Изабрао сам књигу о Косову, односно о Косовској котлини, јер сам сматрао да се и кроз ово питање прожима скоро све оно што карактерише српски и некадашњи југословенски простор и да се кроз Косовско питање, као кроз призму, преламају сва питања националних сукоба, верских подвојености, идеолошке острашћености и да кроз то можемо да објаснимо и читаву историју нашег простора на начин који ће бити разумљив широј публици.

На Косову у 19. веку ситуација је била тешка, јер су албански одметници прогањали хришћане о томе постоје милиони докумената и не може се рећи да су односи били идеални и да је суживот већ тада био могућ. Нажалост, све је било супротно од тога и, увек смо тражили неки добар пример да и њега истакнемо, да то не буде једнострана слика историје. Међутим, тих примера је било толико мало да нису заслужили да буду истакнути. Сећате се приче о албанским војводама који су штитили манастире на Косову? Сада је од тога направљена једна митска прича,како храбре албанске војводе штите манастире… Али од кога? Од Албанаца-екстремиста,који су покушавали да их опљачкају и запале. А ко су те војводе? То су часни људи из тих крајева, међутим, они то не раде бесплатно. Они су плаћени заштитници, њима то манастири плаћају у храни, у шуми, у новцу.

Никакво умивање историје неће нам помоћи да дођемо до бољег разумевања. Мислимо да је лековито да се зна истина, јер наука на крају ипак нађе свој неки пут, иако није нетачна ни она максима да победници пишу историју.

До сада сам објавио две књиге „Косовска котлина кроз векове“. Прва књига обухвата период од најстаријег доба до краја Првог светског рата- ослобођење Косова и Метохије. Поред инструктивног предговора, утемељеног уводног дела,закључка и пописа извора и литературе, доминира девет хронолошко – тематских поглавља: Србија и Срби у Косовској котлини, Први векови турске владавине, Сеоска насеља у Косовској котлини, Обновљена Српска држава и Арбанаси (1804 – 1876), Улазак у сверу Европског интересовања(1878 – 1912), Ослобођење Косова 1912/13 и Косово у Првом светском рату.

Прву књигу засвођују делови посвећени привреди, просвети и култури, као и обичајима Косовске котлине у периоду од пада под турску власт па све до ослобођења 1912. године.

Друга књига (том 2) „Косовска котлина кроз векове“ – Липљан са околним селима,у предговору, критички сам се одредио према теми, коришћеним изворима и постојећој литератури. У уводним деловима књиге проговорио сам о билансу Првог светског рата и високој цени којим је српски народ платио ратну победу. У том делу књиге прецизно су наведени губици које је Србија претрпела у Великом рату.

У другом поглављу монографије, насловљеном “ У новој држави 1918 – 1921″ посебну пажњу посветио сам простору, насељима и становништву. У датом географском и друштвеном оквиру указао сам на успостављање власти, отпоре том процесу, реакције Срба и Албанаца. Обрадио сам војно територијалну организацију у Јужној и Старој Србији и посебну пажњу посветио сам развоју војних и полицијских структура у време Државног провизоријума 1918 – 1921. Насупрот процесу који је водио уређењу државе приказана је и качачка акција која се у том времену распламсавала, али и насојање нових власти да кампањама против качака, акцијама разоружања и војно – полицијским дејствима умире простор који је деценијама живео у анархији.

Треће поглавље монографије посвећено је „крњем“ југословенском парламентаризму и његовим карактеристикама на Косову и Метохији у годинама 1921 – 1929. Наведени период је разрађен на више хронолошких („Косовска котлина 1921 – 1924/5“, „Косовска котлина 1925 – 1929“, „Пред диктатуром“) и тематских целина („Аграрна реформа и колонизација“). У тим деловима текста представљен је партијско-политички живот у Косовској котлини, стање безбедности, избори… Насупрот разбојништвима које су чинили качаци, сепаратизму, идејама социјалне револуције акценат је стављен на политички живот који се одигравао унутар политичких партија и државних институција. Посебно сам уложио велики напор у понуди карактерологије (различити менталитети) домаћег и досељеног становништва Косовске котлине, обради положај који су у процесу аграрне реформе и колонизације имале националне мањине, сагледам међусобне односе и утицаје различитих етничких група на опште прилике које су одређивале живот, проговорим о процесима исељавања и емиграције.

У наредна три поглавља („Период диктатуре 1929 – 1935“, „Милан Стојадиновић 1935 – 1939“, „У сенци рата 1939 – 1941“) обрађене су тридесете године XX века у Косовској котлини. У тим деловима текста скренута је пажња на политику коју је водио режим у настојању да завођењем диктатуре и њеним „увођењем“ у уставне оквире разреши бројна отворена питања, али и на појаве попут распламсавања делатности качачког покрета и кретање криминалитета. Посебно је обрађена политика Александра Карађорђевића, кнеза Павла Карађорђевића, Милана Стојадиновића уз указивање на оно што је за крунисане главе и политичаре било заједничко, а шта посебно. Уочен је значај акције коју је упорно водио Косовски комитет, размотрени планови о исељавању албанског становништва, указано на стално присутан терор „одозго“ и „одоздо“, обрађене опште политичке, националне и друштвене прилике и расположење становништва.

Књигу засвођују делови посвећени привреди, просвети и култури Косовске котлине у годинама 1918 – 1941. У тим поглављима посебно су обрађене пољопривреда и аграрни односи, стање у индустрији, рударство, шумарство, електрификација, саобраћај. Школско питање, култура становања и живљења још неке од важних тема као што је и девето поглавље „Сеоска насеља у Косовској котлини“: Липљан – антропогеографска испитивања и преглед најстаријих породица  које су од досељавања живеле у Липљану (80), Великом Алашу (30), Скуланову (26) и Новом Рујцу (26).

Књигу коју препоручујемо „Косовска котлина кроз векове. Липљан са околним селима, књига 2“ представља значајни истраживачки напор колеге Костића који је у свим сегментима рукописа „прекорачио“ компилативну раван и понудио нова знања о међуратној историји Косовске котлине.“

(Извод из рецензије Проф. др Љубодраг Димић, у Београду 01.02.2016.)

14886075_978908005569164_1830229287_n

Издавач књига (1. и 2. том) је Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ Београд, за издавача проф. др Момчило Павловић, председник, истовремено рецензент и главни и одговорни уредник.

Српска историографија у другој половини XX века није довољно пажње посвећивала темама о историји Косова и Метохије. Ту празнину сада попуњава моје истраживање посвећено Косовској котлини. Засновано на архивској грађи похрањеној у Архиву Југославије (13 архивских фондова и збирки), Архиву Србије, Војном архиву, Архиву САНУ, објављеним изворима, штампи и периодици, историографској литератури и публицистици ово истраживање доноси поуздано знање о политичким, економским и друштвеним приликама у Косовској котлини (Липљан и околна села) у годинама између два светска рата.

Ослањајући се на поменуте студије и научне синтезе вршио сам истраживање на првом месту у Архиву Србије и Архиву САНУ, као и у Војном архиву. Настајао сам да Косовску котлину и њеним многобројним селима, са посебним освртом на Липљан и околна села посматрам као јединствен простор збивања, да уочим главне политичке, економске, културне и духовне проблеме српског народа, да назначим последице сусрета и сукоба различитих цивилизацијских вредности, политичких идеологија и да посебно истакнем улогу верског фактора.

Великоалбански пројекат етнички чисте „природне Албаније“, прожет идеологијом фанатичног шовинизма, унео је попут оркана пустош на Косову и Метохији. Настојећи да реконструишем на првом месту политички амбијент и главне идеје које су покретале догађаје, трудио сам се да осветлим менталитет, нарав и социјалну психологију учесника збивања. Косовска котлина је после ослобођења 1912. године суочена са сложеним османлијским наслеђем, које је у највећој мери обележило историју овога простора у XX веку. Истовремено, међу Србима је присутна извесна пометња историјске свести у односу на темеље свог историјског живота и пољуљана вера у себе.

Албанска историографија испушта из вида да територије на које претендује албанска политика никада нису биле део албанске државе; да су Албанци од Берлинског конгреса до Балканских ратова били у улози верског и етничког зида за одбрану турских провинција на Балкану,да су у улози чувара Царства Албанци остали заточеници панисламске идеје; да су се истрајавањем на очувању интегритета Османлијског царства нашли супростављени осталим балканским народима који су настајали да формирају своје националне државе.

Прећуткивање као вид брисања непожељне прошлости, употреба неистина саопштавање полуистина, злоупотреба историјских извора, манипулација прошлошћу, формирају искривљену стручну свест и потхрањује својеврсну стручну мимикрију. Наведени методи и поступци укидају историчара. Историчар престаје бити посвећеник струке и постаје пропагандиста, тумач политичких ставова који свесно занемарује начела стручности и научности. Таквим удаљавањем од реалности идеологија поништава науку која постаје тврдња, догма, „истина“ у коју се не сме сумњати, што спутава мишљење, онемогућава стручни дијалог, нуди непоуздане одговоре о прошлости и будућности.

14958091_978908012235830_1114282752_o

О АУТОРУ

Професор Јован Костић, историчар

Основну и средњу школу завршио у Липљану, а студије историје на Београдском универзитету, Филозофски факултет у Приштини. После завршених студија био професор историје у Гимназији „8 новембар“ у Подујеву, затим у Основној школи у Јањеву. После повратка са ослужења војног рока био је професор историје у Образовном центру и Гимназији у Липљану све до 1. фебруара 1978. године.

По доласку у Пожегу радио је као професор историје у Образовном центру у Пожеги и Косјерићу, до пензионисања 2011. године.

После пресељења у Беогрaд од 2004. године, отворене су могућности да се посвети истраживачком раду на писању Монографије Косовска котлина кроз векове, односно Трилогија Косовске котлине. Прва књига штампана је 2014. године, а друга књига ће се штампати ускоро. Наставак Монографије, трећа књига – је у припреми.

facebookreporter.org/2016/11/20/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ