Пише: Златко Богатиновски

Каква је разлика између аутобуса и мини буса? Не знам другима, али мени велика. Превелика. Првим сам путовао 2011 на барикаде, на Јариње, другим на границу, па у шиптарско-српску северну Косовску Митровицу.

Зашто шиптарско-српску северну К.Митровицу? Рогобатно звучи, слажем се, али рогобатно и јесте.

Такав је, рогобатан дакле, био и недавни пут на Космет. Повод – Дан државности Републике Србије, Сретење, и позив Привремене скупштине Аутономне Покрајине Косово и Метохија за присуство на свечаној седници, у северном, још увек само српском делу К.Митровице. У инат и Вучићу и Тачију. Али и више од тога. На част и за достојанство читавог српског народа, и свих грађана Србије.

PA290007 (1024 x 768)

Пре четири године смо аутобусом кренули из Београда касно по подне, ноћу се возили кроз косметске шуме, колским и багерима свеже ископаним увек новим и за окупаторе и шиптаре неухватљивим путевима. Па право, усред мрклог мрака на Јариње, на српске барикаде.

Сада смо минибусом, ето симболике (а не аутобусом), кренули у цик зоре, асфалтним друмовима, па право на – границу. Српско-српску. Једину истозначну границу на свету. То има само у Србији. Да из једног дела државе (Србије) човек путује у други део те исте државе (Србије) – прелазећи границу. Додуше, издајничка власт то још увек зове – административни прелаз. А да то није то, видесмо кад смо се враћали ка Београду. О томе за крај приче.

Пре четири године смо носили и брашно, уље, шећер и конзерве, размишљали како да људима добавимо оно што им још треба: радио станице, чизме, кабанице за стална дежурства усред зиме, снега и хладноће. Сада смо ми били на ручку. И то на два места. А и о томе за крај приче.

Пре четири године смо пролазили, одлазили и враћали се поред наше, српске полиције. Сада смо уредно чекали на граници Србије са Србијом, платили некоме некакве таксе, показали исправе (још увек само личне карте) и ушли на Космет.

Изузетно леп, сунчан и миран дан. У Митровици тихо, као да су летњи одмори, а не највећи републички празник – Дан државности. Већег и важнијег празника у ниједној држави на свету нема од дана њеног успостављања. Мало људи на улицама, ваљда раде, деца се играју по игралиштима, младе мајке возикају бебе у колицима тамо-амо по паркићима, и тако…Идила, помислио би човек.

А онда од некле, из небуха, наиђе омањи старац и жустрим корацима се упути ка нама. Застаде на тренутак поред нас, одгледа нас пажљиво, спозна да нисмо „њиови“ из Митровице, и упита љутито: „Има ли људи икакве шансе да се склони она издајничка багра из Београда? Сатрће нас све овде. Све што ми издржимо и истрпимо, за шта се изборимо, они продају…“

Затечени, остадосмо без речи. Старац такође. Одгледасмо се још, на кратко, и он настави брзо својим путем. Ми нашим, ка Техничкој школи. Одмах сазнадосмо да је скуп, од „нових“ српско-шиптарских покрајинских власти означен као непожељан, да се није могло регуларно ући у школу, да се сналажењем дошло до кључа од школског амфитеатра, и да се у исто време, у подне одржава скуп истим поводом, на другом месту, са другим људима. Тамо где је био волшебни државотворни реторичар Марко Ђурић, било је дупло мање људи него у школи. Али је била РТС. У школи није. И увече у Дневнику 2 РТС-а је Србија била опет, по ко зна који пут, дезинформисана. Једног скупа има, другог не. Сем дела косметских медија, у школи су били Ђорђе Вукадиновић, главни уредник Нове српске политичке мисли, Александар Павић, директор канцеларије Фонда стратешке културе (Русије) у Србији, Слободан Ерић главни уредник Геополитике и моја маленкост и часопис Ронин. Дакле, челни људи два портала и два месечника. Ипак довољно да бар део Србије сазна да је одржан скуп чији је поздравни мото био следећи: „ЖИВЕЛА ПРИВРЕМЕНА СКУПШТИНА КиМ, ДО УЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРПСКИХ ЕТНИЧКИХ ТЕРИТОРИЈА У ЈЕДНУ ДРЖАВУ.

9

Ваљда је тамо где је био Ђурић писало: Живела непризната држава Косово. Не знам. Нисмо били тамо, а хтели смо да одемо и да видимо те људе. Но не одосмо, ваљда зато што се такви човеку згаде кад их слуша, па сад треба још и да их гледа.

А овде, у школи, и то ми би баш симболично, релативно мали простор, мало људи, а довољно и силна енергија и воља. И поред свих претњи чак и отказима са посла, пресретања људи, непријатних телефонских позива у сред ноћи… Да се истраје до краја. Шта је то 16 година под окупацијом? Да се буде свој на своме. Да остану Људи, а не као ови други…Да буде као што рече Горки; „ЧОВЕК, КАКО ТО ГОРДО ЗВУЧИ.“

Присутне на свечаној седници су поздравили председник и подпредседник Скупштине Славко Стевановић и Добросав Добрић. Онда је реч узео смењени начелник косовско-митровачког округа Раденко Недељковић. Слушате шта човек прича и бива вам мука у стомаку. Да не поверујете рођеним ушима шта је држава Србија у стању лоше да уради Србима са Космета, али и шта су ти људи у стању да истрпе и да трају у овој невероватно неравноправној борби.

Потом су говорили гости из Београда, мешано, и са пуно емоција али и врло рационално.. Први Ђорђе Вукадиновић а онда чланови правно-политичког савета Скупштине КиМ Бранко Павловић и Александар Павић. Зна се шта су говорили, објављено је на неким сајтовима, чак део и у Политици. Оно што се не зна, и тешко је објавити, је одлучност за наставак потпуно неравноправне борбе Митровачана за њих, њихове животе али и за нас. Окренем се из првог реда, погледам те људе, и видим да су другачији, храбрији и, што је најважније, вернији Србији од многих других широм домовине им. Међу њима су седели и Борис Алексић и Слободан Антонић, такође чланови правно-политичког савета Скупштине КиМ.

Би скупштина, заврши се и људи изађоше задовољни, оним што су чули, али и осећајем заједништва са понекад веома далеким Београдом. Срби не би били то што јесу, да не би и једно – али… Чисто да не буде све потаман, после седнице гости са домаћинима уместо на једно, одоше на два различита места на наставак разговора и дружења. Ето онако, српски…

17

Ми, пред повратак кућама, свратисмо до вероватно најмањег али и политички најпознатијег моста у Европи, моста на Ибру који дели, али и болно судбински спаја Шиптаре и Србе, јужну и северну Митровицу.
Нема шљунка, жардињере са тујама (а зна се да су тује осетљиве биљке, да лако угибају, па ће једног дана остати жардињере без њих, а пошто су ружне кад су празне, онда ће их уклонити, и ето шиптарског уранка и у српском делу града), али има разваљени асфалт на прилазу мосту са српске стране, онако, за сваки случај…

Разговарасмо и са Србима, припадницима тзв.Косовских полицијских снага. Свак своју причу, муку и разлог за ношење туђе униформе. И сви имају оправдање за то што раде. Немање посла, пара…Опет, Митровчани па немају оправдања за њих. Северна Митровица је засигурно једно од ретких места на планети где се полиција склања кад наиђе на мању групу својих суграђана, па чак и на парове. Ћутећи, погнуте главе, склоне се у полукругу, па наставе куд су пошли. А где је то, ни они сами не знају. Оно што знају, у шта су чврсто убеђени је да их је Београд гурнуо у шиптарски загрљај.
Један од њих нас је испратио речима:“Лако је вама. Дођете на дан-два и одете. А ми остајемо. Вратите се својим кућама. Наше су куће овде. И где да идемо и шта да радимо…?“

Да парадокс, типично српски, буде још већи, стајали смо испред споменика Србима изгинулим пре и за време Нато агресије 1999. Тада се и он борио против њих, а сад носи њихову униформу.
Не знам да ли тако мора. Знам да смо сви ћутали и слушали реченице пуне једа и чемерног осећаја препуштености нечему што није морало а ни смело да се деси.

По повратку, на граници нова негација „административног прелаза“. А и спознаја зашто и чему личне карте на прелазу. Па у личну карту не могу да вам лупе печат, а у пасош могу. Поготово амерички. Јер и са америчким пасошем Срби и Шиптари нису једнаки. Ови други су увек већи новокомпоновани Американци од првих.

1
Видљивост печата је такође типично шиптарска ујдурма. Датум преласка се јасно види, све остало је нечитко. Поготово назив нове квази државе Косова. Ипак остаје питање,шта је циљ оваквих полумафијашких марифетлука.
Уместо европеизације Балкана, Србије, па и Косова – Шиптаризација Европе.

(Фото: Златко Богатиновски/РОНИН)

roninmagazin.com/?p=1974

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ