Срећа па памћење служи, а и није било тако давно, неколико година тек: спаран и тежак дан на измаку лета, још ме је болела плећка од гуменог метка немачког КФОР-а, ћеркин рођендан дочекао сам на барикадама севера Косова- Боже колико сам их волео, јер нису биле бедем силе већ бедем сили, „Зид плача“ Срба и „Голгота“ на коју се пркосно ступало носећи крст ко благослов а не као оков…

Тог сте дана, Александре Вучићу, дошли у северни део Косовске Митровице, у саслушању Томислава Николића, пресамићени од лажног бола и бојазни за мученички род и сећам се- закорачили ко извиђач на Кајмакчалану на ону највећу барикаду, ону на мосту подељеног града гледајући пут јужног дела „спремни“ да на команду војводе Томислава прејурите Ибар са све песмом на уснама: „Ко да ми отме из моје душе Косово?!“

Сећам се и да сте као дунђер батинали ђоном по барикади, подсећајући на ону сцену из „Ко то тамо пева“: „Да се ја питам ја бих овде додао још десет кубика бетона“, славећи барикаде као Метеоре српства, но од тада је прошло ваљано спарних дана на измаку лета баш као и ваш „занос“ наивном уместношћу скуплтора опстанка- данас вам, чујем, сметају и саксије с мушкатлама на том истом мосту над реком преко које сте превели жедне страдалнике с Косова и Метохије!

Слажем се ја с оном да само будала никада не мења мишљење, једнако колико и с фактом да само будала мења мишљење чешће него чарапе, и без намере да Вас вређам само тумачим ехо из оног мученог Марка Ђурића: „Захваљујући дипломатској активности Александра Вучића постингут је договор о уклањају зида у Северној Митровици“!

Претпостављам, само претпостављам да је та дипломатска активност у Бриселу, након које сте се заветовали на тиховање, била нешто налик овоме:

Тачи: Аљек, да ми избришеш стари број из мобиљног и меморишеш нови, с позивним бројем за „георграфску регију“, хаахахаха…и да ставиш ону мељодију од Ханке: „Тражио си све, све сам ти даља“…

Вучић: Не пада ми на памет, барем пет минута и…

Тачи: А сад да поприћамо о оном зидићу…

Вучић: Ком, бре, зидићу?! Немам ја ништа ни са каквим зидовима! То види са Томиславом, он и синови су зидали неке нелегалне викендице и зидове…

Тачи: Аљекћић мој, па ко се то мени прави бљесав мало, а..? Онај зид у Митровицу што си обећао да ћеш да донесеш „хилти“ и продужни…

Вучић: А, на тај зид мислиш, ма рачунај да је то завршено, мада никада нећемо пристати на ваше ултиматуме тако да инсистирам да ти донесеш продужни кабл а рачун за струју и Србе делимо по пола- може?!

Тачи: Нећемо тако, бац Аљек! За струју и да дељим рачун, ал за Србе си ти звао туру и рекао конобару да подвуће црту и пише на профактуру! Јел биљо тако: ћетри пута по десет ћевапћића, ћетри салате, ћетри пића и ћетри Србина у лепињи..?

Вучић: Можда је и било али не пристајем да ико условљава Србију! Ако1

Тачи: Добро, да зовем новинаре онда…

Вучић: Чекај, бре, шта се дуриш одмах па ко стрина сазиваш новинаре за сваку глупост коју имаш да саопштиш, као да новинари дежурају испред кабинета и чекају ванредне конференције ни о чему… Срушићемо зид ал само зато што ја тако захтевам од Приштине, и положићу камен темељац за „Митровицу на Ибру“, немамо више станова у „Београду на води“ а навала ко на Северинин порнић.

Тачи: Договорено, Аљек! Ти си победио а ја добијам све, е јеси ме зајебао љукава љисице једна…

Вучић: Добро, али мораш и ти да учиниш неки уступак- шта ми добијамо за узврат?

Тачи: Ајде узми оних пет ћевапћића што је остало па да се рукујемо ко људи а сутра „хилти“ у шаке и да отераш шут кад завршите, договорено!

Вучић: Договорено! Још један величанствени успех моје политике- ћевапе ћу да поделим као помоћ пензионерима и социјално угроженим категоријама, а шут иде као ударна вест: „Арапи донирали Србији четири кубика шута- министарство здравља апелује на грађане који немају камен у бубрегу, бешики и осталим органима да се хитно јаве како би добили по један у виду неповратне помоћи уз апел да најмање пет година немају право да их отуђе, односно, измокре или ће у супротном морати да обештете државу“!

Тачи: О, Аљек, што је теби доброооооо…

Вучић: Ако је Србији онда је и мени, а како је Србији одлично мени је још боље! И, види, кад те убудуће будем звао немој да ми разглабаш по пола сата, разгвор са „географском регијом“ је, знаш већ…

Ај, па видимо се и не заборави- Косово је Србија!

Тачи: Нећу, а ти не заборави бушилицу, продужни и кољица сутра да ти не пишем пенаље опет…

(Мој Недељник)

www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-most-barikada-i-alek.html

1 глас