КАО и све наше комшије, јуна 1999. године иселили смо се за Крагујевац. Шест година касније вратили смо се својој кући, а ја сам се 2011. године оженио и годину касније добио прво дете.

Тако Александар Шарковић (28) из метохијског села Видања у општини Клина набраја најзначајније датуме у свом животу. Отац двогодишњег Вука и две године старијег Николе са супругом Виолетом (26) већ пет година кући своју кућу. У пространој дневној соби овај млади човек објашњава да по завршетку посла у локалној самоуправи, свакодневно обавља пољопривредне радове, чува стоку, брине око пчела…

– Да није пољопривреде, тешко бисмо опстали. Али, од Канцеларије за Косово и Метохију добијамо репроматеријал за сетву и ђубриво тако да нам то представља велику помоћ – прича Александар, који је у истом дворишту, поред родитељске, саградио нову кућу коју постепено опрема са супругом.

Могли би много више да привређују, када би имали коме да пласирају своје производе. Јер, Албанци, каже, неће да купују оно што Срби произведу чак ни по далеко нижим ценама, због чега често поврћем попут кромпира који овде рађа у изобиљу хране стоку. О благодети ове земље и томе што на њој све ниче, Александар објашњава тиме што и у околним шумама „печурке ничу као луде“.

– Некада су од печурака током сезоне мештани куповали пољопривредне машине. Међутим, сада је као и за све пољопривредне производе проблем пласман, тако да би било најидеалније овде отворити неки погон за прераду поврћа или воћа које рађа подједнако добро. То би значило опстанак мештана овог и осталих повратничких села којих у општини Клина сада има око шест стотина – прича Божидар Шарковић, председник Привременог органа ове општине. Уверен је да би погон или хладњача за складиштење воћа и поврћа допринели отварању нових радних места а самим тим и опстанку мештана. Поготово што је, како објашњава, око 90 одсто земље и даље у власништву Срба.

              Ученици у новој згради школе

– Иако сам запослен као ноћни чувар у овдашњој основној школи, супруга, ја и наше троје деце, али и мој брат који има четворо деце, живимо углавном од пољопривреде. Јер, осим моје плате једино примање поред дечијег додатка јесте и минималац мог брата – прича Немања Вулићевић(28), који са супругом Катарином (25) има троје деце – двомесечног Данила, трогодишњег Давида као и Невену (4,5), са којима каже, планира да остане на вековном огњишту, чему се посебно радују његови родитељи Вера(64) и Милија(66), који никада нису одлазили са свог прага.

Објашњава да у Видањи, највећем повратничком месту у општини Клина, тренутно живи тридесетак српских породица, међу којима је доста младих брачних парова.


ИМАЈУ ШКОЛУ

– ИАКО у селу немамо чак ни српску продавницу, поносни смо на нову школску зграду коју похађа двадесетак малишана, док у општини имамо десетак средњошколаца, као и пет студената који студирају у Косовској Митровици – прича председник Шарковић, док напомиње да су мештани везани за Осојане, највеће повратничко место у Метохији, где поред амбуланте имају и средњу школу, али и продавнице, пошту…


-Александар Шарковић са сином, поред своје куће

СТАЛНЕ ПЉАЧКЕ

– САМО када би имали где да пласирамо пољопривредне производе, Срби у Метохији могли би да живе од свог рада. Јер, нашим производима могли бисмо да хранимо један град солидне величине или рецимо да обезбеђујемо храну за студентску мензу у Косовској Митровици – причају представници општине Клина, појашњавајући да су поред већ константних пљачки њихове имовине последњих месеци, додатни проблем нелегална сеча шуме која траје годинама и коју нико не спречава јер полиција по правилу само констатује проблем и на томе се заврши.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:639523-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D0%B8%D0%9C-%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0

2 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ