Цвијетин Миливојевић

Љуте се неки читаоци зато што често помињем ђенерала Милана Недића као немачког колаборационисту, јер је, веле, „спасао многе Србе, али и Словенце“ с оне стране Дрине, Дунава и Саве. С чиме се потпуно слажем. Нисам историчар и не пишем ја овде о Недићу ради Недића, већ да бих илустровао своју, можда преслободну, тезу како је све оно што говори и дела наш садашњи Канцелар већ виђено, већ речено, једном већ рађено. И није морао Блер да запуца чак овамо да би нашег Канцелара упутио у одговарајуће штиво за покривање такве политике, кад му је ја, из уторка у уторак, сервирам на тацни.

Рече тако Канцелар, прошле седмице, како „стране дипломате више не долазе у Србију да би нам лупале чврге, јер српска власт није слуга Европској унији“.

Ма, ни седам дана није прошло, исти Канцелар, уз усхићење да га то „чини поносним“, јавно признаде како, „када нешто не знамо – а много тога не знамо – ми питамо Немце како се то ради и урадимо то на тај начин“. А „тако ћемо и у будућности радити“, налупета се Канцелар који не прима чврге. И, како после тога да човек не завири у адекватну литературу („Нови услови онове и стварања“), из које се наш

Канцелар, очигледно, напаја државничком стратегијом и визионарством?! Елем:

„Заставу ослобођења Европе од старих духовних заблуда и ропства капитализму демократије високо је подигла Немачка Адолфа Хитлера… немачке власти препустиле су цивилну управу домаћим комесарима, помажући их ипак свуда тамо где ови сами нису могли… Реакционари су то схватили као слабост и једних и других и почели хушкати против свега оног што би могло олакшати и убрзати препород Србије и њену рехабилитацију пред Немачком и осталим културним светом… Крај све наше неспособности да се снађемо после државног слома и народне катастрофе, Немачка нас је разумела. Разумела нас је у моменту кад смо и сами почели да губимо веру у себе, веру у нашу мисију на овоме тлу… Разумела је натчовечанске напоре елите нашег народа која је свом снагом прегла да успостави сарадњу нашег и немачког народа. Разумела је наше тешкоће. Разумела је и признала наше право на бољи живот – исто онако као што никоме није оспоравала право на живот, али не изван европске заједнице народа!… Верујемо у реч моћне Немачке националног социјализма и користимо оне њене тековине које одговарају нашој души и нашем тлу. Прихватимо сарадњу коју нам великодушно она омогућује!“ („Обнова“, Београд, 9. септембар 1941)

Пошто већ знате како је ондашњи немачки канцелар / фирер одговорио на „изразе љубави и поштовања“ српског „крема“, цитираћу вам само шта је нашем актуелном Канцелару узвратио оводањи немачки амбасадор у Београду: „Уз наше залагање и добру сарадњу са премијером Србије који је наш одличан партнер, у Немачкој види узор, и нама се обраћа за пуно савета, јако смо напредовали у свим пољима“. Из чега, г. Вилхелм закључује да Немачка „у очима премијера Вучића и, уопште, српског народа свира прву виолину“!

И, зато, да ли је то неко затурио Екселенцијину платформу о Косову у ко зна који запећак, и зашто се, уместо, ипак извеснијем, турском, тј. руском току, окрећемо америчком гасном ваздуПЛОХову на лету за земљу Хазара – не питајте комесара Вучића. Одговор на ова питања зна само г. Вилхелм: „Нормализација односа с Косовом не значи признање, него да успоставите добросуседске односе!?“

www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/hazardski_gasni_recnik.886.html?news_id=302602

Прочитај без интернета:
3 гласa