У име Новљана, преносимо Вам отворено писмо председнице СПКД „Просвјета“ Оливере Доклестић упућено следећим адресама.

  • Отворено писмо локалној управи Херцег Новог,
  • Предсједнику скупштине општине, Андрији Радману,
  • Предсједници општине Наташи Аћимовић,
  • Потпредсједнику општине Драгану Јанковићу,
  • Савјетнику предсједнице општине Душану Радовићу

Поштована господо,

Полазећи од чињенице да је државност Црне Горе већ остварена и непобитна и да нема ни једног субјекта који би њену сувереност могао, у ово вријеме, да доведе у питање, то, у најмању руку, чуди ширина програма и слављење десетогодишњице независности, у Херцег Новом, на начин као да је независност постигнута након дуге робије. Треба ли да подсјетимо да је то било само квази референдумско оцјепљење од Србије, од вишевјековних веза народа Боке и Херцег Новог, и да је олако заборављена двије и по десеније дуга помоћ Србије Црној Гори након земљотреса, 1979. године, јер је народ у Србији, одвајањем од сопствених примања, плаћао и изградио својим новцем, порушене обале и хотеле, у држави гдје су сада непријатељи и одвајање од исте оне Србије од које траже помоћ Црногорци из свих партија, кад имају здравствене тегобе, и исте оне Србије у којој се и данас школују стотине младих Новљана, по истим условима као и страновници Србије.

Новљани, Бокељи, одани својим коријенима и прошлости, нису склони побунама и мирно прихватају стварност. Али, Новљани нису већински подржали референдумско питање о раздруживању. Новљани и данас већински говоре српским или српско-хрватским језиком. Већини Новљана, као и вама драга господо, који управљате нашим животима, очеви, дједови, прадједови, СВИ су рођени и УМРЛИ као Срби и ви се не можете одргнути од те прошлости, ма како се увијали у црвено-жуте заставе и своју дјецу учили новој историји.

Но, заборавили би и на ту десетогодишњицу, која Херцег Новом није донијела никакве повластице, никаква олакшања, осим патроната и диктата власти из Подгорице и њихове бескрупулозне трговине нашим добрима, које су стварали САМО и ЈЕДИНО радни људи Новага, да није осванула табела «ПАРК НЕЗАВИСНОСТИ» у парку који је настао на земљи коју је католичка црква поклонила граду, за градски парк, као неку врсту замјене «Бокином» парку. Парк је некада био гробље и још има заосталих споменика, уз цркву Светога Антуна. Свети Анте Падовански био је заштитник дјеце, у Новоме је једнако поштован и од католика и православних и обје конфесије су му завјетовале дјецу за здравље. 12 јуна, као симбол заједничке љубави и вјере хришћанске, црква је пуна вјерника обје конфесије. Тај и такав парк могао је да носи само име свеца, ако је већ требало да има име. Давање имена «Парк независности» учињено је да би се поспјешивала мржња и нетрпељивост према домаћем становништву.

У граду, гдје референдумско питање није прошло, сада треба да стоји назив парка са задатком да «боде очи», да опомиње на грешке непослушности а да, у бити, вријеђа националне осјећаје.

Да иронија буде већа, у парку је и споменик народном хероју Николи Ђурковићу, сорбонском ђаку, правнику, комунисти, који је био Бокељ, и који се, свакако, као партизан, није борио за независну Црну Гору, која је тада била марионетска држава под талијанском окупацијом. 

Назив парка, како налаже уредно понашање са давањем назива у урбаним срединама, није прошао скупштинску процедуру. То значи да је нелегално постављен. Срамно је и што је на такав начин искориштена црквена заоставштина уз храм Светога Антуна, срамно је што власт, уз сву помпезну најаву, није имала снаге да стави плочу и обиљежи 150 година рођења свеца чудотворца, Светог Леополда, који је поштовао новски, добар спој православних и католика. И најзад, срамно је од истих вас, који имате удјела у власти, у мјесној заједници, вас, који сте одрођени од праве цркве, вјере и хришћанских постулата, да по политичким играма користећи правничке механизме, избаците «Херцегновско позориште» из старе куће «у думана», али не вратите кућу онима чија је заправо, католичкој цркви.

Тај страшни атеизам, подсвјесни страх од дуге историје, од трајања, страх од традиционалног, недостатак љубави према човјеку, према ближњем свом, а страшан осјећај политичке моћи, жеља да се подстиче зло, жеља да се брзим потезима анулира вјековно постојање и промијени у нешто ново, чини да су заставе на све стране, да се живи у лажном увјерењу идиличне среће.

Требају ли новски Срби да буду толико кажњени за национални осјећај да се у сопственом граду, осјећају изопштеницима, непожељнима или грађанима другог реда? Треба ли и овдје да дочекамо дан са плакатима : «Србе на врбе»?

Треба ли да вас подсјетим да су Талијани, у вријеме окупације 1941. поступали на исти начин, мијењали називе улица, чак и властита славенска имена претварали у талијанска. Знате ли да је назив на хотелу породице «Мађар»(«Пансион на зеленој плажи» или само Хотел «Плажа») у Зеленици био ћириличан и кад су окупатори наредили да га префарбају, честити Адорјан Мађар прешао га је кречом, рекавши да ће боја трајати до прве кише, као и њихова власт. Талијани су га зато послали у логор у Италију.

Поштована господо!

Уколоните назив парка и смирите нас, Новљане! Поштујте цркву, ако нећете Николу Ђурковића. Не вријеђајте нам достојанство, јер смо ми на овој земљи, у овом граду, од давнина. Плаћамо порезе и угађамо овој држави и граду по свим законским обавезама. Зато, од вас, као представника система легитимне власти, очекујемо да и ви поштујете нас, новске вјернике, православце и католике, и новске Србе, колико и припаднике свих других нација!

У име Новљана,
Оливера Доклестић

извор: www.kmnovine.com/2016/05/park-nezavisnosti.html

Прочитај без интернета:
1 глас