9.4.2015. Горан Арсић, електронском поштом

Зовем се Арсић Горан, рођен сам 30. 06. 1989. године. Живим на Косову и Метохији, село Граце (енклава) са оболелим родитељима, и два брата. Ми смо у веома тешкој материјалној, безбедносној и свеобухватно лошој животној ситуацији, што доказује и пар чланака из следећих новина. Молим вас погледајте:

Вучитрн: Борим се да останем на земљи прадеде Солунца
Само нек’ су деца жива
Горан Арсић из Вучитрна: Ја, попут последњих самураја, дижем тужан зид, зид који прави границу – ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ МЕНЕ И ВАС!

И још је много других недаћа које нас свакодневно окружују.

Отац Миодраг Арсић има дијагнозу анкзиозно-депресиван, ангину пекторис. Мајка Десанка Арсић камен у жучној кеси и нервно обољење. Живимо у свакодневном страху да ли ћемо се пробудити следећег јутра, добијамо свакоднево претње од Албанаца, каменована нам је кућа у више наврата… А ми, ми и даље овде живимо, ако то уопште може да се назове живот. Живимо искључиво од социјалне помоћи која износи 9 000 динара месечно.

Писао сам целој Влади Србије, и овој и оној прошлој, да ме негде упосле, да било шта радим и зарадим бар за лекове родитељима, али нису имали слуха. Завршио сам средњу медицинску школу са просеком 5,00 али посла нигде и ниоткуд. Кућа нам је оронула и само што се не сруши. Наш дан почиње тако што устајем рано, са још два брата, заложимо шпорет, онда откључавамо резе са врата и покушавамо да нађемо храну за нас за тај дан. Дан нам се завршава веома рано и без струје обично, лежемо са надом да ћемо сутра устати живи и здрави и да нас током ноћи Албанци неће запалити.

Молим људе као Свевишњег да ми помогну.
Све добре људе молим да ми помогну да купим бар две краве музаре и да тако бар покушам да прехраним своју породицу. 

Ако било ко може да помогне и ако има уши који чују нека се јави на мој мејл
goran_arsic_@hotmail.com или на телефон: 064 95 79 760 

Надам се да постоји добри људи који могу и желе да помогну.

1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ