Срамна одлука Тужилаштва у Приштини, у случају осумњичених за убиство 14 Срба у Старом Грацком 1999. године. Марко Ђурић: Порука да је Србе дозвољено убијати, нема правде пред туђим судовима

СПЕЦИЈАЛНО тужилаштво у Приштини обуставило је истрагу против свих осумњичених за убиство 14 српских жетелаца у Старом Грацком код Липљана 23. јула 1999.

Међународни тужилац је после бројних истражних радњи 2007. покренуо истрагу против осморице осумњичених припадника тзв. Ослободилачке војске Косова, јединице из Липљана, да су починили масакр 14 српских цивила, у пољима у селу Старо Грацко. После више од девет година од покретања проширења истраге, поступак је обустављен без образложења!

Та вест је јуче изазвала буру незадовољства међу породицама убијених.

- Ово је исто као да су их поново убили. Иако кажу да с временом бол нестане и умине, наша бол је све већа. Нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су „покошени“ на њивама, док се убице слободно шетају – каже за наш лист Славица Јанићијевић Поповић (43), којој је на њиви настрадао седамнаестогодишњи брат Новица. Убијен је у петак а у понедељак је требало да прослави пунолетство.

Огорчени, неки чланови породица убијених жетелаца и не желе да говоре за јавност, јер кажу да им ни то ништа неће помоћи – у супротном, кажу, досад би убице њихових најмилијих већ одговарале за овај, али и остале злочине над Србима на КиМ: убиство деце у Гораждевцу, минирање аутобуса „Ниш-експреса“ код Подујева, убиство Столића из Обилића…

- Упорна у намери да сазнам ко је убио моје најмилије, обијала сам прагове представника свих мисија на Косову, али, уместо они мени да кажу ко су убице, да их открију и казне, сви наредни који дођу на Космет испитивали би мене као да сам ја злочинац – каже Славица Јанићијевић Поповић.

УБИЈЕНИ

У Старом Грацком 23. јула 1999. убијено је из непосредне близине, на њиви, 14 Срба: Милован Јовановић (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанићијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Новица Јанићијевић (1981), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936) и Миодраг Тепшић (1951). За њихово убиство био је притворен једино Миљзим Битићи из суседног села, али је и он после месец дана пуштен на слободу.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је рекао да је сигуран како у Србији нема грађанина који због тог срамотног чина не осећа тугу и гнев. Уместо правде, породице и пријатељи српских мученика, на годишњицу страшног злочина, како је оценио, „добиће неправду и још једну поруку да је Србе у нашој јужној покрајини дозвољено убијати.“

- Данас је дефинитивно пала завеса у циничној представи у којој су крвници и њихови покровитељи глумили да маре за оне које су побили. Сада јасно видимо да су и они који су, правећи се да тугују, непозвани полагали цвеће на спомен-обележју српским страдалницима у Старом Грацком, исти као и они који су спомен-плочу недуго затим оскрнавили – рекао је Ђурић, додавши: – Данас када се злочинци без икаквог пардона пуштају да слободно шетају Косовом и Метохијом и када им се чак дозвољава да се кандидују за највише политичке функције, овај тужни догађај само још једном потврђује да правде за српски народ и српске жртве не може бити пред туђим судовима.

* Славица Јанићијевић Поповић са сликама најближих којих више нема

Министарка правде Нела Кубуровић је оценила да је још једном потврђена неправда над Србима на Косову и Метохији срамном одлуком Специјалног тужилаштва у Приштини, које је обуставило истрагу о 14, како је напоменула, мучки и подмукло убијених Срба жетелаца пре скоро две деценије.

- Да ли то значи да ће свако убиство, мучење и брутални напади на Србе на Косову проћи некажњено? – упитала је она у изјави за Танјуг.

Мештани Старог Грацка, села код Липљана, некада у потпуности насељеног Србима, упркос свим неправдама, нису очекивали овакву вест. Зоран Ћирковић, представник села, каже да су њоме мештани додатно погођени и огорчени.

Масакрирани цивили су тог кобног јула, после вишедневних молби Кфору да их обезбеђује док сакупљају летину, сами кренули у жетву већ презрелог жита, да би им се, по подне, прикрали Албанци из суседног села Велики Алаш преобучени у униформе Кфора.

КУБУРОВИЋЕВА: ВЕРА У НОВИ СУД

ПРЕМА речима министарке Кубуровић, скандалозно је то што се слави пуштање на слободу једног терористе, убице и силоватеља, за кога има небројено много доказа да је починио најтежа дела над цивилним становништвом, а да смрт 14 Срба ни после скоро 20 година нема ни име ни презиме.

- Надам се да ће Специјални суд за ОВК у Хагу посветити више пажње и учинити оно што правосудни органи у Приштини нису имали ни воље, а ни способности у протеклих 18 година да учине и да ће привести правди и почионице масакра из јула 1999. године.

www.novosti.rs/

Прочитај без интернета:
3 гласa