Београд – Национални савет Албанаца донео одлуку о формирању радио-телевизије која ће емитовати програм само на шиптарском језику. У будућој медијској кући радиће искључиво Шиптари. Државни секретар у министарству културе и информисању Саша Мирковић тврди да грађани у Прешевској долини неће остати ускраћени за информације на српском језику.

У складу са законом о Јавном информисању и медијима, национални савет Албанаца донео је одлуку о формирању радио-телевизије која ће емитовати програм само на шиптарском језику. Сигналом ће бити покривена територија општина Бујановац и Прешево, а председници тих општина обећали су финансијску подршку том пројекту.

С обзиром да је Законом о јавном информисању и медијима националним светима мањина омогућено оснивање медија, Национални савет Албанаца одлучио је да формира своју радио телевизијску станицу.

„Не желимо да чекамо исход обавезне приватизације локалних РТВ Бујановац и Прешево, јер то је нова опасност уперена против свих заједница које живе у тим срединама“, каже за Спутњик председник националног савета Албанаца Јонуз Муслију.

Он прецизира да ће редакцију нове телевизије чинити запослени из постојећих локалних телевизија, али само они који су шиптарске националности.

„Срби који сада раде на РТВ Бујановац и Прешево, као и на радију Медвеђа, остаће без посла. За то је крива српска Влада и Закон о јавном информисању који је усвојила“, каже Муслију.

Док су медијским законом општине и градови онемогућени да оснивају и финансирају локалне медије, посредно буџетско финансирање медија које оснивају национални савети, законски је дозвољено. Финансијску подршку општине новој Албанској телевизији најављује и председник општине Бујановац Нагип Арифи.

„Информисање после 1.7.2015. године биће на албанском језику у Бујановцу. Како видим, држава укида српски језик у локалним срединама. И то што кажем у Бујановцу, рекао сам и на ТВ Прешево и у Београду јер не мењам мишљење. Али знајте, држава то ради“, истиче Арифи.

С друге стране, државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић у разговору за Спутњик није желео да прејудицира како ће се практично реализовати одлука националног савета, јер још увек није упознат са њеном садржином. Мирковић истиче да у сваком случају разлога за страховање нема јер не постоји могућност да у Прешевској долини грађани остану ускраћени за информације на српском језику.

„У Бујановцу постоји Радио Ема, који је у приватном власништву и који тамо функционише дуги низ година.Такође, територија републике Србије покривена је сигналом јавног медијског сервиса Радио-телевизије Србије. Такође не треба заборавити и да ће током процеса приватизације бити дата могућност свима да учествују у том процесу“, истиче Мирковић.

Државни секретар прецизира да решења Закона о јавном информисању омогућавају саветима националних мањина да посредством фондација оснивају медије који не могу учествовати на конкурсима за пројектно финансирање.

„То је решење које на неки начин представља врсту позитивне дискриминације која је била неопходна како би се испоштовала европска пракса о заштити права на информисање националних мањина и за то смо заиста добили велике похвале“, наглашава Мирковић.

Медијске организације: Политика је победила струку

Законом о информисању није предвиђен минимум који су општине дужне да издвајају за информисање.

„Последица таквих законских решења управо се сада види у пракси“, поручује председник Извршног одбора УНС-а и представник Медијске коалиције која је подржала усвајање медијских закона, Петар Јеремић.

„Ми смо били против могућности да национални савети имају право да оснивају медије, али политика је одлучила да таква опција буде унета у закон. Тако је политика победила струку, јер нису размели или нису хтели да разумеју потенцијалну опасност. Са професионалног становишта је неприхватљиво да ће ти медији бити под директним патронатом политике која се спроводи преко националних савета националних мањина“, каже Јеремић и прецизира да медијска коалиција сада нема механизме да издејствује промену закона.

Председник Извршног одбора Професионалног удружења новинара Србије које окупља новинаре из више од 40 локалних медија у Србији Милан Петковић, за Спутњик објашњава да се нажалост потврђује све оно на шта су представници запослених у локалним медијима упорно упозоравали када су указивали на последице које ће произвести безусловна приватизација медија.

„Практично, Албански национални савет ће формирати свој медиј који ће се финансирати из буџета, а да истовремено није обезбеђено да мањински народ на тој територији, српски народ буде информисан на локалном нивоу, на свом језику. Таква ситуација, нажалост, прети и многим другим рубним подручјима Србије, где је српски народ у мањини. Али оно што је посебно парадоксално у овој ситуацији јесте чињеница да су медијски закони у супротности са одлукама Уставног суда. Те одлуке су донете на иницијативу АНЕМ-а, у време када је на његовом челу био садашњи државни секретар Саша Мирковић. Наиме, 3.10.2013. године Уставни суд је донео одлуку да право националних савета да оснивају медије није у сагласности са Уставом Србије, док је с друге стране 18. априла 2012. године Уставни суд одлучио да право градова и општина да оснивају медије није у супротности са Уставом“, истиче Петковић.

Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа наглашава да је та организација упозоравала да ће се догодити управо ово што се сада дешава, јер је донет закон у супротан Уставу, који с једне стране забрањује локалним самоуправама да оснивају медије, док националним саветима то право не оспорава.

„Срби ће у својој земљи бити национална мањина која неће имати своје медије. Од почетка је јасно да је све рађено под утицајем моћног лобија који окупља финансијере, политичаре и медијске тајкуне“, каже Чабаркапа и наглашава да ће јавност остати ускраћена за информације, које су кључне за живот у њиховој средини.

„Апелујемо на Уставни суд да хитно узме у разматрање Иницијативу о оцени уставности Закона о јавном информисању коју је још у септембру поднео СИНОС и ПРОУНС и да спречи последице примене тог закона“, наглашава Чабаркапа.

Према првим информацијама, редакција ове нове медијске куће биће у Прешеву, а својим сигналом ће покривати територију општина Бујановац и Прешево, где према проценама, живи око 54.500 Шиптара.

Уколико се до 1. јула 2015. године, локалне РТВ Бујановац и Прешево, које емитују програм на српском и шиптарском језику не приватизују, престаће да постоје.

Према првим информацијама, редакција нове медијске куће у којој ће бити ангажовани само запослени шиптарске националности, биће у Прешеву. Својим сигналом покриваће територију општина Бујановац и Прешево, где према проценама, живи око 54.500 Шиптара.

Јелена Вучићевић / Спутњик

www.vaseljenska.com/vesti-dana/informisanje-u-bujanovcu-i-presevu-samo-na-siptarskom-jeziku/

0 гласовa