Пише : Бранкица Ристић

Нови изасланик ЕП за Косово прекорачио је црвене линије дајући статусно пристрасну изјаву, како би покушао да придобије симпатије Приштине и ублажи незадовољство које влада у албанским круговима после одлуке Суринама да повуче признање Косова.

Европска унија, ако се може судити по речима новoг известиоца Европског парламента за Косово Игора Шолтеса, изгледа да напушта статусну неутралност када је реч о односима Србије и Косова. Наиме, Шолтес, који је унук Едварда Кардеља, на ово место је дошао уместо Урлике Луначек. У свом првом интервјуу рекао је, парафразирамо, да му је први радни задатак да натера осталих пет чланица Уније које нису признале Косово — да то ураде. А те речи су имале и те како одјека на Косову.

Подсећања ради, ЕУ, која је главни посредник у преговорима Београда и Приштине, од самог почетка је заузела став да је дијалог статусно неутралан, другим речима, да тема дијалога неће бити статус Косова. ЕУ је, такође, одавно заузела став да ни на који начин неће бити притисака на осталих пет чланица Уније да признају Косово.

После Шолтесових порука, намеће се ново питање: Да ли нам он најављује неке промене у овом домену?

Политиколог Александар Павић за Спутњик каже да су изјаве Шолтеса помало надреалне и то, како наводи, из неколико разлога.

„Прво, он је само известилац ЕП-а и као такав не може да утиче ни на политику државе из које долази (Словенија) а камоли на политику ЕУ, која се ионако не креира у ЕП. С друге стране, смешно је и помислити да представник државе каква је Словенија може да заврће руку државама као што су Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка да промене своју државну одлуку која се тиче њихових најдубљих националних интереса. Мислим да Шолтес не зна ни где је дошао, ни шта су његове компетенције и прецењује и свој капацитет и своју тежину“, каже Павић.

Наш саговорник пола у шали, а више у збиљи, каже да можда Шолтес, с обзиром да је унук Едварда Кардеља, мисли да треба да настави породичну традицију даљег расцепкавања Србије.

Људи са сепаратистичким заставама Каталоније на улицама Барселоне.

„Он је свакако прекорачио већ разне црвене линије, иако је тек дошао на то место. Између осталог, он је већ дао статусно пристрасну изјаву, али, подсећам, он уопште није адреса за наставак бриселских преговора, тако да није ни тај, који ту нешто може да одређује. Брисел још нема моћ да прописује сувереним државама- чланицама њихову унутрашњу политику“,наглашава Павић.

Наш саговорник напомиње да његова изјава није много другачија од оних које је својевремено давала Луначекова, али како каже, Приштина се хвата за сваку сламку, јер њен положај, и међународни и геополитички, сваким даном постаје све слабији.

Политиколог Стефан Сурлић каже да Шолтесову изјаву, пре свега, види као покушај да се придобију симпатије Приштине и да се ублажи незадовољство које влада у албанским круговима после одлуке Суринама да повуче признање Косова.

„Мислим да ЕУ није заинтересована да изврши додатни притисак на земље-чланице које нису признале Косово, али то је свакако дугорочан проблем за Брисел, јер докле год постоје та непризнања, Косово не може да се нада извесности на свом европском путу. И свакако да је та Шолтесова изјава опомена српској дипломатији да се више ангажује према чланицама ЕУ које нису признале Косово, а које и те како оснажују позицију Београда на путу коначног решења статуса Косова“, истиче Сурлић.

Протест у Барселони за јединство Шпаније

Чињеницу да је Словенац задужен за Косово многи у Приштини виде као предност, јер је Словенија прва признала косовску независност од бивших југословенских република. С друге стране, после низа критика које је Приштина изнела на рачун ЕУ, долазак Шолтеса албански лидери схватају као знак добре воље Брисела, јер је дошао човек који, по њима, најбоље разуме „страдања Албанаца под Србијом“ пише у косовским медијима.

rs.sputniknews.com/politika/201711071113342118-kosovo-ep-unija-zadatak/

7 гласовa