Kонтрадикторности међународног правосуђа на Космету у случају Ливадице!? 

Пише: Зоран Влашковић

УНМИК-ово правосуђе је на основу непобитних доказа са ДНК и заштићеним сведоком изрекло 40 година затвора за тероризам Ејупију а Еулех га пустио на слободу почетком 2009. године.

Много је дискутабилно међу самим правницима и међу грађанима, поготову Србима на Косову и Метохији, како то раде међународне судије и тужиоци овде. Колика је велика контрадикторност у раду међународних судија и тужиоца најбоље се може видети на случају подметања експлозива под аутобус “Ниш – експреса“ код Ливадица, СО Подујево, 16. фебруара 2001. године када је настрадало 12 Срба а више од 30 њих задобило тешке телесне повреде.

ЕУЛЕКС је у Приштини у другостепеном поступку 12. марта 2009. године ослободио Фљорима Ејупија (29) из села Секирача СО Подујево, који је 6. јуна 2008. године, пред Унмиковим окружним судом у Косовској Митровици осуђен на 40 година затвора за тероризам због подметања експлозива под аутобус „Ниш експреса“ код села Ливадице у општини Подујево 16. фебруара 2001. године, када је погинуло 12 Срба, а више од 30 њих теже и лакше је повређено. Оптужницу и пресуду су јуна 2008. године подигли и изрекли међународни тужилац односно судија.

Ејупијев опушак

Другостепени Еулексов суд је ослободио Ејупија, наводно због недостатка доказа.

У пресуди Унмиковог окружног суда у Косовској Митровици од 6. јуна 2008. године се каже да је „Фљорим Ејупи активирао експлозив који је дигао у ваздух аутобус „Ниш експреса“ којим су Срби путовали на Задушнице у Грачаницу“. Међународни јавни тужилац Ђанкарло Гали је у оптужници теретио Ејупија за тероризам са исходом смртних последица, за изазивање опште опасности и за тешко убиство у покушају.

Занимљиво је да је УНМИК – ов окружни суд организовао суђење у Косовској Митровици, а не у Приштини јер, како је тада саопштено, у Приштини није било безбедно судити терористи Ејупију. Карактеристично је и то да се у судском процесу пред међународним УНМИК – овим окружним судом у Митровици појавио и заштићени сведок који је потврдно износио чињенице да је Ејупи директно умешан у активирање експлозива под аутобус „Ниш експреса“.

Да се ради о превејаном албанском терористи, званом Љуљи рођеном 5. јуна 1978 године, говори и податак да је после хапшења 19. марта 2001. године, побегао под неразјашњеним околностима из америчке базе „Бондстил“ 12. маја 2001. године.

Побегао из “Бондстила“

Његово затварање у „Бондстилу“, америчкој војној бази нико ничим није могао да оправда, поред толико затвора на Косову и Метохији. Како је тада извештавао лондонски “Сандеј тајмс“, његово бекство из „Бондстила“ директно је повезано са умешаности ЦИА. После бекства из „Бондстила“ Ејупи је учествовао у албанском насиљу над Србима 17. марта 2004. године у Гњилану. Поново је ухапшен 8. јуна 2004. године у Тирани и по ИНТЕРПОЛ – овој међународној потерници као припадник терористичке АНЕ ( Албанске Националне Армије) а као учесник насиља 17. марта и подметања експлозив под аутобус „Ниш експреса“.

Поред Ејупија, под сумњом да су учествовали у терористичком нападу на аутобус „Ниш експреса“ ухапшени су Жељи Гаши, Абдиљ Бехљуљи и Јусуф Велију, али су у другој половини 2001. године пуштени из притвора због наводно недостатка доказа.

ЕУЛЕКС полиција, специјално обучени – за заштиту терориста?

Овде никоме није јасно зашто се у првом поступку, пред међународним УНМИК-овим правосуђем, на основу изнетих доказа, Ејупи осуђује на 40 година затвора за тероризам, а непуну годину касније од међународних судија из ЕУЛЕКС-а се ослобађа. У оба случаја се ради о судијама и тужиоцима из Европе. Није ли по среди овде политичка одлука моћника из светских центара који су изнад правосуђа!?

author-picПише: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа „Јединство“ који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.


Припремиле: КМ Новине
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ