Смањење цене осигурања возила на прелазима Срби јужно од Ибра чекају четири године, од када је Борко Стефановић у Бриселу потписао Споразум о слободи кретања.

Како је текла цела прича везана за регистрацију и пререгистрацију возила на Косову и Метохији од 1999. године?

Све почиње од Бернара Кушнера, другог специјалног представника УН на Косову који је у дело спровео Унмикову Уредбу 1999/15 о привременој регистрацији приватних возила на Косову, односно пререгистрацији на „КС” таблице. Та Уредба никада до краја није спроведена у дело јер је север Покрајине те таблице одбио, а Срби јужно од Ибра делимично прихватили – са њима је било безбедније возити, поготово онима који живе у мешовитим срединама. То значи да су се годинама у свим деловима Косова и Метохије где живе Срби возили аутомобили и са регистарским ознакама градова Приштине, Урошевца, Призрена, Гњилана и др. Кретање са овим таблицама носило је са собом ризик, јер су биле јасан знак да су у колима Срби.

Они који су имали регистарске ознаке „КС” нису могли да пређу прелазе између Косова и централне Србије, већ су им биле потребне привремене таблице. Њих су могли да узимају на прелазима Мердаре, Бела Земља и Јариње, и за осигурање плаћали, ако ме сећање добро служи, око 1.300 динара, плус око 400 динара за дан боравка у централној Србији.

Не желећи да се одрекну таблица са којима су возили до 1999. године, већина Срба која је имала „КС” таблице плаћала је дуплу регистрацију – „КС” за кретање по Косову и Метохији и таблице града на чијој су територији живели за кретање по централној Србији. Таблице су мењали на прелазима.

На северу Покрајине регистарска ознака „КС” није прихваћена, и зато се са њима на север Косова није смело. То је био и разлог што се привремене таблице на прелазу Јариње готово нису ни узимале.

Срби јужно од Ибра годинама су са косовском полицијом муку мучили због таблица „ПР”, „ГЛ”…, плаћали казне и шта све не. Све је некако било подношљиво до 2008. године, односно до једностраног проглашења независности. Тада је почела општа хајка полиције на возила са регистарским ознакама косовскометохијских градова. Одузимали су их на свим путевима, осима на северу Косова.

Потписани Споразум о слободи кретања из јуна 2011. године није Србима донео ништа добро. Против њега смо били од самог почетка, јер је укидао таблице косовских градова. Према том споразуму, Срби су могли да пререгиструју своја возила на „КС” таблице, које власти у Београду сматрају статусно неутралним и са њима ће моћи да се возе и кроз централну Србију, и на „РКС” таблице, које се неће признавати у централној Србији, већ ће се на прелазима узимати привремене таблице.

Рок о пререгистрацији договорен у Бриселу примењен је само јужно од Ибра, и могли смо да бирамо: или ћемо пререгистровати возило на косовске таблице, или нећемо возити уопште – таблице „ПР”, „УР”, „ПЗ”…, више не важе. Одбијали смо колико смо могли, али је полиција почела да заплењује возила, нарочито по гњиланском крају. Из Београда помоћи није било, и морали смо да савијемо главу.

Нашли смо се пред дилемом које таблице да користимо, односно које су сигурније за кретање по Косову? Са „КС” таблицама ми јужно од Ибра опет себе обележавамо, јер мали број Албанаца ће своја возила регистровати на те таблице, да не кажем нико. Са друге стране, „РКС” таблице онемогућавају слободно кретање по централној Србији, што значи да опет треба да узимамо дуплу регистрацију или да плаћамо осигурање на прелазу. Тако смо закључили да, шта год да су наши преговарачи у Бриселу мислили да овим споразумом постигну, у пракси је он био катастрофалан за Србе.

Договор о осигурању није постигнут када и Споразум о слободи кретања, и свих ових година плаћамо осигурање на прелазима Мердаре и Бела Земља, и то 115 евра за месец дана, и за „КС” и за „РКС” таблице. Многи Срби су се опет одлучили за дупле регистрације, „РКС” за кретање по Косову и Метохији и, на пример, „ПР” за кретање по централној Србији. За долазак на Косово са таблицама градова из централне Србије осигурање износи 20 евра недељно.

Дупле регистрације су носиле и нове проблеме. Чим полиција заустави Србина рецимо код Подујева, а његово возило је регистровано на „РКС” таблице, то аутоматски значи да негде у колима има таблице са именом неког косовскометохијског града које издају Полицијске управе из Покрајине измештене у централној Србији. (Срби поред Подујева пролазе у 99 одсто случајева само када путују за централну Србију.) Знају полицајци да је за Србе огроман издатак плаћање 115 евра месечно за осигурање и да је исплативије имати дупле таблице. Када вам пронађу и одузму таблице, то значи да вас чека полицијско малтретирање у централној Србији јер имате важећу регистрацију, али не и таблице. Да би то избегли, на прелазу платите 115 евра за привремене таблице. Онда у својој полицијској управи узимате дупликат таблица које коштају око седам хиљада динара и ризикујете да ће вам их на Косову опет одузети. Тако годинама Србима јужно од Ибра одузимају таблице са именима косовских градова, и то још увек раде. Све ово не важи за север Косова, јер они и даље одбијају пререгистрацију возила.

Једино што се променило „Борковим споразумом” је то што Срби који имају „КС” или „РКС” таблице на прелазу Јариње могу да добију привремене таблице, а плаћање осигурања је повољније него на осталим прелазима.

Како то изгледа у пракси?

„КС” или „РКС” таблице морате да скинете пре уласка у северни део Косовске Митровице и да без таблица возите до Јариња. Чим стигнете до прелаза, набрзину стављате таблице да вас не види косовска полиција. Чим пређете контролу са косовске стране, одмах видите српске полицајце који су, према бриселском Споразуму о интегрисаним прелазима, на двадесет метара од косовске стране, и опет на брзину скидате таблице да их сада не виде српски полицајци. Када прођете аутом тих неколико метара, наш полицајац пита повишеним тоном: „Где ћеш ти без таблица?”

Смирено објасниш како желиш да платиш привремене таблице. Он покаже да се паркираш са стране, и онда креће игра живаца. Да би добили потребне папире за прелаз, морате да стопирате да вас неко повезе два километара даље, до места где је раније била српска страна прелаза, и да тамо платите осигурање од око 3.800 динара плус око 400 динара по дану – те се цене мењају, али отприлике је толико. Онда опет стопирате како би се вратили до свог аута и чекали службеника из Рашке, који треба све то на прелазу да заведе и одштампа вам привремене таблице. Њему је одмах јављено да га чекају на прелазу због таблица, али различита су искуства чекања службеника из Рашке. Ја сам га чекала три и по сата. Има и оних који су чекали пет и више сати. Од Рашке до Јарња има десетак километара.

Процедура је максимално компликована, али да је све на једном месту као на Мердару, на пример, осигурање би било 115 евра. Шта да кажем на крају?

Нико још увек не зна како треба да изгледа примена Споразума о осигурању, која је тренутно одложена. Неко каже да ће се на годишњем нивоу плаћати 45 евра, неко пак каже само 2.000 динара и да ће се у централну Србију моћи само са „КС” таблицама, али све су то нагађања. Поменути споразум свакако смањује трошкове, поготово нама јужно од Ибра, али је лош за Србе на северу Покрајине. Ако су из Приштине запретили да ће да одузимају српске таблице, то значи да и они сада морају да региструју возила на таблице „државе Косово”. Да би регистровали ауто, морају да имају косовска документа, донесу потврде да „држави Косово” плаћају све дажбине – од пореза до изношења смећа. Све то значи да се одричу таблица са именом косовскометохијских градова, у овом случају „КМ”. Тако у потпуности нестају таблице са именима градова на Косову и Метохији. Осим ако су Албанци у Бриселу пристали да Борко потпише споразум који ће се односити само на Србе јужно од Ибра.

Споразуми који се потписују у Бриселу на терену делују погубно за Србе и полако заокружују такозвану косовску независност. Сами смо затворили очи пред правим проблемима због којих Срби живе у гетима и потписали споразум о таблицама правећи се тако да је све на Косову и Метохији у најбољем реду – још мало па Швајцарска. Сада из тог лошег споразума, од којег нова власт није хтела да одустане, покушавамо да извучемо нешто, а то, ако гледате из перспективе нас на Косову и Метохији, уопште није могуће. Губимо како год да буде.

www.ceopom-istina.rs/kosovo-i-metohija/pismo-sa-kosova-ili-muke-po-tablitsama/

Прочитај без интернета:
2 гласa