Драгана Зечевић

НА овај дан пре дванаест година гореле су наше цркве од Призрена до Косовске Митровице, од Обилића до Пећи и Ђаковице. Осморо Срба је убијено, а чак 4.000 их је протерано са својих огњишта и поред бројног војног и цивилног међународног присуства. Укупно 35 наших светиња и 935 српских домова пострадало је од рушилаца, чији је циљ био да заврше оно што су екстремисти започели одмах по завршетку ратних сукоба 1999. године са циљем да протерају, униште све српско што је икада овде постојало – казао је у беседи поводом мартовског погрома епископ рашко – призренски Теодосије.

Он је окупљене у препуном Дому кутуре у Грачаници подсетио да је мартовски погром само један у низу бројних страдња, који је српска црква са својим народом вековима пролазила на овим мученичким просторима чувајући своју православну веру и предање Светога Саве.

Поменом у манастиру Грачаница, паљењем свећа и шетњом главном улицом у Грачаници до Дома културе, где је одржана Академија под називом „Да се не заборави“ у четвртак је обележена дванаестогодишњица мартовског погрома на Косову и Меохији. Грађани, учесници шетње, предвођени Марком Ђурићем, директором Канцеларије за КиМ, владиком Теодосијем и представницима Срба у косовским институцијама су у знак сећања на настрадале Србе положили сто белих ружа крај споменика „Мисинг“ који се налази испред Дома културе.

Седамнаестог марта, по речима директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, Срби се сећају својих жртава, али не наступају са срџбом и мржњом у срцу, већ са жељом да граде будућност у којој би сви могли да живе у миру и спокоју.

- Не знамо да ли се неки од оних који су пребијали немоћне српске старце и старице и палили њихове домове, отимали и убијали, поганили наше светиње и скрнавали наша гробља стиде онога што су учинили – казао је Ђурић. – Можда ће неки од њих, једнога дана, чак пролити покоју сузу покајницу, али се томе од њих не надамо. И чињеница да се налазимо овде крај Милутинове светиње обавезује нас да будемо бољи од оних који су нам зло чинили и да будемо учитељи човечности. Тугујмо без мржње за онима који су нам одузети. Они који верују знају да ће силнике правда сустићи на оном свету. Нека верују и ја сам међу њима, али ћу се заједно са својим колегама и представнцима државе свесрдно потрудити да их та правда сустигне и на овом свету.

Ђурић је нагласио да српски народ, Србија, као и њено политичко руководство не желе да ишчекивање неког новог конфликта буде карактеристика српско-албанских односа у будућности.

- Такав конфликт би по последицама био ужаснији од свих страхота које су наши народи преживели у недавној историји – казао је Ђурић. – Србија и српски народ наставиће да граде мостове сарадње штитећи Србе и Албанце и од оних чије су речи оштре, срца неискрена, а крвави прсти у туђим џеповима.

Вељко Одаловић, председник Владине Комисије за нестала лица рекао да је 17. март био оркестрирано насиље Албанаца са жељом да се затре све српско на Космету.

СТРАДАЛИ ЈЕР СУ СРБИ

ПОВОДОМ дванаестогодишњице мартовског погрома, представници Привременог органа општине Косовска Митровица и чланови породица положили су у четвртак венце на спомен-плоче трагично настрадалим Митровчанима – Боривоју Спасојевићу у Јани Тучев.

- На данашњи дан пре тачно дванаест година десио се мартовски погром у којем су људи изгубили животе, домове, породице, слободу. А страдали су само зато што су Срби, што су веровали својим комшијама, међународној заједници, што су веровали у правду. Зато је наше питање увек исто – када ће налогодавци овог погрома бити изведени пред лице праве – рекао је Горан Ракић, градоначелник северне Митровице крај Споменика истине у Митровици где је страдалима служен парастос.

ПАТЊА

- СЕДАМНАЕСТИ март се не сме никада заборавити и не сме се никада поновити. Окупили смо се да скренемо пажњу домаће и међународне јавности политичара и медија на проблем осмишљеног наставка етничког чишћења, започетог још 1998. године, да подсетимо на патњу, бол и безнађе, нас породица, уништених и унесрећених који су изгубили своје ближње, кућни праг, своје огњиште – казала је Наташа Шћепановић, испред Удружења несталих и киднапованих Срба на КиМ.

ПОДГОРИЧКИ СТУДЕНТИ ПАМТЕ И СВЕДОЧЕ

ДВАНАЕСТУ годишњицу погрома косметских Срба у четвртак је обележила група подгоричких студената који су на Руском мосту окачили транспарент са поруком: – 17. март 2004-2016. Погром који траје. Транспарент је претходно био раширен у Његошевом парку, испред Његошевог споменика, где се окупљенима обратила млада студенткиња Милена Стриковић.

- Ми смо студенти који памте 17. март 2004. године. Памтимо, не да бисмо злом узвраћали, већ да не бисмо жртве обесмислили. Памтимо и сведочимо да нам је Косово једино полазиште и исходиште и да тај осећај у нама, новим нараштајима, нико неће убити иако су многи покушавали – казала је Стриковићева. В. К.

ГОРАН РАКИЋ: ИСТО ПИТАЊЕ

ГРАДОНАЧЕЛНИК Северне Митровице Горан Ракић рекао је да и након 12 година остаје питање за међународну заједницу – када ће налогодавци мартовског погрома бити правно процесуирани?

- Наше питање упућено међународној заједници увек је исто и јуче, и данас, и сутра – када ће налогодавци овог погрома бити изведени пред лице правде? – рекао је Ракић.

АЛЕКСАНДАР СПИРИЋ: БОЛАН ТРАГ

ПРЕДСЕДНИК Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић рекао је да је 17. март оставио неизбрисив и болан траг за читав српски народ.

- Никада и нигде не сме да се понови 17. март. Већ 12 година ми са овог места тражимо од међународне заједнице правду за страдале, протеране и оне који су рушили и скрнавили наше светиње – казао је Спирић.

НЕНАД РАШИЋ: СУРОВО

ПОСЛАНИК Српске листе у Скупштини Косова и лидер Прогресивне демократске странке Ненад Рашић оценио је у четвртак да су 17. и 18. март 2004. били најстрашнији дани за Србе на Косову:

- Када се само у два дана насиља над Србима протера 4.000 Срба, поруши преко 800 кућа, запали 45 верских објеката, а уништи близу 100, морам да кажем да је ово био један од најсуровијих злочина.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:596129-%D0%94%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D0%B8%D0%9C-%D0%A2%D1%83%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%BC%D1%80%D0%B6%D1%9A%D0%B5

Прочитај без интернета:
0 гласовa