Траже право на истину и правду.  Суд за ратне злочине у Приштини је задња шанса да се докаже кривична одговорност ОВК, рекао је Игор Поповић шеф правне службе Канцеларије за КиМ

Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Канцеларија у Београду, којом руководи Верица Томановић организовала је округли сто у Медија центру, на тему „Ексхумације и идентификације несталих лица на Косову и Метохији и права њихових породица“. Четворочасовни рад овог округлог стола састојао се од три панела са изјавама позваних домаћих и међународних званичника и дискусијама  учесника. Прва тема на дневном реду била је ексхумација и идентификација киднапованих и несталих Срба и осталих на Косову и Метохији, за коју је уводно излагање поднела госпођа Верица Томановић, а излагале су и др Сузана Матејић, представница Комисије за нестала лица Републике Србије, др Тајра Формисто, представница Мисије ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији и Метју Холодеј, директор Програма за Западни Балкан ИЦМП Сарајева. Друга тема била је – процесуирање ратних злочина над Србима и осталима на Косову и Метохији о којој су говорили Чарлс Хардвеј, тужилац, представник Канцеларије специјалног тужилаштва за ратне злочине у Приштини и Игор Поповић, шеф правне службе Канцеларије за Косово и Метохију. Трећа тема односила се на законске оквире за решавање статусних питања породица киднапованих, несталих и убијених лица на Косову и Метохији о којој су говорили Александар Јаблановић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Игор Поповић, Канцеларија за КиМ.

Откривати нове локације

Верица Томановић је изнела незадовољство и забринутост породица киднапованих и несталих Срба и неалбанаца о чијим  судбинама већ 18 година нема одговора од домаћих и међународних институција. –Зашто је питање киднапованих и несталих табу-тема највиших представника међународних институција и наше државе у преговорима у Бриселу. Након 17 година од престанка рата трагамо за још 540 лица са нашег списка. Највише људи је отето у присуству преко 50 000 војника КФОР-а, питала  је Томановић.

Породице киднапованих и несталих лица су и на овом састанку изразиле забринутост због чињенице што је ексхумација све мање, што нових истраживања нема и да као последица тога долази до застоја у пружању техничке помоћи ИЦМП и ДНК анализа. Застој у процесу трагања за несталим лицима као и могућност великог броја погрешних идентификација има забрињавајуће последице (правне и политичке) које највише оптерећују чланове породица киднапованих и несталих лица. У дискусији је истакнута забринутост и због тога што је после изјаве специјалног известиоца СЕ Дика Мартија о постојању трговине органима и случају „Жуте куће“ насто период ћутања.

фото: Медија центар

Удружење тражи одговоре и на питање да ли су истражени сви потенцијални логори где су Срби и неалбанци држани ( било их је 144, што је потврђено и у одељењу УНМИК-а) и на питања процесуирања злочина над цивилним жртвама пре рата и после потписивања Резолуције 1244, када је нестао највећи број Срба, у миру,  не у рату. Да ли је ико процесуиран због злочина над Србима? КФОР и УНМИК су имали мандат да одржавају ред и мир и да осигурају безбедност за све грађане у складу са Резолуцијом 1244. А они то нису урадили, чуло се састанку.

Специјалиста судске медицине др Сузана Матејић је нагласила да откривање локација на којима су закопане жртве мора бити приоритет и да у свему стоји уз чланове Удружења. Др Тајра Формисто је током свог излагања истакла да има пуно документације али да они немају приступ. Такође је рекла да је 1999. године било 14 форензичких тимова али да није било координације. И она је саопштила да је много људи убијено у кућама, на пољима, на путу… Истакла је такође да сведоци често неће да говоре или да су, на пример, нешто чули али да нису ништа видели. Конкретна је била када је у питању Батајница и ископавања у неким другим деловима Србије, али није помињала гробнице и јаме на Косову, у које су бацани Срби. На то су реаговали чланови Удружења породица киднапованих и несталих и Игор Поповић који је рекао да је непримерено да се помиње само једна страна, на шта је Тајра одговорила да она говори на основу онога што је она радила.

Зашто се не приводе команданти ОВК?

Олгица Божанић је реаговала, обраћајући се међународним представницима и присутнима, што нигде није поменуто Радоњићко језеро, крематоријум у Клечки, Волујак, Малишево, Ливочко језеро, Жиливоде, „Жута кућа“… Она је рекла да се прикривају трагови када су у питању српске жртве. –О живима који су били у логорима , ми смо у Удружењу још 2001. године реаговали али се нико није бринуо о томе, и зашто се не приводе команданти ОВК, питала је Божанић. На њена питања одговорио је Чарлс Хардвеј рекавши: “Ми не можемо да поступамо без доказа, ми те доказе добијамо сарадњом. У оквиру КПС основана је нова јединица за истраживање ратних злочина“. У сали је настала реакција да се у том одељењу налазе управо они који су злочине чинили, што су отворено изјавили Силвана Маринковић из Удружења у Грачаници и Југослав Петрушић.

Игор Поповић је истакао да „ у Хагу нисмо имали ефективно процесуирање, да су Хардинај, Чеку и Тачи ослобођени, али да се шанса појавила са специјалним известиоцем СЕ Диком Мартијем“. Он је такође истако да је повољно и то што је прошле године у Приштини формиран Специјални суд за ратне злочине и да је РС спремна на сваку сарадњу са тим судом, и да сарађује са војном службом и са Безбедносно информативном агенцијом.- Овај суд је задња шанса да се докаже кривична одговорност ОВК и те машинерије, рекао је Поповић. С њим се сложио заменик Тужиоца за ратне злочине Мирољуб Виторовић, и нагласио да „ако се бавите појединачним убиствима, ништа нећете урадити“. Једини начин је да се иде до горе и да се истражи како је могуће да су се у исто време на више места, на исти начин, догодили злочини, подвукао је Виторовић.

У вези статусних права чланова породица киднапованих и несталих лица, на састанку је истакнуто да једино Србија од бивших република СФРЈ није донела закон о киднапованим и несталим лицима о чему је највише говорио државни секретар Министарства РС за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Јаблановић. Ова тема је комплексна, ја сам уз вас, али се морају укључити и друге институције, а посебно Министарство финансија, рекао је Јаблановић.

Аутор: С.Ђукић
Извор: Јединство

www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/cetiri-minuta-za-oprostaj-obame-i-putina/

Прочитај без интернета:
0 гласовa