Ако правимо паралеле са догађајима из ближе прошлости, план о формирању Заједнице српских општина на КиМ најприближнији је „Ердутском споразуму“ који је користио за реинтегрисање српског становништва у Источној Славонији у правни поредак Хрватске.

Ни после нешто више од две године, од кад је 19. априла 2013. у Бриселу парафиран први споразум између Београда и Приштине, популарно назван Бриселски споразум, није формирана Заједница српских општина предвиђена овим споразумом.

Зашто је и две године касније ЗСО поново била тема и на јучерашњем наставку разговора Београда и Приштине у Бриселу? Зашто они који су приволели Србе и Албанце да седну за заједнички сто и који на неки начин представљају гарант Бриселског споразума, нису употребили исте механизме да натерају Приштину да испуни свој део споразума? Србија је свој део испунила неколико месеци после парафирања.

Смоквин лист међународног фактора

Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић каже за Спутњик да је Србија озбиљно схватила намеру о формирању Заједнице српских општина на Косову и Метохији, али да међународни фактор то није тако доживео. За њих је ЗСО требало да представља само смоквин лист којим би се у српској јавности и политичким круговима сакрило повлачење институција Србије са територије Косова и Метохије.

– Тако да претпостављам да није било никакве искрене намере код већине учесника у овом процесу осим, наравно, званичног Београда. Код Албанаца се чак може рећи да није постојала никаква намера да се Србији изађе у сусрет. Сада гледамо последице свега. Нити међународни фактор, нити косовски Албанци не знају шта ће са том ЗСО – тврди Пророковић.

Република Српска, Српска Крајина или?

Историја решавања конфликата на простору бивше Југославије бележи неколико примера са којима се можда могу повући паралеле када је реч о решењу за Заједницу српских општина. Аналитичари су у протекле две године поредили план за ЗСО са Републиком Српском у оквиру Босне и Херцеговине. Да ли се стварно може повући паралела између будућег решења за Север Косова, односно ЗСО и Дејтонског мировног споразума?

Или је можда предложено решење за Србе са Косова сличније ономадашњем „Плану З4“ (Загреб 4) који је предвиђао широку аутономију у оквиру Хрватске за Републику Српску Крајину? „План З4“ никад није усвојен, нити је о њему преговарано. Само годину-две после овог предлога решења, Срби из Хрватске не да нису имали аутомију, већ су протерани у војним акцијама „Олуја“ и „Бљесак“.

Душан Пророковић подсећа на различита тумачења плана за ЗСО. Једно је тумачење Албанаца да ће ЗСО бити на нивоу невладине организације, а тумачење српских политичара је да ће ЗСО бити компактна институционално територијална целина.

Реинтегрисање српске заједнице на КиМ?

– У овом тренутку не бих то поредио ни са „Дејтоном“, ни са „Планом З4“, поготову не са „Дејтоном“. Ако би требало да правимо паралеле са догађајима из ближе прошлости, ово је најближе „Ердутком споразуму“, који је користио за, како су то Хрвати говорили, реинтегрисање српског становништва у Источној Славонији у правни поредак Републике Хрватске – сматра Пророковић.

Срби са Косова и Метохије две године после потписивања Бриселског споразума нису добили ништа. Не постоји никаква гаранција, тврди Пророковић, да ће они и у наредне две године добити било шта.

– Чини ми се да је то само изговор, јалов изговор, како би се остало у том косовском систему и како би се пред тим Србима на Косову и Метохији и пред широм јавношћу нашао изговор за све ово што се чини – закључује Пророковић.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/501271/EU-i-Pristina-ne-znaju-sta-ce-sa-ZSO

1 глас