Пред спомеником руском конзулу Шчербини, у центру северног дела Косовске Митровице а у организацији СНО ,,Срби на окуп“, данас су запаљене свеће у помен страдалом хероју Новорусије Мозговоју, недавно убијеном из заседе.

Последњи поздрав и пошту команданту Мозговоју, симболу устанка у Луганску, лидеру ополченија ЛНР и једном од водећих људи у обнови Новорусије, убијеном кукавички из заседе 23. маја 2014. одали су чланови СНО „Срби на окуп“ и поштоваоци принципа и идеала правде и православне традиције за које се Мозговој борио и положио свој живот.

„Пјесничка душа руског човјека није могла да гледа повампирење фашизма и нацизма у бившој Украјини и због тога је стао на чело устаника у Луганску. Поштен, правичан, паметан и храбар, а уз све то и православан“ рекао је за КМ Новине Игор Војиновић члан управног одбора СНО Срби на окуп о разлозима за одавање поште Мозговоју.

Мозговој је врло брзо окупио борбени одред ополченија Луганска, који ће кроз борбе са Укрима прерасти у механизовани батаљон ,,Призрак,, а потом у моторизовану бригаду ,,Призрак,,! Мозговој је на челу те бригаде водио жестоке борбе са Укропима од Лисичанска до Дебаљцева али се разишао са председником ЛНР Валерији Болотовим и потом повукао у град Алчевск у близи Луганска,чију околину и данас контролише бригада ,,Призрак,,.

„Болотов је смијењен услијед притиска званичне Москве а на чело ЛНР доведен Игор Плотницки, веома сумњива индивидуа. Плотницки је окружен криминалцима и агентима Хунте из окупираног Кијева и режима из Москве. Показао се ко најјачи адут за поништење идеје Новорусије и у послушности Москви и у шверцу са хунтом у Кијеву. Због свега тога је са Плотницким дошао у сукоб одред ,,Бетмен,, и одред ,,Леши,, а командири тих одреда су или убијени или нестали почетком 2015. Не дуго након тога је убијен у околини Луганска замјеник комндира 1.козачког пука Јевгениј Ишћенко који је такођ критиковао Плотницког и режим из Кремља због издаје ,пљачке и шверца. Комбриг Мозговој се више мање слагао са поменутим критикама али Плотницки није смио тек тако на њега, јер је Алексеј Борисович имао огромну подршку народа и читаву бригаду иза себе. Тако су Кремљ и Плотницки обуставили снадбијевање бригади ,,Призрак,, да би је ослабили али је Мозговој наставио снабдјиевања у заробљавању непријатељске опреме, наоружања и технике и од хуманитарних помоћи Глеба Корнилова и пуковника Игора Стрелкова са којима је имао бробена садјества у прољеће 2014. кад је Стрелков био у Славјанску а Мозговој у Лисичанску“ представља детаљније ситуацију Војиновић, професор историје и познавалац прилика у бившој Украјни.

Паљење свећа на Задушнице за покој душе хероја.

Он подсећа да је Плотницки покушао више пута да расформира бригаду ,,Призрак,, и да су претње биле упућене директно Мозговоју. „Упркос томе бригада ,,Призрак,, наставља да разбија терористе Укре а Мозговој у договору са Стрелковом развија идеју Новорусије за коју се залагао срцем и душом. Било је неколико пропалих преговора са Плотницким али су пропали јер Мозговој није хтио у криминал нити да изда Новорусију“.

Алексеј Мозговој је уз Козаке остао једини који се залагао за Новорусију и када је током пролећа ове године идеја обнове Новорусије угашена од стране званичне РФ.

„Остале су или протјерали ко Стрелкова и Безлера у ДНР или побили ко Беднова и Ишћенка у ЛНР или смијенили уз маргинализацију као Губарјева у ДНР и Болотова у ЛНР. Мозговој је јавно и аргументовано одбацивао издајнички Мински соразум и кренуо у договоре са козачким командантом Павелом Дремовим. Након изјаве Сергеја Лаврова да су ДНР и ЛНР дужни остати у Украјини и јавног протесног писма Мозговоја и Дремова властима РФ десио се други атентат на Мозговоја. Први је био неуспјешан 7. марта 2015. код мјеста Михаиловка између Алчевска и Луганска,а Мозговој је лакше рањен у главу. Пошто није одустајао од борбе за Новорусију атентат је поновљен тако рећи на истом мјесту 23. маја 2015. али овај пут, нажалост, успјешно“ рекао је Војиновић за КМ Новине.

У заседи око 18. ч убијени су Мозговој, његов начелник безбедности, два пратиоца и портпарол бригаде ,,Призрак,, као и још четворо цивила у друга два возила.

„Било је покушаја у руским медијима да се убиство припише Укрима или Американцима али сви из окружења сад покојног Мозговоја тврде да руководство ЛНР стоји иза убиства. Убили су последњег значајног, а послије Стрелкова највећег борца за Новорусију“ сигуран је Војиновић.

Паљење свећа и пошта Мозговоју и руским жртвама како у Одеси али и у остатку бивше Украјине, већ се традиционална одвија у овом граду кроз неколико врло симболичних момената. Први је тај што се то дешава пред спомеником руском конзулу Шчербини који је свој живот дао за сведочење и борбу за ослобођење Старе Србије односно Косова и Метохије. Њега је с леђа упуцао Шиптар од чега је Шчербин и преминуо нешто касније остављајући јасне, ванвременске и трајне поруке о повезаности и пожртвованости српског и руског народа за слободу у време када интереси великих сила желе да се наметну и преузму контролу над овим делом православног света и српске земље, што никада нису престали да чине али против чега ни наши православни народи нису престали да се боре и пружају отпор.

Помен жртвама се увек одвијао у организацији СНО „Срби на окуп“ која ради са благословом епископа Артмија који сам, са верним монаштвом и народом, не престаје да буде мета оних истих страних интересних сила које свој утицај имају данас у Србији, бившој Украјини као и пре 100 година у овом делу тада већ ослабљеног отоманског царства. Страдање правослвних који пружају отпор и бране своју земљу и веру траје кроз људе који се окпуљају на овом месту а већ поменутим поводима. Те групе понекад и нису тако бројне али „где се двојица или тројица скупе у Моје име онде сам и Ја мећу њима(Мт. 18, 20). “ рекао је Господ а то и нечастиви зна.

Због истрајавања на путу Истине Христове и епископ рашко-призренски многа клеветања и прогон трпи а семе које је посејао на њиви Господњој и данас рађа што имамо прилике да видимо пред овим спомеником кога је управо он освештао приликом постављања на ово место.

Да православље живи и кроз млађе који нису могли имати искуство дугих година борбе и истрајавања, будући да су у живот закорачили тек сада, а којима прави пут указују хиљадугодишња вера и завет прадедова записан у њиховом бићу и пре рођења, сведочи нам и Крсто Ђурић који је дошао овим поводом.

„Било ми је важно да Мозговоја сачувамо од заборава. Важно је и да Срби памте данашње хероје Новорусије јер они чине непрекидну нит у борби православних за наслеђену веру, православну традицију и слободу свог народа. Они бране православље као и ми овде и поносимо се тиме. Зато ми је била част да данас дођем овде“ рекао је Крсто за наш портал.



Припремио: Горан Петровић / КМ Новине

Прочитај без интернета:
3 гласa