Окупиране територије – Сукоб Мустафе и опозиције дошао је до тачке кључања. После бацања сузавца у парламенту, гађања јајима, изазивања нереда и хапшења, скинуте су све рукавице. Лидер опозиционе ААК Рамуш Харадинај поручио је Иси Мустафи (ЛДК) да ће га, ако настави с хапшењем опозиције због бацања сузаваца у скупштинској сали, „народ ухапсити“.

На ове речи, Мустафа није остао дужан и на друштвеној мрежи одбрусио – „можда на Радоњићком језеру, људи кажу да су тамо затвореници“, алудирајући на стравичан ратни злочин почињен 1998. године.

Лидер ЛДК се очигледно покајао, јер је недуго потом избрисао тај статус. Правдао се да није имао контролу над налогом. Ипак, Харадинај му је одговорио да га је Хаг ослободио одговорности за тај злочин.

У Радоњићко језеро 1998. година бачена су тела више од 30 цивила српске, ромске и албанске националности. Харадинај, бивши вођа ОВК који је још 1996. године почео да организује нападе на српску полицију (у местима Рзнић, Дечани и Глођани) осумњичен је за убиство тих, али и цивила чији су посмртни остаци пронађени у околним сеоским бунарима.

Сузавац и хапшења

Сукоб шиптарских политичара кулминирао је после више покушаја опозиције да спречи спровођење Бриселског споразума, по сваку цену. Две седнице Парламента у Приштини су прекинуте јер су посланици опозиције бацили сузавац у салу. Уследила су хапшења и демонстрације, где је полиција привела тридесетак особа.

Реч је цивилима који су животом платили то што су друге националности, или зато што су одбијали да учествују у злочинима над Србима. Међу жртвама, пронађеним на дну језера, идентификоване су две старице, Вукосава и Даринка Марковић, које су 21. априла 1998. одведене из куће у Дечанима. Пронађено је и тело Милована Влаховића, који је са супругом Милом киднапован 22. априла исте године. Међу жртвама је и мучки убијен Ром Аџим Сеферај.

За овај ратни злочин Харадинај је одговарао у Хагу, али га је тај суд ослободио због недостатка доказа. Оптужбе тужилаштва против Рамуша Харадинаја требало је да поткрепи и 19 сведока који су убијени у периоду од 2001. до 2007. године (који су сведочили или је требало да сведоче у процесу против њега). Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је да је Трибунал одговоран за смрт тих сведока, али је Хаг више пута одбацио одговорност. Два хашка тужиоца, прво Карла дел Понте, а потом и Серж Брамерц, више пута су се жалили Савету безбедности УН на проблем заштите сведока у овом случају.

Ј. Л. Петковић / Вести

www.vaseljenska.com/vesti-dana/haradinaja-i-njegovi-nazvali-zlocincem/

Прочитај без интернета:
3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ