тзв. јорданског модела по коме би Косово ушло у Унеско, док би српски споменици са Унескове листе имали специјалан статус. Заузврат, Анекс 5 Ахтисаријевог плана, на ком инсистира СПЦ, био би део „бриселског пакета“ у преговорима са Приштином.

извор – www.kmnovine.com/2015/12/Vatikanski-model.html

Прочитај без интернета:
4 гласa