Косовска Митровица је трећи по реду најозраченији град у Србији, према информацијама Агенције за заштиту од зрачења. Најозраченији град у Србији је Врање, затим следи Винча и на трећем месту Косовска Митровица.

На званичној Интернет страници ове владине агенције објављена је мапа Србије, заједно са листом наозраченијих градова, а информације о количини озрачености се обнављају сукцесивно на сваких пола сата.

Сама мапа Србије са градовима и количином озрачености заправо представља систем ране најаве тзв. радијационог акцидента ове Агенције.
А у уводном делу извештаја Агенције за заштиту од зрачења за 2013 годину се наводи:

„У нуклеарним пробама током XX века и у нуклеарним акцидентима, пре свега у Чернобиљу 1986. године и у Фукушими 2011. године, у атмосферу је испуштена велика количина вештачких радионуклида што је узроковало контаминацију животне средине широких размера. У животној средини Србије могуће је детектовати вештачки произведене радионуклиде који су последица нуклеарног акцидента у Чернобиљу. Поред тога, један део животне средине Србије је контаминиран осиромашеним уранијумом током дејстава снага НАТО 1999. године. Потенцијални загађивачи животне средине радиоактивним материјама су и нуклеарне електране, којих има неколико у суседним државама, затим различити технолошки процеси у којима долази до повећања концентрације природних радионуклида. Због тога је неопходно вршити систематско праћење радиоактивности, како би се проценила угроженост животне средине и омогућио правовремени одговор у случају повећања радиоактивности, као и спровођење мера радијационе сигурности и безбедности.“

У самом закључку овог извештаја се ипак додаје да се према укупним резултатима мерења радиоактивности животне средине на територији Србије, активност, како природних радионуклида, тако и дугоживећих радионуклида вештачког порекла (углавном од Чернобиљских падавина), у различитим врстама узорака (ваздух, падавине), кретала у ниским нивоима:

„Према приказаним резултатима мерења радиоактивности можемо закључити да су активности дугоживећих радионуклида вештачког порекла 137Цс и 90Ср у прехрамбеном циклусу на територији Републике Србије у периоду септембар – децембар 2013. године у ниским нивоима, као и да је ефективна доза зрачења за становништво од наведених радионуклида унетих ингестијом значајно испод препоручене годишње границе.“

Читав извештај за 2013. годину, који је и последњи који се на овом сајту може пронаћи, доступан је ОВДЕ

У Косовској Митровици доза радиоактивног зрачења износила је 130.0 нСв/х данас у 16.00.
Међутим, како просечна радиоактивност износи око 100 нСв/х, те у зависности од подручја може да варира горе-доле до 50 одсто, опасност се јавља када се ова вредност удвостручи, јавило је данас више медија у Србији.

Мониторинг радиоактивности

Према Закону о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС“, бр. 36/09 и 93/12) систематско испитивање радиоактивности у животној средини врши се ради утврђивања присуства радионуклида у животној средини и процене нивоа излагања становништва јонизујућим зрачењима и то у редовним условима, у случају сумње на акцидент и у току акцидента.

Мониторинг радиоактивности врши се у складу са Правилником о утврђивању програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини („Службени гласник РС“, бр. 100/10). Програмом су утврђени места, временски интервали, врсте и начини систематског испитивања радиоактивности у животној средини.

По програму мониторинга радиоактивности у животној средини на територији Републике Србије врше се континуирана испитивања и мерења радиоактивности у различитим врстама узорака: ваздух, падавине, земљиште, речне воде, вода за пиће, прехрамбени производи биљног и животињског порекла, млеко и сточној храни.

Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије објављује годишњи извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији.

(Извор: Агенција за заштиту од зрачења)

gradjanskastrana.kossev.info/strana/arhiva/kosovska_mitrovica_treci_najozraceniji_grada_u_srbiji/4455

Прочитај без интернета:
0 гласовa