„У јучерашњем интервјуу Бети Хашим Тачи јасно каже да је у преговорима са српском страном без испаљеног метка остварио јурисдикцију над северним делом Косова и Метохије и тиме заокружио државност Косова“.
 Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» подржава напоре актуелне власти у Србији за изручење Рамуша Харадинаја правосудним органима Републике Србије. Ово тим пре, јер се ради о човеку који је написао књигу како је убијао српске војнике и полицајце, коју је званично промовисао у седишту НАТО пакта у Бриселу 2000. године. Оправдана је и адекватна реакција Београда упућена према званичним органима Француске која се оглушила о захтев Србије да јој испоручи ратног злочинца.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» очекује да режим Александра Вучића има сличне аршине и према другим личностима албанске политичке сцене који су окрвавили руке убијајући недужно српско становништво.

Када је пре пар година хапшен Хашим Тачи у Бечу реакција званичног Београда је била млака и бескрвна. Можда је то због Курца (ради се о Себастијану Курцу, блиском пријатељу и сараднику Александра Вучића). Сетимо се само да је Хашим Тачи сасвим убедљиво оптужен од стране швајцарског правника Дика Мартија за трговину људским органима Срба али је нажалост Запад зажмурио на те оптужбе.

Потерница МУП-а Србије из 1996. године терети Хашима Тачија за убиство 5 српских полицајаца, таксативно набрајајући њихова имена и презимена. Злочин се догодио у Глоговцу и Србици, где је иначе Хашим Тачи ратовао. Александар Вучић не само да није истрајао на хапшењу Тачија већ га је гласовима своје «Српске листе» поставио за председника сепаратистичке власти у Приштини.

Када су у питању политички противници Хашим Тачи је много опаснији по националне и државне интересе Србије. Док је Рамуш Харадинај сиров, примитиван, предвидљив, Тачи је у рату био суров и бруталан а у миру лукав и препреден због чега је и стекао надимак «Змија». Уосталом, као јако младог 1998. године Медлин Олбрајт га је поставила за шефа делегације Приштине на преговорима у Рамбујеу.

Током преговора у Бриселу просто се поигравао са Александром Вучићем. Он је много јачег менталног склопа у односу на њега, тврђи, сигурнији, снажнији и убедљивији. Све што је желео на преговорима у Бриселу је и остварио. То Александар Вучић и признаје када каже: «све што су тражили, ми смо им дали». Нисмо им ми дали, него им је дао он. У јучерашњем интервјуу Бети Хашим Тачи јасно каже да је у преговорима са српском страном без испаљеног метка остварио јурисдикцију над северним делом Косова и Метохије и тиме заокружио државност Косова без кога они не би били посебна држава. Због уласка у Европску унију, или можда још због нечег, Александар Вучић је погасио институције српске државе на КиМ одричући се тако дела своје територије.

И у последњим сучељавањима Александра Вучића и Хашима Тачија још увек важећи српски премијер је поражен. Сетимо се само тзв. руског воза и рушења зида код моста на Ибру када је Александар Вучић подвио реп, хистеришући и цвилећи гласно опонашајући Калимера.

Један део штампе сепаратистичке парадржавне творевине у Приштини пишући о Харадинају каже да је његово хапшење договор начињен у троуглу Београд-Приштина-Брисел из разлога да би се Хашим Тачи ратосиљао опасног политичког конкурента. Можда је то само нагађање а време ће да покаже шта је истина.

У сваком случају, Београд мора да буде принципијелан када су у питању злочини над Србима, и да има иста мерила према онима који тај злочин врше. На могу једне жртве да буду мање вредне у односу на друге. Макар у смрти људи морају да буду једнаки.

Косовска Митровица
04.05.2017. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“
0 гласовa