Беше диван јунски дан у Сарајеву те далеке 1914, када је у Босни врило као у лонцу и када несрећни аустроугарски престолонаследник одлучи да се провоза међ’ тамошњом рајом, коју је окупирао 30 година раније по одлукама Берлинског конгреса (и тада су нам Немци кројили капу). И тиме потписа смртну пресуду себи, али и Краљевини Србији и њеном народу, терајући га у избеглиштво и голготу.

Сто година касније, у истом том Сарајеву и по исто тако дивном дану, поново је крст у земљу држави Србији и њеном народу забио један „реформаторски“ политичар и преобраћеник, председник исте те Србије Томислав Николић. Тај овдашњи Поћорек, гувернер Србије који извршава западњачке налоге, седео је за истим столом без речи негодовања са председником самопроглашеног Косова Хашимом Тачијем на некаквом самиту „Брдо-Бриони“ и наклапао о регионалној сарадњи.

Па како да регионално сарађујемо са делом своје државе, нико га од овдашњих медија, који већином нису ни пренели да је Тачи боравио са Николићем, и „љутих“ опозиционара није питао. А ни Николић се није сам запитао – од силног узбуђења и заслепљен блицевима на црвеном тепиху заборавио је кога представља и за који посао прима плату.

И ни по јада што га је од Тачија делила само столица председника Албаније преко чије главе му се уљудно смешкао, али да Николић не затражи да на натпису са Тачијевим именом стоји фамозна фуснота равно је јавном признању једнострано проглашене независности Косова. А не дај боже да је тражио да се њему или нама објасни од стране Интерпола – да ли је и даље активна потерница коју је Србија преко ове огранизације расписала за Тачијем?

Није се Николић сетио ни да држава на чијем је челу терети Тачија за управљање терористима ОВК и за трговину органима који су отетим Србима вађени у сабласној „Жутој кући“. Заборавио је и своје речи од пре три године (када је био свеж преобраћеник) да Србија никада неће заборавити своје грађане који су убијени као жртве трговаца органима на Косову који, како је тада тврдио, морају бити кажњени. А свакако је заборавио да пет озбиљних држава Европске уније није признало ту наказну нарко државу, па не мора ни он да седи са злочинцем на некаквом минорном скупу.

Склон да ама баш увек каже или уради оно што не треба, Николић је одласком у Сарајево остао доследан себи и обелоданио да је, иако „пузајуће“, на делу признање независности самопроглашеног Косова од стране српских државника, а тиме и саме државе Србије. Маске су пале, а пала је и држава Србија. Упалите јој свећу!

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/575907/Ko-zadnji-napusti-Kosovo-nek-ugasi-svetlo

Прочитај без интернета:
0 гласовa