У рану зору 5. марта, 1998-е године, група терориста напада полицијску патролу у селу Лауша. Рањавају два полицајца након чега полиција креће у потеру ка Доњем и Горњем Преказу у реону Дренице. Овим је почео рат на Косову и Метохији.

У оквиру акције нападнута је махала у селу Доње Преказе у којој се налазило седиште терористичке групе Јашари. Током акције полиције, лидер ОВК Адем Јашари, његов брат Хамез Јашари као и већина припадника терористичке групе, Јашари убијени су са члановима породице који су одбили или од ове двојице били спречени да се предају.

Ово није био први сукоб терористичке групе Адема Јашарија и српских снага безбедности.

Први пут је Адем јашари опкољен у селу Преказу 30. децембра 1991. године од стране припадника службе Државне безбедности. Разлог су биле Јашаријеве активне везе са албанским војним сектором и његови чести боравци У Албанији зарад обављања тренинга и обуке за терористичке акције. Тада је успео да се извуче из обруча након чега је су уследиле акције и напади на српску полицију. Та група је била главни носилац тероризма на Косову и Метохији од 1992. до 1997. године и имали су директну помоћ и подршку власти у Албанији.

Ибрахим Ругова, први „демократски“ председник Албанаца на једном од састанак са Адемом Јашаријем у Албанији 1993.

Терористи Јашаријеве групе с почетка су нападали попут качака и балиста. Из заседа и када би били знатно бројнији а касније су су почели да користе савременије терористичке методе. Због тога су у Окружном суду у Приштини на по 20 година затвора осуђени Адем Јашари и његова група, а на 10 година је осуђен и Хашим Тачи.

Првооптужени је био Бесим Рама, који је на саслушању признао да је учествовао „само“ у нападу на патролу милиције у насељу Шипоље на путу Косовска Митровица- Пећ 17. јуна 1997. када је у службеним колима убијен милиционер Предраг Ђорђевић, а тешко рањен његов колега Зоран Вукојичић.

Описујући тај напад он је признао да је на патролу милиције пуцао из аутомата, заједно са Адемом Јашаријем који је пуцао из своје снајперске пушке.

– Адем Јашари ме преварио. Позвао ме да те вечери идемо у кафану и да понесем аутомат. Када смо колима изашли на асфалтни пут, схватио сам да не идем у кафану, и успротивио сам се. Јашари ми је рекао да ћемо други пут отићи у кафану, а сада да се иде у једну акцију. Мислио сам да одустанем, али сам се уплашио, па сам морао да пристанем – испричао је на суду Бесим Рама.

Ова дреничка група терористичке ОВК имала је своје базе у селима Доњи и Горњи Преказ и Прелевац код Србице, на четрдесетак километара од Косовске Митровице према Пећи. Убили су три милиционера, једно цивилно лице и ранили 16 људи. Дреничку групу ОВК чинило је 15 терориста, од којих је пре акције хапшења побегло 12 а само су Бесим Рама и Авни Нура истовремено ухапшени, док је трећеоптужени Идриз Аслани из Вучитрна, „бомбаш „, ухапшен нешто касније.

И Сулејман Селими је, као и шеф албанског преговарачког тима у Рамбујеу Хашим Тачи (31), припадао злогласној терористицкој групи Адема Јашарија. Селими потиче из села Овчарево, а иначе је и Јашаријев зет. Селими и Љуштаку су, као чланови терористичке групе Адема Јашарија,у одсуству осуђени на по 20 година затвора. Истражни поступак против њих је водила Даница Маринковић, судија Окружног суда у Приштини.

Логори Терориста УЋК у коме су држали заробљене српске цивиле. Грађане Србије у њиховој држави.

Маринковићеву је, за сукоб у Ликошанима, Наташа Кандић оптужила да је, пред тридесетак полицајаца, наредила смакнуће речима: Ја ово нећу узети, убијте их. На суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, као сведока одбране Даницу Маринковић је тужилац позвао на овај извештај што је она негирала и рекла да никада није била у селу Ликошане.

Прву већу синхронизовану акцију терористи Адема Јашарија организовали су 22. априла 1996. године када су у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје – Приштина код Косовске Митровице убили пет и ранили још пет особа.

У првим месецима 1998. године на Косову и Метохији дошло је до праве експлозије насиља, нарочито у региону Дренице, јужно од Приштине где су локалне албанске наоружане групе током јануара и фебруара успоставиле контролу.

Тзв. „Ослободилачка војска Косова“ издала је и саопштење да је „ослободила Дреницу“ и да на овом „делу ослобођене територије Косова власт држе органи Републике Косово“. Да се „сви српски уљези који се врзмају по Дреници“ сматрају „окупаторима и зато их стиже заслужена казна“! У Дреници је на основу тог саопштења убијено 15 људи.

До првог већег сукоба Јашаријеве терористичке групе са српском полицијом дошло је 22. и 23. јануара 1998. године. Тада је група од неколико људи на путу Србица – Дреница заустављала возила и матретирала путнике.

На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони терористе међу којима је био Адем Јашари. Група је побегла у село Доње Преказе, а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано их свих кућа а терористичка група је успела да се извуче из села. Након сукоба српска полиција је јавила да је Адем Јашари рањен у сукобима.

Дана 28. фебруара 1998. године група терориста предвођена Адемом Јашаријем напала је полицијску патролу убијајући четири полицајца и ранећи два. Сукоб је започео у 11.30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез.

Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30), а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12.20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза. Уакцији је убијено 16 терориста ОВК.

У рану зору 5. марта, група терориста напада патролу МУП-а у селу Лауша и рањавају два полицајца. Нешто касније изводе још један напад на полицијску патролу у селу Доње Преказе након чега полиција креће у потеру ка њиховом упоришту. Терористи ОВК су били приморани да се повуку у Јашаријеву махалу у самом селу.Специјалне полицијске снаге су опколиле село Доње Преказе и направиле шири прстен око других села и позвала Јашарија на предају. Адем Јашари је то одбио и пружио је јак отпор у добро опремљеном и припремљеном забаракадираном бункеру ојачаном џаковима песка коме се никако није могло прићи.

Бункер у коме се Јашари крио

У Јашаријевој кући било је пуно жена и деце.

Полиција им је дала два сата да се предају. У оквиру задатог рока, више десетина цивила се предала и удаљила од упоришта.

Након проласка двосатног рока, Јашаријева група је одговорила употребом тешког наоружања – минобацача, митраљеза, ручних граната, снајперских пушака убијајући два полицајца Радета Радаковића (1961) и Андреаса Кончаревића (1973).

За време акције, Адем Јашари и његова група је показали су фанатички карактер. Издајући бруталне наредбе његовим рођацима да се боре, Јашари је лично убио свог нећака због „кукавичлука”, а затим створио живи штит од жена и деце у нади да ће добити на времену док му не приспе појачање, јер је очекивао је да ће читаво албанско становништво из зоне Дренице спремно да му крене у помоћ.

После пружања снажног отпора у сукобима у којима је погинуло 66 терориста и члана породице који нису хтели да изађу из бункера ликвидирана је група Адема Јашарија.

Операција Преказе је, с обзиром на околности, изведена добро али прекасно. Две године раније, на састанку кабинета, тадашњи председник Милошевић је издао наређење заменику шефа Ресора јавне безбедности и команданту САЈ-а да се направи оперативни план и да се проблем „Јашари“ реши у најкраћем могућем року. Из неког разлога наређење је поништено.

Догађаји у Дреници, а пре свега у Ликошанима, Албанци су користили да представе као последицу српске репресије над недужним становништвом. Фотогафисани су убијени цивили, поређани ковџези и гробови, сцене кукњаве и вапаја. Ти шокантни снимци су одлазили у свет и ситуација се у САД, Немачкој, В. Британији и Француској представљала у потпуно другачијем светлу.

Кућа Јашаријевих у Преказу после акције

После сукоба, британски министар спољних послова Робин Кук тражио је хитан састанак Контакт групе због „прекомерног коришћења силе“ у Ликошану.

Две године након сукоба, на Косову и Метохији је обележена прослава „Битка за Ћирез и Ликошане 28. фебруар 98 – 28 фебруар 2000“, која је представљала терористичку пропаганду. Тада је истакнуто да су: „То биле прве битке, првих јединица ОВК… против српског окупатора.“

По свему судећи он је желео и успео да своју смрт представи као мученичку а да од српске полиције направи убице одводећи свесно више људи у смрт. У томе је, захваљујући западној пропаганди, и успео што је касније имало фаталне последице које до данас трају. Шиптари су од њега направили свог новог хероја али други избор нису ни имали јер часних, поштених и одважних ратника у њиховом народу није ни било. Принуђени су да или прослављају туђе или уздижу своје који су међу бандитима први настрадали.

Њему у част направљен је маузолеј у Преказу где се овај догађај сваке године обележава. Подигнуто му је више споменика, биста, табли а многе школе, међу њима касарна „Косовских јунака“ у Приштини као и оближњи аеродром добијају име по њему. Од споменика занимљив је онај у скопском селу Радуша на коме Јашари држи пиштољ наопако у левој руци а у на десној има шест прстију. Такође, за овог терористу се каже да је био крупније грађе али по споменику се то не може наслутити.

„Културни“ догађаји са јашаријем у првом плану нису заобишли ни Србију. У Београду је, неколико дана пре него што ће Шиптари самопрогласити своју „независност“, про-западњачким парама активан „Цнтар за културну деконтаминацију“ и Борка Павићевић (данас активна и у међурелигијском – екуменистичком покрету) организовали су изложбу на којој је Јашаријева фигура у поп-арт принту била један од експоната.

Таман када је око 19.05 Борка Павићевић, директорка Центра за културну деконтаминацију, хтела, како је било предвиђено, да отвори изложбу, од микрофона ју је одгурнуо сликар Зоран Чалија, избеглица са Косова и Метохије, које је машући каменом, рекао: „Ово сам донео с Косова, с овим тамо дочекују српску децу!“

Поцепали га

Окупљени су бурно реаговали, узвикивали „Косово је Србија“, „Волимо те Србијо“, „Идемо на Косово“. Полиција је сугерисала да изложба буде затворена што је и учињено. Претходна поставка изложбе је била у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду и изазвала је бурне реакције јавности. Поред приказивања вође „Ослободилачке војске Косова“, јавност је изиритирао и провокативан текст у каталогу изложбе. У њему се наводи да данашња власт у Србији врши медијски геноцид над Албанцима и Србима на Косову и да ширу јавност „криво“ обавештава. Борка Павићевић је цепање принта Дрена Маљићија на ком је представљен лик Адема Јашарија назвала вандализмом.

Сваке године на овај дан, Преказе посећују и припадници окупаторских снага КФОР-а чије су владе земаља чланица НАТО пакта акцију елиминасања терориста искористиле као повод за медисјку сатанизацију српске полиције након чега је Американац Вилијам Вокер измислио и лажирао масакр у Рачку који је био директан повод за бомбардовање тадашње СРЈ. Као последица ових догађаја резултат је преко 250 хиљада прогнаних Срба са КиМ, преко 150 порушених и уништених православних светиња и говото сва српска гробља порушена, изорана, разваљена.

Данас, српска власт на челу са тадашњим министром информисања Александром Вучићем, активно ради на томе да се идеје тероризма остваре и Косово и Метохијаотцепе од државе Србије. Закон, Устав, чињенице, историја и све остало препрека су остварењу те намере.

www.kmnovine.com/2015/03/t1_5.html#axzz4aURTP9i1

3 гласa