Недалеко од језера Бадровац, где су пре недељу дана ухапшена петорица мушкараца осумњичена за тероризам, полиција Косова пронашла је две торбе с оружјем, експлозивом, црним униформама и писмом на арапском језику. Бадовац, односно Грачаничко језеро, водом снабдева више од пола Приштине, Грачаницу и околна села у којима живе Срби. Многи су са забринутошћу реаговали на ову вест.

- Јако смо уплашени након свих ових дешавања око Бадовца. Рушењем бране нестала би целокупна српска енклава на централном Косову – каже Дејан Јовановић из Преоца.

Двојица од петорице ухапшених припадници су терористичке групе Исламска држава, и током 2013. и 2014. године били су у ратној зони у Сирији. Косовска полиција кривично гони више од 130 особа повезаних са терористичким групама, регрутовањем, подстицањем и финансирањем појединаца да се прикључе терористичким организацијама.

До сада је ухапшено више од 80 осумњичених из Приштине, Пећи, Гњилана, Урошевца, Призрена и Косовске Митровице (само у једној акцији чак 50 особа). Анализе показују да 60 одсто није задржано иза решетака.

Приштински политичари, поједини медији и аналитичари доскора су прикључивање Албанаца са КиМ терористичким организацијама називали „српском подметачином“.

Велико отрежњење уследило је након снимка Лавдрима Мухаџерија (25), сунитског џихадисте из Качаника, како одсеца главу једном 19-годишњаку.

И званични подаци указују да највише бораца добровољно одлази у Ирак и Сирију управо са Косова – чак 232 особе су до сада отишле.

На Косову су подељени око узрока који наводе велик број младих да се прикључују терористичким групама. Једни узроке виде у огромном сиромаштву, а други да је првенствено реч о „испирању мозга“ коме прибегавају они који их позивају да ратују у име бога.

У извештају Шпенда Курсанија „Учешће добровољаца са Косова на ратиштима у Сирији и Ираку – узроци и последице“, он наводи да на ту масовност утичу идеологија која привлачи младе, сиромашни образовни систем Косова и неспремност породица да прихвате религиозност својих чланова.

Курсани је, недавно, представљајући извештај у Београду, говорио и о систему врбовања, истакавши да је „већина људи регрутована посредством интернета, где су и подвргнути испирању мозга“. Он смара да косовске власти овај проблем не решавају на прави начин. У извештају који је финансирала америчка амбасада на Косову, он препоручује да би требало избегавати хапшење, затварање и слање људи на суд оних који су учествовали у рату у Сирији, већ да их треба „рехабилитовати и реинтегрисати“.

Како наводи, иза Косова, по броју особа које су се прикључиле теористичким организацијама у односу на број становника, налазе се БиХ, потом Белгија, Албанија и Данска.

Терористичке НВО

Од 2000. године на Косову је забележено деловање више исламских невладиних организација проблематичног карактера. Међу њима је и кувајтско Друштво за оживљавање исламског наслеђа које је 2002. стављено на листу терористичких организација. Шпенд Курсани каже да је крајње дискутабилно стављање невладиних организација на листу терористичких.

Из Клине у смрт

Око 20 породица са Косова, а међу њима и оне са децом, од почетка године отишло је у Сирију и Ирак да би се прикључиле терористичкој организацији Исламска држава, пише приштински лист „Зери“. Репортери листа посетили су неколико њих, међу осталима и породицу Хасани из Клине из које је 10 чланова отишло почетком године у Сирију, а у кући је остала само бака с најмлађим чланом породице. Једини њен одговор био је „ишли су у име Алаха да ратују“. Недуго по одласку у Сирију, један од тројице браће Екрем Хасани је погинуо, а не зна се судбина његове жене и деце. Њихова кућа се налази у селу Грабаница у општини Клина, у веома сиромашном делу. Ниједан од тројице синова који су отишли у Сирију није био запослен пре одласка.

 

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/506984/Kosovo-regrutni-centar-dzihadista

Прочитај без интернета:
0 гласовa