У Недељу Мироносица, 2/15. маја, ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Литургија је служена уз саслужење хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је бројно монаштво епархије и око 350 светосаваца из Србије и дијаспоре. Многи од њих су на Литургији приступили Светој Чаши.

Окупљеном народу се веома надахнутом архипастирском беседом обратио хорепископ Максим. У својој беседи Владика Максим је најпре говорио о Светом Васкрсењу Христовом као звезди водиљи, путоказу и основи нашег свенародног васкрсења, а затим и о празнику жена Мироносица, при чему је истакао:

„На данашњи дан празнујемо Свете Мироносице, оне Свете жене које су непрестано ишле за Христом. Ишле су за Христом служећи Му својим рукама, својим делима. Христос Богочовек је на Своју проповед, на Своју мисију призвао Свете Апостоле, али, није призвао и Свете жене Мироносице. Оне су саме кренуле за Њим вођене својом дубоком вером у богочовека Христа и вођене својом љубављу према богочовеку Христу. Оне су Га непрестано следиле и пратиле и служиле му како су знале, умеле и волеле. Ту су Света Марија Магдалина и њена сестра Марта, ту су Јована, Сузана и све остале жене Мироносице. Оне су Христа пратиле ревносно и непоколебиво чак и у оним моментима када су се Његови ученици из страха разбежали. То је онај моменат када је Христос био ухваћен и разапет. Жене Мироносице ни тог момента нису одступале од свог божанског Учитеља већ су Га и под Крстом следиле не бојећи се за свој живот, не бојећи се страха јудејскога. На који начин су оне то успевале и постизале? Управо чврстом вером у Богочовека Христа и тиме нас, оне тако скромно и смирено не речима већ својим поступком, тим својим доследним следовањем Христу, оне нас поучавају да уколико узрастамо у дубокој вери у Богочовека Христа та вера ће нам бити основ снаге, крепости и храбрости да у овоме свету издржимо сва искушења и останемо верни Богочовеку Христу и Његовом Светом Јеванђељу и Вери Православној. А то је суштински битно јер уколико себе изгубимо, своју државу, своју земљу уз Божју помоћ вратићемо је пре или касније, али ако изгубимо веру православну, погубимо душу своју никад се нећемо вратити и уразумити. Зато је заправо та Вера Православна, та Небеска Србија која постоји на небу али живи и овде на земљи у душама православних Срба, кроз православне Србе, дакле, то је та тајанствена христолика држава која треба пре свега да се обнови у нашим срцима а онда ће и путем те Небеске Србије и ова земаљска Србија бити обновљена“.

Након Свете Литургије Владика Артемије је пререзао колач сестрама мироносицама са Косова. У том свечарском делу Владика Артемије се пригодном кратком беседом обратио слављеницама и присутном народу:

„Христос воскресе!

Поред ове дивне беседе коју смо чули од владике Максима, ја бих сада да кажем саму неку реч у вези данашњег славља које овде имамо. Поред великог сабора  данас Срба на окуп имамо ту велику радост да су са нама и наше сестре мироносице са Косова које су  из разних делова Косова, које су узеле празник жена Мироносица као своје име за Коло српских сестра под тим именом. Сваке године оне припремају своју славу и труде се да увек буде у неком од наших манастира, епархије наше рашко-призренске у егзилу. Ове године, ево, Бог је хтео тако да будемо заједно данас на овом великом сабору, да и оне својим присуством увећају и увеличају и наше славље и овај сабор.

Нека Господ благослови њих све које се тако ревносно труде попут жена мироносца о којима нам говори Свето Јеванђеље, нека Господ и њима дарује снаге да истрају на томе путу а и нама да останемо на путу Божјем, на путу Христа, на путу Светих Апостола и Светих Отаца наших.
Данашњи свечари су Оливера Леповић из Косовске Митровице и Милица Премовић из Рашке. За идућу годину имамо пријављену домаћицу Снежану Петрушић из Лешка. Нека приђе Снежана, за блогослов понеси кући па догодине у име Бога поново да се видимо у неком од наших манастира.

Нека Бог благослови све вас и још једном: Христос васкрсе!“

После Свете Литургије, у манастирској трпезарији одржан је Први свесрпски Сабор Удружења „Срби на Окуп!“.

Уследила је трпеза љубави за све присутне којом је и завршено ово предивно, миомиром љубави и саборности испуњено, светковање у манастиру Св. Јована Крститеља.


www.kmnovine.com/2016/05/blog-post_18.html

Прочитај без интернета:
1 глас