На лицу места: Са повратничком породицом Дашић из Руднице код Клине. Верујем да су намерно запалили сушару и шталу, али се не плашимо

ТЕШКО је опстати када вас на сваком кораку саплићу. Јер и оно што бисмо могли да стекнемо и створимо и то нам униште. Ето, мом стрицу је изгорела штала и сушара у подметнутом пожару. Осим зграда изгорело је и месо од две свиње које сам сушио, због чега смо остали без хране за зиму.

Овим речима револтирано говори Ивица Дашић (35), повратник у родној Рудници код Клине, који са супругом Наташом и двоје деце, осмогодишњим Јованом и годину дана млађом девојчицом, жели да обнови домаћинство које му је порушено и запаљено када је као и сви српски житељи напустио родни крај 1999. године. Тада је у селу било двадесетак српских домаћинстава. Сада их је упола мање.

– Вратили смо се 2011. године, када нам је захваљујући међународним организацијама обновљена кућа и од тада покушавамо да се скућимо, али ни то нам не успева. Јер, верујем да су нам Албанци намерно запалили сушару и шталу. Али то нас неће поколебати и не могу да убију нашу жељу да останемо у својим домовима и на својим имањима – прича Ивица. Објашњава да случај паљења нису пријавили полицији зато што до сада готово ниједан случај уништавања и крађе српске имовине није разоткривен.

– Штала и сушара припадају мом стрицу Бориславу који живи сам у својој кући коју је обновио, али сада за поновну изградњу запаљених објеката нема средстава – прича Ивица. И он са супругом и децом живе од социјалне помоћи и пољопривреде. Захваљујући помоћи манастиру Високи Дечани, који им помаже са механизацијом, Дашићи обрађују око три хектара имања али производе немају коме да пласирају, тако да производе само за сопствене потребе. Иначе, од Руднице која је мешовито село у у којем поред малобројних српских повратника живе и Албанци, али и Роми и Ашкалије, најближе повратничко место је Осојане, где неколико деце из овог села похађа школу, и одакле набављају основне животне намирнице.

МОРАЋЕ ДА ПРОДАЈУ

Пошто смо у стричевој штали држали заједничку стоку сада ћемо бити приморани да је продамо. Мени и мом стрицу у овом тренутку највише би значила помоћ око обнове запаљених објеката. Стриц има једну краву и теле са којима сада не зна где ће, а ми смо чували свиње које смо заклали и надали се да с тим месом презимимо – прича Ивица.

Верује да ће бити хуманих људи који ће им помоћи да обнове запаљене објекте и наставе да живе живот у овом метохијском селу.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:641606-%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0

4 гласa