Аналитичари у Европској унији су сагласни да ће у дијалогу Београд-Приштина договорена ЗСО бити правни субјект и имати одређена извршна овлашћења.

Према њиховом мишљењу, то може отворити врата дугом, мукотрпном процесу нагодбе две стране, али и међународних чинилаца о коначном статусу Косова, а то значи и чланству Србије у ЕУ.

Мада се слажу и с тим да ће тек усвајање и надасве спровођење одредби статута о том виду аутономије за Србе на Косову показати њен опипљиви домет, посебно зато јер ће успоставити чињенички битан уплив Београда над севером Косова са српским живљем, иако ће тамо формално законски суверенитет имати Приштина.

Хоће ли то бити решење по угледу на „две Немачке“, нешто више од Алто Адиђе/Јужни Тирол, односно формуле Северна Ирска, нико то засад не може предвидети, али биће довољно „конструктивно и двосмислено“, како је оцењено у анализи бриселског Центра за европске политичке студије (ЦЕПС), да сви прихвате самостојност Косова.

То ће тумачити као државу они којима је то потребно, од Приштине до Американаца и оних земаља ЕУ које су признале самопроглашену независност Косова, али свакако уз прихватање дотад већ нужно уходане аутономије за Србе на Косову.

То треба да буде крај свих сукоба на Балкану, које нико и никако више не жели, нарочито почев од великим светским проблемима забављеним чланицама НАТО’а, чијом је војном интервенцијом без сагласности Савета безбеднсти УН бомбардована Србија, па до самих Албанаца и Срба.

Јер, мада у последњих пар година доведена у сумњу, ;политика ЕУ о пријему земаља Западног Балкана јесте у многоме била утемељена на стратегији и интересима безбедности и стабилности Европе.

У тексту споразума о ЗСО, који су неки српски и албански аналитичари склони да и произвољно тумаче, недвосмислено стоји да ће та установа Срба на Косову бити „правни субјект“, са својим органима и имовином, предузећима на својој територији, извршним овлашћењима најмање као и друге општине, али уз могућност да, додуше уз сагласност Приштине, имају и више од тога.

Битан компромис је нађен и око тога да неће бити промене устава Косова, већ ће влада у Приштини усвојити декрет о ЗСО који ће потврдити Уставни суд.

То је, иако уз поштовање закона Приштине, велики залог могућег јамчења за суштинске интересе Срба, који ће имати и знатну „буџетску и правосудну аутономију, као и финансијску помоћ Београда“, како указује Карнеги фондација Европа.

И додаје да ће споразум о ЗСО и осталим питањима имати огроман политички и психолошки уплив и последице по регион, јер јесте нови корак ка нормализацији односа Београда и Приштине.

„Од великог је интереса за ЕУ да се затвори то дуго поглавље насиља и омражености, а само тад и уз битне реформе, доћи ће страни инвеститори у регион, па ће и изгледи за улазак у чланство ЕУ ће расти“, закључује Карнеги.

Немачки радио Дојче веле у осврту упозорава и на чињеницу да се тешком економском и социјалном кризом, неспособним политичким елитама и корупцијом уназађени Западни Балкан не може извући без снажније економске помоћи у циљу привредног раста и запошљавања.

И примећује да ниједна од западнобалканских земаља, па ни Хрватска, иако чланица ЕУ, нису економски успеле да се врате на раван из 1989. пре распада Југославије и каже да „Запад и Западни Балкан учествују у игри којој се не назире икакав крај“.

Европски савет за међународне односе подвлачи да „садашња политика ЕУ утемељена на регионалној сарадњи, економском и социјалном бољитку, ефикаснијем управљању на Западном Балкану јесте добра, али се мора подупрети за становништво реалним, опипљивим извлачењем из кризе и утемељити на истрајним реформама“.

Висока представница ЕУ Федерика Могерини је оценила да су договори у Бриселу о ЗСО, телекомуникацијама, енергетици и мосту у Митровици „прекретница“.

Она је веома снажно захтевала, а ту је у преговорима премијера Александра Вучића и Исе Мустафе имала и подршку једног присутног америчког званичника, да се дође до нагодбе.

Све стране су рекле да су задовољне исходом, али сад следи трновити пут до усвајања статута ЗСО и спровођења „у пракси“ свих договора.

И мора се имати у виду да ће, и кад се отворе поглавља и почну преговори о чланству ЕУ-Србија, а Косово крене у спровођење споразума о придруживању Унији, све то бити праћено крајње сложеним налажењем решења за остале кључне елементе „нормализације односа“.

То су нарочито питање имовине – предузећа, инфраструктуре, земљишта, у које су на Косову капитал уложиле српске банке, предузећа и држава, власништво ;Српске православне цркве, као и куће, земљиште и имовина више од 200.000 српских избеглица, њихов евентуални повратак, расветљавање судбине несталих…

Тек кад се то битно уреди, могуће је сагледати и неку формулу за статус Косова.

У напису за ЦЕПС, аналитичар немачког Института за међународну политику и безбедност Душан Рељић сматра да би „двосмислена конструктивност“ тад морала добити „нове суштинске димензије да се дође до споразума који би најпре помирио супротстављене захтеве за суверенитетом над Косовом“.

Потом да се „удовољи ставу САД и већине чланица ЕУ да обавезујуће решење буде утемељено на прихватању суверенитета Косова, а да уважи интересе неких чланица ЕУ (које не признају Косово), као и моћних светских чинилаца попут Русије и Кине да једнострано отцепљење неће створити преседан који би могао нашкодити њиховој територијалној целовитости“.

А то значи да неће бити „Републике Српске и Босне на Косову“, што тврде неки албански коментатори и политичари на Косову, док ће Београд морати да пристане на неку врсту „раздруживања“ с косовским Албанцима, уз гаранције САД и ЕУ да животни интереси Срба и српска културна, историјска и верска баштина неће бити угрожени, већ заштићени и кад са Косова оде Кфор.

Можда неко светло на цео догађај баца и чињеница да је у Тирани Демократска партија Албаније поздравила постизање споразума Београд-Приштина као залог стварања стабилности и сарадње у региону.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/karnegi-fondacija-evropa-sporazum-o-zso-je-novi-korak-ka-normalizaciji-odnosa-beograda-i-pristine.html

0 гласовa