Телевизија Н1 је данас најавила да ће гост сутрашње емисије „Нови дан“ бити Петрит Сељими, члан такозване „владе“ шиптарских сепаратиста са КиМ. О чему се ту ради?

Пише: Иван Максимовић

Чак и пре него што емисија уопште почне јасно је са каквом намером се она организује. Најављена емисија за тему ће имати односе „Београда и Приштине“ (како је већ устаљено да се називају односи српских власт са шитарским сепаратистима и „бившим“ терористима), када ће бити формирана „ЗСО“, очекивања од специјалног суда за злочине УЋК (о којима нема ни помена већ готово 20 година, први  злочини поињени су средином деведесетих), и свему ономе што ће бити предмет прихватања од стране запада као некаквих тема разговора заказаних за дан Светог саве, 27. јануара у Бриселу.

Пре свега, ко је Петрит Сељими?

Човек који не преза да јавно и отворено, што приватно што службено оспе паљбу по Србима наслађујући се свим српским жртвама истовремено називајући природним реакцију таласа насиља над Србима сваки пут када се Шиптарима не допадне нека изјава која их подсети да су Косово и Метохија српска земља.

Сељими после „јавне дебате“ у Приштини

Приликом применовања српских улица по шиптарском „закону“, „градоначелник“ села Ранилуг је једну од улица назвао по Слободану Милошевићу, бившем председнику највероватније убијеном у Хагу. Ово је помогло да се код Сељимија врло прецизно сагледа оформљен про-амерички став о односима према Србима који су били принуђени да се бране од вишедеценијског шиптарског терора. Пун мржње и гнева.

На његову реакцију на Твитеру један од (највероватније) Срба упитао га је „Шта „косовски Срби“ имају са једним „градоначелником“ једног села“? Да ли је то уобичајена реакција? Један Србин учини – сви Срби страдају на Косову“?

„Будимо реални“, одговорио је Сељими „шта, на обе стране албанској или српској, политичари ураде (или не ураде) најчешће народ за то плати. То је просто тако“ констатовао је он.

Више о овом „природном“ испаду мржње прочитајте ОВДЕ

Насиље балиста и фашиста током Другог светског рата, прогон Срба и опет терор над њима у годинама након тог рата све до краја 80-тих докле су редовноо чињена убиства, силовања, протеривања, тероризам током 90-тих и опет прогон, киднаповања и убиства након окупације Косова и Метохије као и Погром 17. марта 2004 године у којима увек страдају Срби, увек од Шиптара и то масовно и некажњено, најбоље осликава Сељимивијеву констатцију о рекацијама на обе стране.

Међутим, таквог Сељимија (а због чега видеће се на крају текста у заједничком закључку) прихватили су и одређени Срби. Пре свих узурпатори Епархије рашко – призренске, чувени дечански монаси на челу са Савом Јањићем и Теодосијем Шибалићем. У набујалој екуменистичкој љубави, супротно разуму, праву и правди, обитавају јавно бар по неколико дана годишње. Такви су међурелигијски скупови које редовно одржавају на Косову и Метохији муслимани, римокатолици, протестанти, јевреји… па и православни.

Свега неколико дана по завршетку последњег екуменистичког дијалога у Приштини, прошле године, наставило се страдање и скрнављење српске цркве. Оно је од тада до данас попримило размере ужаса а већ је и раније било сатанистичких иживљавања у храму из града одакле су сви Срби протерани. Две стране учеснице, представници –незаконити представници, Епархије рашко – призренске и такође незаконити представници такозваних институција шиптарских сепаратиста, не могу чак ни привидно да се сложе да је скрнављење српских цркава – скрнављење.

Двојица младих Шиптара узвералом се уз зидине храма и своје фотографије поделило на друштвеним мрежама као најнормалнију ствар. за Петрита Сељимија то није било скрнављење већ је изнео један нови, несвакидашњи предлог. Тај предлог чак и неки његови ментори са Запада осудили су као непримерен, а он још увек стоји јавно исказан на његовом Твитер профилу:

Предлог је послао управо екуменисти Сави Јањићу, одушевљеним међурелигијским скупом који је Петрит организовао у Приштини а који је процењен за најуспешнији до тада.Више о томе прочитајте ОВДЕ.

Овде је време да почнемо да „савијамо“ шипку како би смо затворили круг и представили учеснике ове игре.

Петрит није прихваћен само у безаконим круговима СПЦ већ и од стране вискоих званичника српске власти, исто тако безаконих. На самиту министара спољних послова, организованом крајем јануара прошле године у Приштини, Сељими се задовољно фотографисао са Ивицом Дачићем.

Петрит Сељими са сином и Ивицом Дачићем, можда „оцем нације“ шиптарских сепаратиста?

Ту фотографију је објавио на свом Твитер профилу али је ускоро морао да је уклони. Да ли је то тражио сам Дачић или су уследили критике због фотографисања са првим човеком некадашњег режима Слободана Милошевића, кога толико „мрзи“, то не знам. Можда Сељими зна нешто друго па му је Дачић драг? Да ли његово лицемерје или нешто друго, тек то се ни мало није допало његовима због чега су га напали на улици, у средбела дана.

Сељимијева биографија и активности, у комбинацији са извесним догађајима, помажу да у потпуности разумемо многе активности на Косову и Метохији. Наиме, њему функција заменика нечега што се зове „министар иностраних послова Косова“… није најважнија функција. Он се посебно истакао у „промовисању унутрашњег помирења“.Основао је међурелигијску иницијативу Косова која је у више узастопних извештаја Генералног секретара УН-а Бан Ки Муна, високо оцењена и похваљена као „позитиван допринос дијалогу између вера на Косову“. Амерички Стејт департмент је такође истакао његов екуменистички пројекат „Интерфеит Косово“ у својим годишњим извештајима о верским слободама.

Пре политике, област његовог занимања били субанкарство, медији, НВО а био је члан одбора Џорџ Сорош фондације на Косову и Метохијикао и директор Ахтисаријеве организације за децу и омладину.

А оно што све чешће чујемо у Србији, када се говори о погубној политици према Косову и метохији јесте да се она ослања на план Мартија Ахтисарија, кога су поред Скупштине Србије одбиле и Уједињене нације као супротан међународном праву.

Овде стижемо до половине круга ове приче.

Утицајем и снажним притисцима Америке, Ахтисари добија Нобелову награду и то за мир(!)за пројекат отцепљења Косова и Метохије.

Већина тога, преко разних НВО којима и представници власти у Србији полажу рачуне,плаћено је Сорошевим парама, а одрадили његови људи кроз своје активности и „донацијама“ присвојене медије који за јавност у Србији креирају слику која ће подржати планове америчке владе.

Пошто им други нису били или довољно поуздани или довољно способни за то Американци у Србији оснивају телевизију Н1, у сарадњи са америчком глобалном ТВ мрежом ЦНН (СиеНеН) чији је она ексклузивни партнер за регион.

Главни финансијер оснивања телевизије Н1 јесте Јунајтед група, која обухвата највеће кабловске оператере у Босни и Херцеговини, Словенији и Србији, као и Тотал ТВ, највећу сателитску платформу у југоисточној Европи. У октобру 2013. године, светски водећи инвестициони фонд ККР са седиштем у Њујорку преузео је Јунајтед групу, што је прва директна инвестицију ККР-а у југоисточној Европи.

Амерички фонд ККР, на чијем челу је бивши шеф ЦИА генерал Дејвид Петреус, за годину и по купио СББ, Гранд продукцију, интернет издања Блица, направио ТВ Н1…

Од 2008. до 2010. године Дејвид Петреус је био на челу Централне команде ВС САД – најважнијег стратешког удружења у структури америчке војне машинерије, затим је постављен за команданта међународних снага у Авганистану. Априла 2011. председник САД Барак Обама је Петреуса предложио за место директора агенције ЦИА. Сенат САД је ту кандидатуру једногласно прихватио и 6. септембра је Петреус ступио на нову дужност.

Лично Петреус је долазио у Београд да са Вучићем разговара о проблемима који су се испречили пред оснивање ове телевизије у Србији.

Ивица Дачић и Камерон Мантер

Виши саветник Јунајтед групе је бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантеркоји је за почетак рада те телевизије рекао да је то „важан корак у интеграцији региона у ЕУ“ и у прихватању њених високих стандарда за канале са целодневним информативним програмом.

Веома смо узбуђени што учествујемо у креирању канала Н1 – рекао је Мантер.

Директор канала Н1 и директор програма за све три земље биће бивши новинар ЦНН Брент Садлер, дугогодишњи међународни дописник чувене америчке телевизије и бивши дописник са Блиског истока за ИТН.

ЦНН ће каналу Н1 пружати консултантске услуге, обављаће обуку кадрова и оперативну подршку за период до почетка емитовања програма и после тога, што подразумева уредничку и технолошку обуку за кадрове Н1 канала у централи ЦНН-а у Атланти, најављено је прилоком отварања телевизије.

Тако да, када сутра ујутру „Нови дан“ започне са Петритом Сељимијем, укључујући ТВ и пратећи емисију неприпремљени за то, знајте да сте угостили непријатељи и примили га у кућу. И то не било каквог већ изузетно организованог, одлично финансијски и медијски поткованог и са јасним циљем да од вас добије ако не допуштење онда барем спуштен гард за уништење ваше државе и ваших живота. И немојте мислити да ће крај, ако допустите да до њега дође, бити лаган као што је хипноза у коју сте упали. Неће. Биће то крај пун понижења, страдања и дивљаштва каквог „цивилизација“ себи никада није хтела да представи у правом светлу.

Али знате већ и сами, ионако је све у вашим рукама, само ви одлучујете са чим ће вам почети још „нови дан“.

 

Извор: КМ Новине
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ