У Прилужју, највећем српском селу у средишњем делу КиМ. Надају се својој општини. Мештани се никад нису селили, све време су обрађивали имања

Иако смо просторно јужно од Ибра, ипак нам је мало ближа Митровица од Грачанице, на коју се углавном и ослањамо. Али уколико не добијемо своју општину, останак у садашњој општини Вучитрн, која броји око 70.000 Албанаца и нас свега око 5.000, за нас значи тихо одумирање и нестанак са ових простора. Јер, да се у албанској општини не можемо изборити за своја права говори и чињеница да је међу одборницима само један одборник Србин, који се, упркос труду, не може изборити са далеко бројнијим албанским.

Овако на дан Преображења господњег, који годинама прослављају у Прилужју, селу у општини Вучитрн, у средишњем делу Космета, крај Лаба и Ситнице, мештани описују своја страховања. Ипак, овај празник посвећен истоименом храму саграђеном уз помоћ донатора 2008. године, улива им наду у преображај, у боље дане, а пре свега опстанак крај плодних ораница и домова које нису напуштали ни у најтежим данима 1999. и 2004. године. Неће, веле, ни сада.

– Наше село једно је од ретких из којег се мештани нису селили, већ су све време радили своја имања, обнављали куће убеђени да ћемо остати – прича Марко Аритоновић (27), који са супругом и двоје малишана, од три и годину и по дана, живи у једном од станова саграђених средствима Владе Републике Србије.

Срећан што имају кров над главом, Марко опомиње да је највећи проблем недостатак посла, али се нада да ће супруга, која завршава Учитељски факултет, успети негде да се запосли. Да је незапосленост, односно недостатак радних места највећи проблем пре свега младих, иако је Прилужје једно од највећих српских села са најбројнијим младим брачним паровима и просечном старошћу мештана до 35 година, потврђује и Сунчица Машић из овдашњег Центра за социјални рад.

– Имамо, нажалост, све већи број корисника социјалне помоћи коју са туђом негом прима око 150 породица, али мислим да се то може смањити отварањем мини-погона за прераду воћа и поврћа, јер су оранице веома плодне – каже Машићева.

И док старији мештани истичу да се њихове активности углавном обављају унутар села где обрађују баште и оранице надомак кућа, ипак опомињу да још немају довољне слободе када крену изван села. Међутим, ни у самом селу нису сасвим безбедни, на шта скрећу пажњу младе Миљана Дејановић (17) и њена годину дана старија другарица Анђела Ристић. Кажу да Албанци који центром Прилужја пролазе аутомобилима ка суседним, чисто албанским селима, често добацују, провоцирају.

– Због тога нисмо сасвим сигурни ни у самом селу, а да не говорим када кренемо за Грачаницу или Митровицу. Ипак, ми се крећемо као да је све у најбољем реду, јер тежак је живот у изолацији. Поготову нама младима овде у селу где немамо никаквих културних дешавања или места за забаве – прича Анђела која ће кренути у четврти разред Средње медицинске школе у Митровици.

Ни овој девојци, као ни већини младих, ипак се не одлази из овог села. – Ма, лепо нам је овде, овде сам рођена, ту ми је породица, другови, другарице… Иако смо у албанском окружењу, унутар села имамо неку ширину да се дружимо, а што је најбитније, слажемо се и помажемо једни другима.

ГОДИШЊИЦА ОТМИЦЕ СРПСКИХ НОВИНАРА

ПОСТАВЉАЊЕМ спомен-обележја представници Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије, данас ће на путу између Велике Хоче и Ораховца обележити 18 година од отмице новинара Радио Приштине, Ђура Славуја и Ранка Перенића. Ови српски новинари нестали су 21. августа 1998. године када су кренули да ураде репортажу о повратку монаха у манастир Зочиште, али им се од тада губи сваки траг.

Удружење новинара Србије и Друштво новинара КиМ данас ће на месту отмице поставити спомен-обележје са натписом на српском и албанском језику: “Овде су 21. августа 1998. године нестали новинари. Тражимо их!”

МЛАДОСТ

Поред основне и средње школе, које похађа око 400 ђака, Центра за социјални рад, амбуланте, мештани Прилужја посебно су поносни на вртић “Цар Константин” који је саграђен средствима Владе Србије и који у просеку похађа шездесетак малишана. Јер, поред тога што је село са завидном просечном старошћу, мештани су поносни и на број новорођенчади, који је изнад просека у односу на друге српске средине у покрајини.

извор: www.novosti.rs/

0 гласовa