Министарка за дијалог Едита Тахири, је учествовала на четвртој конференцији амбасадора у организацији Министарства спољних послова Републике Косово, и говорила је на панелу под темом „Регионална сарадња и тешки односи са Србијом“.

 

У свом говору, министарка Едита Тахири, је између осталог, навела да је у оквиру евро-атлантске визије за Косово и политике добросуседских односа, као једног од основних услова за европске и евро-атлантске интеграције наше земље, Влада Републике Косова наставила са озбиљним ангажовањем у међудржавном дијалогу између Републике Косово и Србије, уз посредовање Европске Уније и веома подржаном од стране САД-а.

Бриселски споразуми и њихова имплементација су омогућили успостављање међудржавне границе са Србијом, распад српских паралелних структура на северу земље у областима у којима су постигнути споразуми и растућа интеграција припадника српске заједнице у државни систем Косова.

На међународном нивоу, Бриселски дијалог је допринео јачању међународног положаја државе Косово што се може доказати конкретним напретком у евроатлантској агенди наше земље. Министарка за дијалог се ангажовала у дипломатским активностима са аргументом да је Косово конструктивна страна у Бриселском дијалогу јер потврђује одлучност за мир, стабилност и добросуседске односе у региону и Европи, дакле, треба да буду награђена за своју евроатлантску будућност.
Овај аргумент се посебно користио са пет земаља ЕУ које нису признале Косово, које су такође дале подршку Косову у процесима евро-атлантских интеграција кроз гласање за ССП, гласање телефонског државног кода у организацији ОУН за телеком, ИТУ, као и за успостављање званичних веза са НАТО-ом и многим чланствима у међународним организацијама које је Косово постигла ове године.
Као резултат дијалога у Бриселу и испуњавања потребних европских стандарда, ове године је Косово потписало Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ, и почело је званични дијалог са ЕУ о европским реформама везаним за ССП. То је било историјско достигнуће за Косово као процес који је почео 2011. године, непосредно након што се Косово ангажовало у дијалогу у Бриселу.
Косово је ове године успело да успостави званичне везе са НАТО-ом по први пут у својој историји, што је доказ да се наша држава цени, прихвата као озбиљан партнер у међународној заједници.

Исто тако, Косово је добило међународни државни позивни број од ИТУ, 15. децембра ове године, за који је Аустрија аплицирала, јачајући тако међународну државност и независност у области телекомуникација. Међународни значај се односи на чињеницу да је по први пут организација УН-а у формалној сарадњи са нашом земљом, што означава нови почетак у званичним односима са ОУН-а.
Дијалог је такође помогао да и пет држава које нису признале Косово, подрже Косово у евроатлантским интеграцијама, оне су подржале ССП за Косово, подржале су званичне везе Косова са НАТО-ом и подржале су и државни телефонски позивни број за Косово и остало.
Што се тиче чланства у међународним организацијама, Бриселски дијалог је помогао у уклањању препрека за чланство, и као резултат Косово као држава са пуним правима као и друге државе је приступило многим међународним и регионалним организацијама. Само током ове године, Косово је успело да постане чланица са пуним правима Сталног арбитражног суда, Апостилле конвенције, Парламентарне скупштине Савета Европе, Међународног удружења тужилаца, Европске економске коморе. Косово је део Парламентарне скупштине НАТО-а и учествују на састанцима Јадранске повеље А5 за безбедносна питања.
А од 2012. године, када је постигнут Споразум у Бриселу за регионалну сарадњу, Косово је постало члан свих релевантних регионалних организација. Косово је постало члан свих важних међународних организација, укључујући и важне спортске међународне организације, као Светски Олимпијски Комитет, а прво учешће на Олимпијским играма у Риу 2016. године је Косову донело и прву златну медаљу.
Дипломатија је такође искоришћена и за добијање међународне подршке ставовима Владе у Бриселском дијалогу. Посебну сарадњу смо имали са Владом САД-а и америчком амбасадом на Косову, затим са Немачком, Аустријом, Великом Британијом и многим другим земљама.
Влада Косова је учинила јасним да Бриселски дијалог мора завршити са узајамним признавањем између две земље, Косова и Србије, пре њиховог приступања Европској унији, који резултат треба да буде подржан од стране свих земаља чланица Европске уније, у циљу јачања мира и стабилности у региону и Европи.
Дијалог није био поштеђен опструкција од Србије. Овај дијалог није могао да избегне ни утицај геополитичких планова који долазе из не-западних земаља, посебно из Русије, која се појавила још агресивнија у том погледу.
Ипак Влада Републике Косово и све институције су прихватиле овај дијалог из неколико разлога. Прво у сваком процесу после рата долази мир, док борбу водимо сами за ослобођење и независност, мир треба да створимо са непријатељем, и то није само пример са Косовом, него са свим земљама које су прошле кроз рат.
Ми смо се чак инспирисали из случаја Немачке и Француске, које су прошле кроз веома дуг рат, али су касније постале главни савезници одакле је настао пројекат Европске уније.

0 гласовa