ЈАЊА ГАЋЕША

Шта је са слободом кретања Срба по Косову и Метохији? Шта је са нашом визном либерализацијом?

Скоро две године у Грачаници и околним српским селима биле су на снази рестрикције воде, према којима смо воду имали само шест сати дневно. Надлежни у Приштини су као разлог наводили да нема довољно воде у Грачаничком језеру. Већина нас је веровала да је то још један вид притиска на Србе, и да се стање представља драматичнијим него што јесте. Због свега што се последњих недеља дешава са водоснабдевањем у овом делу Покрајине, испада да смо били у праву. Наиме, опет имамо ригорозне рестрикције а као разлог су навели да има превише воде у језеру. Добро сте прочитали, језеро је препуно, па фабрика не може да преради довољну количину воде. Приче да је вода услед падавина замућена су могле да прођу првих неколико дана, али да то траје недељама, то нико не памти. Редовно снабдевање водом имали смо у јануару, док су температуре биле у минусу.

Надлежни из општине Грачаница су пре десетак дана регионалној компанији Водовод у Приштини упутили апел да се што пре реши проблем са водоснабдевањем, јер се рестрикције воде спроводе без плана, најаве и тачне сатнице. Ништа се није променило, воде и даље нема, а наше водоснабдевање очигледно најмање зависи од тога да ли има или нема воде у језеру.

МУРАТИ И НОВА СРПСКА КРИВИЦА

Јавности на Косову и Метохији се последњих дана сервирају две приче везане за масовни одлазак Албанаца. У првој се помиње визна либерализација. Говори се како је Косово једина „држава“ у региону која није на „белој“ шенгенској листи, и да то треба да се промени. Поједини европски званичници имали су исте нападе интелигенције када су говорили о разлозима због којих све више Албанаца напушта Косово. Шта се стварно крије иза ове најновије ујдурме Албанаца коју је режирао њихов прекоокеански ментор – тек ћемо видети. Приче око визне либерализације су небулозе за унутрашњу употребу.

То њихове кукање подсећа да се они слободно шетају по централној Србији, и да су у Бриселу београдски преговарачи потписали докумет којим им гарантују слободу кретања. Шта је са слободом кретања Срба по Косову и Метохији? Наше аутобусе Албанци каменују. Шта је са нашом визном либерализацијом? Ја сам за своју државу грађанин другог реда јер мој биометријски пасош не подлеже визној либерализацији. Где су наша права?

Друга прича је везана за изјаву такозваног министра за дијаспору у „влади Косова“ Ваљона Муратија, у којој се каже и да узроци масовног исељавања Албанаца леже у привилегованом положају мањина, посебно Срба. Од самог почетка смо знали да ћемо ми бити криви за њихову бежанију, само нисмо знали да одлазе зато што су љубоморни на нас.

Свакако је привилегија живети у гету ограђен бодљиквом жицом. Протерни из својих кућа и градова, гледамо како нам затиру трагове, копају гробове и руше споменике – ратују са мртвима. Отимају нам свако право на нормалан живот, а наш глас нико не чује. За сопствену државу не постојимо. Свакако је привилегија имати шест сати воде дневно.

kosovozica

МОЈА СЕКА НЕМА ГЛАВУ

Своје учешће у раду такозваних косовског парламента и владе представници листе Српска замрзнули су након смене Александра Јаблановића са места „министра за повратак и заједнице“. Није да га жалим, али сећате се како је једна његова реч извучена из контекста и отеран је? Због Муратијеве изјаве нико још ништа не предузима, значи да је говорио у име „владе Косова“.

Отварање поглавља у преговарачком процесу између Србије и ЕУ у постојећим околностима вероватно ће зависити и од тога да ли Срби учествују или не учествују у раду парламента у Приштини. Пошто достојанства одавно нема у односу српских власти према Косову и Метохији, за очекивати је да их Вучић врати у „владу Косова“. Цар је го, одавно.

Комплетну слику апсурда употпуњује долазак Тонија Блера у Србију и његово дружење са министрима. Када се његово име помене, испред очију имам слику четворогодишње Драгане Димић из Старог Грацка код Липљана, како је отац привија уз груди држећи је у наручју, а она без главе. Само крв шикља из врата, док њен трогодиши брат, рањен, понавља: „Моја сека нема главу, моја сека нема главу!“ Сада је дошло време да се Блер у Београду дочекује као важна личност. Он је за мене злочинац, и за људе које познајем и срећем, а власт како хоће. Могу и беџ са његовим ликом да ураде па да га окаче на ревер, од њих нас ништа више не изненађује.

Сваки дан на Косову и Метохији буде апсурднији од оног предходног. Колико год се трудили да пронађемо смисао у оном што се око нас дешава, нигде га не видимо. Албер Ками у есеју Мит о Сизифу каже да апсурд настаје када људи покушавају да разумеју неразумљивости око себе. Тако ми живимо. Сизифа и нас повезује живот пун апсурда.

Ако се неко запита како Срби на Косову и Метохији толико могу да трпе, одговор је једноставан: На Косову смо остали и Косову се враћамо зато што имамо свест о себи. Знамо ко смо, шта смо, знамо да смо на своме. Овде је наш дом. Окружује нас неправда и осећамо страшан револт против бесмисла. Својим останком пркосимо, можда сами себи највише, али трајемо.

Да нам само Господ да снаге да истрајемо.

www.standard.rs/politika/31213-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B8

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ