Сине мој,

Било је твоје тек друго јутро на Кошаре.
Био си члан патроле која је кренула у обилазак границе. Зауставили су вас при крају пута. До циља нисте стигли. Пали сте! Пролили крв бранећи границу своје земље. Границу са Албанијом.

Данас је, у Београду, сине, пала цела Србија. Без речи! Данас је Владо мој, из Албаније, у Београду, нападнута Србија.

Политички врх Албаније ових дана је у Београду а шета и Србијом. Вечерас су стигли до Ниша. Каква иронија… Док вас више нико не спомиње, политички врх Србије њих води у Ниш Онај исти Ниш из кога је, на Косово, у Метохију, кретала најајча војна снага ондашње државе.

Владо сине, ваша одбрана није била успешна, нападнути сте из заседе. Данас је Србија нападнута директно, отворено… Србија нападнута отворено а није имао ко да је брани. Свет је данас јасно чуо да народ у Србији нема никакво право избора. Директно јавно и гласно премијер је још једном рекао народу где му је место.
А народ?

После свега у народу је већа тишина него у оно време када сте ви гинули, мучки нападани из свих могућих заседа.

Сине, Срећко мој, у то време Србијом се чуо лелек мајки за погинулим синовима. Данас, полако, Србија нестаје а нема ко гласа да пусти за њом.
Политичари ћуте. Народ ћути.

А ја сине, морам да се огласим, не могу да ћутим. Како знам да ме нико не би данас чуо, као ни свих ових година, теби се сине, обраћам и „видим“ због тога, онај твој тужан осмех који знам из времена док смо били заједно.

Твоја мајка.

_____

Лозанка Радоичић
мајка хероја са Кошара
13.10.2016.

Прочитај без интернета:
7 гласовa