Помаже Бог!

Још једним јутром на свом огњишту даривао нас је милостиви Бог.
Нема зида. Почиње неко ново „уређивање“ нашег живота из Београда, Брисела,Приштине.
Све је то Бог допустио због наших грехова.
Да их је мање, мука би било засигурно мање.
Росу је ту, жандармерија и боље што није. Ми смо идаље ту, наши проблеми су и даље ту. Нисмо се због зида и његовог рушења ослободили, а нисмо се Богу фала због њега ни иселили одавде.
Џамија ми је већи проблем. Џамија на СЕВЕРУ, што рече један мој познаник из Српске, је њихово својеврсно „oбележавањ територије“ где псета планирају да се настане.
Нећемо им то дозволити.
Сваки пут кад су силом кренули на нас, чудом Божјим сложили смо се и на трен заборављали наше интерне сукобе, црквене размирице, партијска препуцавања, спортске боје и бранили смо своје домове и свој град.

За СЕВЕР не бринем. И горе је прошао ствари.
Брину ме она нејач у српским срединама које нису имале ту срећу да су на Северу.
Не брину ме Гњилаци, њих има доста, ни Штрпце, они су луди колико и ми овде на Северу. Биће они тврд орах за шиптарчине. Не брине ме ни интегрисана Грачаница. Њу сматрају за своју па је ни не дирају.
Али ме брине Гораждевац, Исток, Клина, Осојане, Видање, Бело Поље, Суво Грло, Бање, Ораховац, Велика Хоча … Срби у Призрену…

Београд далеко, жандармерија брани Вучића и обезбеђује утакмице. Приштина близу, пуна мржње. Еу нас сматра за статистичку грешку, КФОР баш брига које локално становништво живи на Косову и Метохији. Сви смо ми њима дивљаци, урођеници који живе око њихових модерно утврђених база. Замишљају да су Римљани у мору варвара, којима они доносе „светлост света“.
Кад год је нама Србима Луцифер „светлоноша“ покушавао да донесе „светлост “ напретка, ми бисмо завршавали са упола мањим бројем становника.

Тешка је окупација. Не може то да зна неко из Кикинде, или неко из Бора, Пожеге, Криве Феје… али може да се једном дневно помоли за своје сународнике на Косову и Метохији.
Могу Срби који овде не живе, да нас барем не вређају питањем: „А што се лепо не преселите кад вам је толико тешко?“.

Не селимо се јер, иако нам је толико тешко, овде нам је најлепше. Своји смо на своме!
Несхватљиво људима који желе само новац и удобност!

Али ми који смо већ 17,5 година граничари остатка Српског царства, научили смо на оволику дневну дозу стреса, на непредвидивост сваког дана, на узбуђења и страхове, на неизвесност… некако нам се у крви активирао ДНК-код по коме смо програмирани да будемо бранитељи Господњих Храмова и костију предака. Не иде нам се одавде…
Глупо и гордо вам звучи?
Тако је како је…

Чекамо нови дан и живимо овај непоновљиви живот по Божјој милости.
Сутра нас можда не буде…
Нико се неће сећати ни нас, а камоли воза, зида, моста, Вучића…
Живите слободни од греха, молите се Богу за спасење, браните своје огњиште и чекајте дан свеопштег ослобођења.
Свет се мења.
Искористимо то.

***

НАЈВЕЋА ГРЕШКА СРБИЈЕ ЈЕ ШТО ПРЕГОВАРА С ТЕРОРИСТИМА!С ТЕРОРИСТИМА СЕ НЕ ПРЕГОВАРА!
ТЕРОРИСТИМА МЕТАК У ЧЕЛО!

ПОНИШТИТЕ БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ !!!!
погубан је за СРБЕ!
+магдалина+

***

Срећа па је кафа једтина по кафићима, кад већ немамо културне догађаје, биоскопске пројекције, изложбе слика, концерте, представе …
Неки би нам и ту кафу укинули. Смета им то седење по цео дан.
Није цео дан. Много је нас а мало кафића. Лепо смо распоређени

Ја искрено живим за ту кафу.
Чујем како је пријатељица, шта се ради по граду, како до посла којег ретко и има, ко се оженио, која се за њега удала, које дете чекају Петровићи, како је синоћ Партизан победио звезду и лепо ми…
Покушам тих сат времена да заборавим где сам, како ми нико не чува породицу, ни жандармерија, ни Вучић, ни КФОР, ни та фамозна Росу, ни КПС… само Бог….
Волим ту кафу…
Подсећа ме на слободу. На дане када смо били безбрижни. На неки бољи живот…
Ви, је л’ пијете кафу?
Уживајте у њој и немој да ми једете џигерицу!
Не дам ту кафу.

+магдалина+

***

Искрено се надам да је текст измишљен.

Јер, како бих другачије објаснио умноболну изјаву „Да се ослобађа цело Косово и Метохија, не бих ишао, али да шиптари нападну Север, ишао бих???“
Ја сам са Севера. Овде сам рођен и одрастао. Мене је срамота да читам овакву изјаву. Шта сам ја бољи од оног Призренца или Пећанца, или од Гњиланке, Ђаковчанке, Приштевке, па бисте мене бранили, а њих не бисте???
Људи, док не схватимо да смо сви у овоме и да није СЕВЕР, југ, исток, запад, Суботица, Врање, Ужице, већ цела Србија наша отаџбина, ништа од нас.
Ево ја СЕВЕРЊАК бих гинуо за ону бабу из Понеша, за деку из Велике Хоче, макар живели још до овог четвртка.
Борио бих се и за Книн, за Дубровник, за Скопље, за Скадар, али и кад би неко напао Београд, а да смо ми сви безбедни!!!
Гинуо бих за оног монаха на Шар-планини и за девојку у Беривојцу, за дете у Ораховцу, Гораждевцу, Грачаници… за мајку у Колашину, за оца у Звечану, за сестру у Бабином Мосту, за брата у Жупи…
За тебе који си рекао „Оћу, боли ме к….да ратујем“. – Јесте, идиоте, и за тебе…!

+јанко+

***

ЈА, кћи Божија, Метохија…

Спавам где не ти не би смео да свратиш. Живим, певам, смејем се и плачем, тамо где ти никад ниси био.
Кад причају о мени на телевизији или ме видиш у новинама, сматраш да сам сишла с ума кад још глумим Србију окружена вуковима, кад Србија није безбедно бити!

Молим се у светињама древним, кајем грехе својих родитеља, радујем се сваком дану, јер можда следећи немам. Хвалим Бога и појем му, садим божурове и грлим ветрове Проклетија.

Слободна сам… иако немам слободу кретања.
Слободна сам јер сам природна и не робујем жељама и гресима!

+лазарина+

facebookreporter.org/2017/02/06/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81-%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B0%D1%82/

2 гласa