10.04.2016. Вести
Приредила редакција СРБског ФБРепортера

Напомена редакције: у изворни текст су унете неопходне корекције (наводници и напомене) при навођењу назива нелегалних сепаратистичких „установа“ тзв. државе Косово.

__________

Поред свих мука које Срби имају када покушавају да врате узурпирану имовину на Косову, једна од највећих препрека је (шиптарски, прим. ред.) „Закон о легализацији бесправно изграђених објеката“ којим је практично „озакоњена“ отимачина. Чланом 10 тог „закона“, власници новоизграђене куће или зграде могу да их легализују без доказа да је парцела на којој су нанизали спратове њихова, односно чак и ако припада другоме. Ти други су већином српске националности.

„Закон“ је усвојен 2013. године у „косовском парламенту“, гласали су и Срби  под будним оком међународне заједнице, а пракса коју је донео не постоји нигде у демократским државама.

Та злоупотреба најчешћа је у градовима, па се чак и канцеларија „јавног тужилаштва Косова“ у Приштини налази у просторијама зграде изграђене на узурпираном земљишту. И зграда и тужилаштво су ту остали, иако је „Косовска агенција за имовину“ одлуку донела у корист оштећене српске породице. Али, суд нуди нагодбу уместо правде.

574055_040916c6_if

– Оваква легализација дивље градње је нечувен пример којим се практично пред судом изнуди нагодба уместо да се власнику врати парцела. Такво понашање „косовских судова“ је често када је реч о решавању имовинских права. Док ви пред судом тражите своје назад, у међувремену неко неометано сагради зграду и још је легализује. Онда донесе судији тај папир, па уместо у корист власника, он понуди странкама нагодбу. То је нечувен пример – каже Растко Брајковић, адвокат који је годинама пружао помоћ расељеним Србима.

Типично за кршење људских права на „Косову“, ова тема није непознаница за представнике европских организација, па тако није нешто што би активно покушали да исправе.

Још прошле године, у анализи о поновно узурпираној имовини, ситуацији када се узурпатор враћа на имовину, након што су га суд и полиција иселили, ОЕБС је закључио да „косовске институције“ не спречавају оне који угрожавају витална права Срба и да се починиоци таквих кривичних дела ретко санкционишу.

– „Закон о легализацији бесправно изграђених објекат“а је само један у низу „правних аката“ који нормативно прате европске стандарде, али не узимају у обзир специфичности косовске реалности и положаја угрожених група. У европским државама чији је закон о легализацији бесправно изграђених објекта послужио као узор за израду овог, незамисливо би било да се објекат изгради на површини која не припада власнику. У косовском случају, велики број објеката је изграђен управо на узурпираном земљишту – каже Ненад Максимовић, извршни директор Центра за мир и толеранцију из Грачанице.

И он истиче да и судска пракса на „Косову“ доказује „неприхватљиво благонаклон однос према узурпаторима приватне имовине“.

– На пример, поновно узурпирање непокретности је кривично дело (прописано „Кривичном законом Косова“) за које је запрећена казна и од једне од три године затвора, ако је починилац и раније био осуђиван за исто дело. Међутим, пратећи судске одлуке, ОEБС није забележио ни једну такву казну, иако је управо таквих случајева било. Уместо тога судови су изрекли 34 новчане казне, од којих је 600 евра била највиша. Имајући у виду чињеницу да су „српски посланици Самосталне либералне странке“ изгласали овај закон, говори о томе да су били незаинтересовани за садржину закона или тај закон нису ни читали, што је по речима бившег председника „посланичке групе СЛС“-а Петра Милетића био чест случај – каже Максимовић.

На пријаве нико не реагује

Борба Срба за повратак имовине посебно је тешка у градовима. У Призрену, адвокати који расељенима пружају бесплатну правну помоћ поднели су чак 13 кривичних пријава „Основном јавном тужилаштву“. Али, тим поводом „тужилаштво“ прстом није мрднуло. Пријаве су поднете у периоду од 2011. до 2013. године због узурпација кућа, парцела и станова, фалсификовања документа или исправа и оштећења покретних ствари.

На потезу „српски посланици“

– Сматрам да би „српски посланици“ требало да покрену преиспитивање овог закона. Штетан је по интересе Срба на „Косову“ као и интересе сваког појединца на чијем су земљишту узурпатори бесправно саградили објекте. Уколико српски представници остану неми, не можемо очекивати реакцију међународних чинилаца – каже Ненад Максимовић.

facebookreporter.org/2016/04/10/%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D1%83%D0%B7%D1%83%D1%80%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83/

Прочитај без интернета:
0 гласовa