Преносимо вам текст шпанског портала „Минуто дигитал“ за кога пише Алберто Рамос, специјалиста за питања исламизације хришћанских земаља. Под оригиналним насловом следи текст у целини. Овако нешто у Србији нећете прочитати.

Пише: Алберто Рамос

Од случаја Косова ништа не може да нам упути јаснију и садржајнију поруку о сопственој будућности као Шпанаца и као Европљана угрожених од стране истог процеса који је довео до оваквог Косова, српске земље од давнина (и готово испразнио њихову оригиналну популацију а легализовао пут терора и насиља), а сада „републике“ балканских гангстера и исламских терориста . И то уз благослов Запада који је издао своју суштину и одрекао се своје историје.

Косово је тријумфална парадигма за миграцију / неконтролисане инвазије и исламизацију нападнуте земље. Муслиманско становништво се није интегрисало, јер има критичну масу да оспори успостављену власт на окупираној територији и почиње да је напада до коначног освајања. Једнострано проглашена независност узурпиране српске покрајине узрокује рођење друге парадигме: парадигма на Косову, директан резултат исламских правила која пропагирају да Исламска заједница не би требало да поштују законе државе „неверника“, и мора свим средствима (војним, економским и демографским) да се побуни свим снагама како би се отцепила од „зле државе безбожника“ и живела по правилима Курана.

Победа Исламске мафије на Косову може да буде илустрација онога што чека западну Европу у блиској будућности. Кругови неких муслиманских заједница страног порекла у нашим земљама ће прерасти у већину (прво гласно, а онда „експлодирати“) за право да живи у складу са исламским прописима и, у време када сматра одговарајућим, узеће оружје у руке док то и не оствари. Тада ћемо се сетити да је Србија сурово издана, понижена и лишена сваке милости и солидарности од европске лабораторије парадигми.

Морамо напоменути да смо сведоци либанизације, чак и балканизације Европе. Оно што смо видели у Либану 70-тих година након масовног прилива избеглица (Палестинци протерани са своје земље од стране јеврејске државе) који су разбили успостављену равнотежу (заједно са експлозивним растом муслиманског становништва у земљи са историјски хришћанском већином) посејало је поремећај и неслогу а поновило се неколико деценија касније на Косову, са једином разликом што је овде процес инвазије трајао вековима. Када су палестинци населили Либан и проблеми су се населили са њима. Исто важи и за Косово где су секуларна насеља етничких Албанаца, фаворизована од стране отоманских Турака, удвостручена неконтролисано миграцијом Албанаца муслимана, нарочито протеклих неколико деценија. То је, у историјски кратком временском периоду, променило етничко и социјално ткиво структуре српске покрајине.

Косово и Метохија 1999.

Исто ће се десити и овде. Почиње са захтевима заједница док ускоро окупатори више не буду желели да признају ауторитет и власт државе која их је примила и отцепиће се неки делови, затим градови а после и читави региони а против лабавости и неефикасности владе позване да уведе ред и закон, ови странци ће постати охоли и агресивни због њихове бројности и неће оклевати да узму оружје у руке и покрену се у име Алаха како би освојили дуго прижељкивану земљу.

То је добро успостављен и успешан план већ опробан у прошлости. Први рафал ће бити тамо где ће се починити први злочини којима се може одмерити реакција државе која се заузима, уследиће контрола окупиране територије, спровођење сопствених закона и коначно чишћење аутохтоног становништва насиљем а затим бројним убиствима убрзати егзодус и испразнити територију од првобитног становништва.

На Косову смо видели како је хришћански народ преплављен у неколико деценија од легиона странаца који су дошли да преотму земљу протеривањем законитих власника. Срби су покушали да се одупру тој агресији, ми не изгледмо тако способни.

Обично све почиње нередима, спаљивањем возила, нападима на административне канцеларије, често узнемиравање аутохтоног становништва у њиховим домовима, радним местима, црквама док се терор не наметне као свакодневница. Држава је неспособна из различитих разлога да ефикасно, дужном силом, одговори побуњеницима и завршава се тиме да се ситуација прогалашава „трулом“ и некако прихвати чињеницу да би само једним делом то могло неславно да се реши. Погледајте само Белгију, Шведску, Француску и друге земље око нас.

Постепено, одређена насеља ће бити напуштена од стране власти а полиција ће долазити само у ретким приликама и то наоружана тешким оружјем. Окупатори ће успоставити своју власт, наметаће своје законе, терорисаће локално становништво. Једног дана почеће да пале куће, школе, библиотеке, супермаркети ће бити празни, пљачке и разбојништва ће овладати на улици, терор је успостављен. Староседеоци ће гледати своје куће опљачкане, своје аутомобиле како нестају у пламену уз крике „Алаху екбер“! А онда стално нападани, осиромашени и беспомоћни људи ће отићи у избеглиштво остављајући за собом на поклон територију варварима. Освајање је завршено.

Срби напуштају КиМ 1999.

Јуче се дешавало на Косову, сутра у регионима Европе, француским покрајинама, Андалузија, Валенсиа, Каталонија… Претеривање, катастрофичност, анти-исламско тровање, исламофобична клевета? Када муслимани буду већина шта ће се десити у неким деловима Гренаде, Алисантеа, Ампурдана, шта ће се десити?

Сачекајмо неколико година и неће бити места сумњи. А можда и сумња напусти своје домове и своја насеља. „Од Индонезије до Андалузије“ то је програм.

Нема више скривања, не крију своју игру. Време је да и ми то схватимо озбиљно.

Пише: Алберто Рамос / Минуто дигитал  26. мај 2015.
Превод: Н.К. / КМ Новине


Припремиле: КМ Новине
Прочитај без интернета:
0 гласовa