ДОК је модеран руски воз, специјално декорисан најлепшим фрескама српских косметских манастира и првим путницима после 18 година јездио ка Косовској Митровици, косовски специјалци проверавали су пругу због дојаве о постављеним минама, а Хашим Тачи позивао институције у Приштини да “зауставе националистичку композицију којом се крше закони”.


Први путници овог воза, међутим, за то нису марили: дочекале су их црвене тепих-стазе, прелепе стјуардесе, свечано одевени званичници, старине у ношњама за несвакидашње прилике, нове униформе на железничарима и… сијасет камера.

Са Главне железничке станице у Београду, кренуо је у суботу у осам, поново после готово две деценије, за Косовску Митровицу. Обновљена је ова железничка веза, покидана у време НАТО бомбардовања, у пролеће 1999. године. Тада су покидани мостови, пруга… У међувремену, обновљени су, али је ово, нова, чудесна обнова. То је, оно, када се не бојиш да вагоне повежеш поруком: Косово је Србија, и то саопштиш на 21 језику света. Не бојиш се кад од воза направиш покретну изложбу са представама најлепших фресака српских косметских манастира које ти отимају. Не бојиш се да на возу испишеш имена древних светиња. Живих и, оних, уморених у погромима… Кад се не бојиш да српском заставом “вежеш”, вагоне и кренеш – на Српску нову – међу свој народ на Космету, возом који се зове “Бањска”, по задужбини краља Милутина, којој је придодата и ова – 2017. година.

– Част ми је да сам у овом дану и на овом путу за командама воза – говори нам Драган Букарица, машиновођа Железница Србије, пре рапорта који је претходио овом, по свему, симболичном путу. – Од осамдесет треће сам у овом послу, волим га, али данас ми је срце испуњено до краја. Као никад, до краја. Можете ли да замислите, шта то значи?

На перону један Главне железничке станице, гужва. Сударају се и они који не путују, са онима који су допутовали, само да виде тај воз, о коме се данима прича.

– Путујем, да – говори Милорад Јовановић, електроинжењер из Београда, а готово заплакао. – Желим да будем део ове лепе приче. Београђанин сам, а моји су корени међу косметским граничарима, између Албаније и Косова, још од 1912. године. То ме је увело у овај воз. Резервисао сам смештај у Митровици. Сутра се враћам. Немате појма колико се радујем.

Наш репортер Милена Марковић, у вагону

На успутним станицама излазили су људи са раширеним заставама Србије, али и Русије. Младеновац, Лапово, Крагујевац, Краљево, Рашка… Административна линија! Овде, у Краљеву, у воз је ушла породица Ашанин. Биљана и њени унуци, из Истока. Унуцима је дала имена Стефан и Невена. Рођени у прогону. У погрому. Рођени недалеко од манастира Гориоч, чије је име уписано у овај воз који иде према Косовској Митровици.

– Дошла сам само да сликам унуке уз ово име нашег манастира – говори Биљана Ашанин. – Они, можда, и не знају шта значи овај воз за нас који желимо да се вратимо. Али, на нама, старијима је да им то објаснимо.

ГРАЂАНИ ТРАЖИЛИ ДА СЕ ПОВЕЖУ

ДОК је воз још стајао на перону, Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, који је покретач читаве ове лепе приче, обратио се новинарима, честитајући Српску нову годину. Пожелео је свима све најлепше, као и овај лепи дан у коме поново повезујемо Београд и Косовску Митровицу за примарне потребе студената Приштинског универзитета у Косовској Митровици са својим истраживачким базама у Београду”, али и на захтев многобројних грађана који желе да буду много боље повезани са Београдом, Крагујевцом, и многим другим местима у Шумадији и централној Србији”.

– То је примарно – казао је Ђурић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:644699-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-21-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0

2 гласa