Срамно је да се споменик подиже новцем оних који су своју сепаратистичку творевину створили на људским органима Срба чиме се руши мит Цара Лазара стваран стотинама година. Нажалост, и грађевинске радове изводе Шиптари из јужног дела града у шта су Срби из северног дела Косовске Митровице могли да се увере.

Никакав споменик Цару Лазару не може да сакрије издају Александра Вучића на Косову и Метохији и примереније би било да исти подигну споменик Вуку Бранковићу имајући у виду да им је национална политика иста. Власт у Београду такву политику назива мудром, а обичан народ издајом.

Подизање споменика Цару Лазару у северном делу Косовске Митровице од стране општинских власти које су биране на основу устава и закона самопроглашене републике Косово представља ругање сенима духовног оца небеске Србије.

На страдању овог српског јунака, чији је узор био спартански краљ Леонида, постављен је темељ опстанку српске нације у борби за ослобађање целокупног српског етноса. Колико је само српских јунака умрло којима је узор био Милош Обилић и свети Цар Лазар.

У својој борби српски велможа Лазар Хребељановић није пристајао ни на какве компромисе, још мање на подаништво, а никако на удвориштво према Турцима, као што данас раде локалне власти створене од стране сепаратистичког режима у Приштини, коме су подређене и који их финансира. Чак су се и писмено и усмено заклели, у глуво доба ноћи, без присуства медија, да ће поштовати устав и законе самопроглашене републике Косово.

Зато је срамно да се споменик подиже новцем оних који су своју сепаратистичку творевину створили на људским органима Срба чиме се руши мит Цара Лазара стваран стотинама година. Нажалост, и грађевинске радове изводе Шиптари из јужног дела града у шта су Срби из северног дела Косовске Митровице могли да се увере.

Прошле године је председник Владе Републике Србије Александар Вучић открио споменик краљу Милутину у Грачаници изграђен, опет, средствима сепаратистичке власти у Приштини. Све ово јасно говори колико садашња власт у Београду поштује сопствену историју.

Режим Александра Вучића потписујући Бриселски споразум је одвојио Косово и Метохију од Србије постављајући класичну државну границу. Чланом 9. истог споразума омогућио је пријем Косова у најразличитије институције и организације.

Званични представници српске власти поносно седе поред представника сепаратистичке парадржавне творевине из Приштине на бројним форумима, сада више и без икаквих фуснота и звездица које би означавале непризнату државу. Сва лична документа издата од стране власти из Приштине власт у Београду је признала, а институције Републике Србије на Косову и Метохији власт у Београду предаје сепаратистима у Приштини. То се десило са полицијом, судством, цивилном заштитом, итд.

Зато никакав споменик Цару Лазару не може да сакрије издају Александра Вучића на Косову и Метохији и примереније би било да исти подигну споменик Вуку Бранковићу имајући у виду да им је национална политика иста. Власт у Београду такву политику назива мудром, а обичан народ издајом.

Некада је председник Владе Србије заговарао стварање Велике Србије и због тога пропагирао да за једног Србина треба убити сто Муслимана. Чак је био и уредник листа „Велика Србија“ који је издавала Српска радикална странка. Данас он својом политиком учествује у креирању „Велике Албаније“. Није важно да ли је Србија или Албанија важно је да је Велика.

Председник покрајинског одбора

Демократске странке Србије

др Ненад Којић

 извор: fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/neka-briselski-sporazum-podize-spomenik-vuku-brankovicu-a-ne-caru-lazaru

Прочитај без интернета:
1 глас