Окупиране територије – Еулекс за десет месеци завршава своју мисију на окупираним територијама и одлази из јужне српске покрајине, али је већ сада извесно да за њим нико неће жалити. Ако се око нечега слажу косметски Срби и Албанци, то је да је учинак ове мисије за седам година више него мршав.

И једни и други, свако из својих разлога, сматрају да Еулекс није испунио свој задатак, односно да није донео правду на осетљивом терену какав су окупиране територије.

Шеф Еулекса Габријел Меучи ипак није незадовољан учинком и то је сликовито објаснио: „Мисија Еулекса није поверена суперменима који су дошли да хапсе сваког на Косову.”

Иљир Деда, посланик „Самоопредељења”, покрета који се највише бунио против Еулекса, каже да су резултати ове мисије равни нули. И Рада Трајковић је незадовољна учинком мисије ЕУ, али ипак сматра да би Срби без присуства Еулекса били више угрожени.

Када је пре седам година покренута иницијатива (пре свега од стране оних држава које нису признале окупиране територије – Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра) да се нађе правни оквир помоћу кога би Брисел преузео од УН ингеренције над Косовом, званични Београд је подржао ту идеју. Наиме, тадашња власт, предвођена Демократском странком, и поред бројних критика и упозорења о могућим штетним последицама идеје да се УН максимално развласте на окупираним територијама, ипак је дозволила долазак мисије Еулекса. Приштина се, међутим, успротивила.

Правну подлогу за формирање Еулекса пружио је такозвани план у шест тачака који су потписали генерални секретар УН Бан Ки Мун и тадашњи министар спољних послова Србије Вук Јеремић. СБ је на седници 26. новембра 2008. једногласно подржао план генералног секретара УН о „реконфигурацији Унмика”, чиме су отворена врата за распоређивање мисије ЕУ на окупираним територијама. Како је тада прецизирано, Еулекс је требало да буде статусно неутрална мисија, али се на терену врло брзо показало да тај принцип неће бити „свето писмо” за Брисел.

Најављена из европских центара моћи као добитна комбинација која ће применом европских стандарда у правосуђу, царини и полицији увести ред у косовско друштво, мисија Еулекса је постала највећи извор корупције и део проблема који покушава да реши. Затварање кривичног поступка против команданта ОВК Фатмира Љимаја и вођење процеса против Оливера Ивановића, којег, упркос свим исказима који га ослобађају одговорности, и даље држе у притвору, само су примери који показују да су међународни тужиоци и судије на окупираним територијама прихватили локални начин понашања, уместо да уведу правне стандарде земаља из којих су дошли.

Садашњи шеф мисије Габријел Меучи, међутим, сматра да они ипак нису тако лоши, јер су до сада њихове судије изрекле 550 пресуда. На замерку да њихови тужиоци за седам година нису успели да процесуирају ниједну „крупну политичку рибу” из Приштине, Меучи је одговорио да „Еулекс није компанија за риболов”.

Вероватно су због тога у њиховим судовима најчешће процесуирани крадљивци јабука и аутомобила, како је то иронично констатовао Андреа Капусела, бивши италијански званичник на окупираним територијама, који је водио јединицу за економске и финансијске послове при Међународној цивилној канцеларији у Приштини. Он наводи да од свих случајева корупције на високом нивоу, њих око 25, којима се Еулекс бавио од 2008, ниједан није резултирао осуђивањем осумњиченог из шиптарске политичке елите.

Разлоге за то Капусела види у томе што ЕУ и САД штите косовске политичаре на власти, што је назвао „пактом о ненападању”. Запад је, како он оцењује, то учинио како би свету доказао да је њихов „пројекат Косово” успешан.

Коментаришући учинак Еулекса, директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић пита колико је људи који су имали станарско право на окупираним територијама или оних којима је отета приватна имовина или целокупан њихов животни допринос развоју окупираних територија, добило нешто захваљујући раду те мисије.

„Колико је одговорних за ратне злочине у периоду рада ове мисије кажњено, колико се вођа организованог криминала нашло иза решетака, за колико је места на листама које индексирају Косово и Метохију као високорангирану дестинацију за организовани криминал Косово и Метохија пало или порасло за време мандата Еулекса”, каже Ђурић за „Политику”.

Председница НВО „Европски покрет” Рада Трајковић истиче да је реалност да је ову компромитовану мисију на окупираним територијама дочекала организована криминално мафијашка структура која је на власти и да је мисија морала да се прилагоди тој реалности на различите начине.

„Коруптивни потенцијал албанских косовских лидера је огроман, па је тако и знатан део особља Еулекса подлегао корупцији. Такви људи су компромитовали мисију, али су неки, ипак, сачували кредибилитет”, тврди Рада Трајковић.

Иљир Деда, посланик „Самоопредељења” у косовској скупштини, каже да је мисија Еулекса толико дискредитована да би коначно требало да се заврши.

„Нису помогли у борби против корупције и организованог криминала, а још мање у јачању правосудних институција на Косову. Избегавали су да покрену процесе против истакнутих косовских политичара, па су правна питања постала политички проблем”, истиче Деда.

С њим се слаже и Марко Јакшић, високи функционер Демократске странке Србије, који тврди да је учинак Еулекса, када је реч о српској заједници – катастрофалан.

„Испоставило се, после седам година, да су Срби са Космета били у праву када су писали петицију и демонстрирали испред Скупштине Србије, захтевајући да Еулекс не дође. Они су дошли да успоставе још једну албанску државу на Балкану и да затру све што је српско. И у уставу Косова пише да је мисија ЕУ дошла да створи независну државу”, каже Јакшић.

Неџмедин Спахију, професор Приштинског универзитета, не жели да коментарише појединачна суђења, али сматра да су мисије Еулекса и Унмика ипак заслужиле прелазну оцену, додуше двојку. Подсећа да ниједна од ове две мисије није имала довољно храбрости да се суочи са злом.

„То је много коштало косовско друштво, а коштаће и убудуће. На Косову постоји нада да ће, кад Специјални суд оптужи ’крупне звери’, локално тужилаштво и судство то испратити разбијањем њихових мрежа”, наглашава Спахију.

У намери да сазна шта администрација у Бриселу, као и мисија Еулекса у Приштини, мисле о свом седмогодишњем раду на окупираним територијама, „Политика” је мејлом послала питања, али одговоре нисмо добили.

„Случај Бамије” – земљотрес од кога је и Брисел подрхтавао

Најјачи ударац по свој кредибилитет ова мисија је доживела у новембру 2014. године, када је приштински лист „Коха диторе” објавио да је Еулексов тужилац Британка Марија Бамије прибавила доказе како су двојица високих званичника Еулекса примила мито да би затворила најмање три велика криминална случаја. Британски „Гардијан” тада је њене наводе оценио као „земљотрес чије је епицентар у Приштини, у седишту Еулекса, али да тло подрхтава у Бриселу”. Бамијеова је обелоданила да је Одељење за борбу против корупције, прислушкујући учеснике неколико криминалних операција, пресрело и разговоре главног тужиоца Еулекса Јарославе Новотне и председника скупштине судија Еулекса Франческа Флорија, који су се састајали са различитим посредницима у циљу заташкавања тешких кривичних дела. Верује се да су управо они допринели затварању кривичног поступка против Љимаја.

Уместо да добије признање за савестан и одговоран рад, Бамијеова је кажњена. Почетком ове године суспендована је због сумње да је приштинском листу „Коха диторе” предала тајна документа у којима наводи да су међународне судије на окупираним територијама у замену за новац пуштале осумњичене на слободу.

Заштита сведока по Еулексу

Саговорници „Политике” из Приштине сликовито су објаснили како изгледа заштита сведока на окупираним територијама коју обавља Еулекс. Сведока би „штитили” у кући у центру Приштине, испред које би поставили полицајца са вучјаком. Када би новинари питали полицајца који чува кућу ко се у њој налази, добијали би одговор о којој је особи реч, из којег је места и у којем је поступку сведок. На крају су се сви сведоци брзо предомислили и променили исказ пред судом.

То је вероватно и разлог зашто је известилац Савета Европе Дик Марти рекао да никакве осетљиве информације, као што су идентитет сведока и њихове изјаве, неће уступити све док не буду постојале „апсолутне гаранције” да ће се информације строго чувати. Посебно је споменуо неспособност Еулекса да развије инструменте за спровођење заштите идентитета сведока или спречавање да процуре обавештајни извештаји.

Биљана Радомировић / Дејан Спаловић / Политика / Васељенска ТВ

www.vaseljenska.com/politika/euleks-nije-doneo-pravdu/

Прочитај без интернета:
0 гласовa