ОСМО ПИСМО
СКЕНДЕРБЕГ СРБИН ИЗ БОСНЕ

Поштовани Председниче,

Не пишемо Вам само у име прогнаног српског народа, од 1990. до 1995, из Републике Српске Крајине и Хрватске, него Вам пишемо у име свих Срба, без обзира на њихову религиозну припадност и на њихово отуђење и проглашавање припадницима других народа (колонијалним мерама у претходним столећима и у време комунистичке власти у Југославији, у двадесетом столећу).

Подсећамо Вас на две најважније колонијалне и комунистичке мере против Срба (православне вере) – покатоличени су и проглашени Хрватима и исламизирани су и проглашени Босанцима.
Данас Вас подсећамо на мноштво сачуваних докумената о претварању православних Срба у Шиптаре. О томе је објављена и књига Слободана Јарчевића: „Бивши Срби Шиптари“, Издавач „Мирослав“, Београд, Гоце Делчева 15, тел. 297-0875, mirmi011@gmail.com).

Скрећемо Вам пажњу – у званичној повјести (историји) у Србији пише, да су преци Шиптара Илири (а Илири су једно српско племе) и да су староседеоци Балкана, а Шиптари су крочили на Хелм (Балкан) тек 1043. године – по одобрењу српског краља Војислава. Стигли су са Сицилије и Јужне Италије, где су их Арапи преселили са Кавказа у 8. столећу Нове ере. Колонијална Аустрија, Турска и Ватикан су, од 17. до 20. столећа, огроман број Срба приморали на исламизацију и католичење, уз обавезу да се изјашњавају за припаднике шиптарског народа. Поред тога, Ватикан и Аустрија су Шиптарима дали и национално име – Албанци, а Албанци су, као и Илири, били српско племе у Антици.

У кривотворења о Шиптарима, важно место заузима подвала, да је и највећи српски јунак, Скендербег, Шиптар! Званична повјест (историја) у Србији га представља за припадника шиптарског народа. А још је католички бискупу из 18. столећа, Андрија Качић Миошић, написао да је предак Скендербегов стигао из Босне (највероватније с Купреса) у Албанију, као православни Србин.

Поред историјских извора и савремене документације о Скендербегу као Србину, Аустријски повјесничар, 19. столеће, Спиридон Гопчевић је обишао скоро све крајеве средњег и јужног Балкана и у сусрету с људима се упознавао с њиховом националном и верском припадношћу. Тад је записао – да је међу Србима живело предање о Скендербегу, вођи отпора против турске окупације у Македонији и Албанији. Нико, тада, није доводио у питање српски етникум Скендербега (Ђорђа, или Ђурђа Кастриотића) – отац му је био Иван, а мајка Војислава. Иначе, повјесничар из Београда, Хуго Рот, уважава књигу аустријског повјесничара, Спиридона Гопчевића (Makedonien und Alt-Serbien“, Беч, 1889) и Хуго Рот закључује:

„Оваквих података има много, навешћемо карактеристичније примере, а статистичка табела, коју је саставио С. Гопчевић, послужиће за детаљније уочавање процеса асимилације Срба, па и њихово албанизовање. Гопчевић налази у Кичеву 3500 душа, од којих су 800 хришћани, а 1200 исламизирани Срби… За Дебар каже, да има 12000 душа – 1000 је хришћанских, 4000 исламизираних Срба, 3000 је албанизованих Срба и 4000 Албанаца“, (стр. 202)“.

Занимљиве су белешке С. Гопчевића о етничкој припадности становника Македоније и Албаније крајем 19. столећа. Утврђује да су у питању само становници српског народа. Ту су и подаци о западноевропској и ватиканској асимилацији делова српске нације и најдрагоценије сведочанство о стварању мноштва српских и несрпских државица на некад јединственој историјској и етничкој српској земљи. Гопчевић не налази у Македонији становништво македонске националности. У Македонији су само Срби. Кад спомиње македонске хришћане, под том одредницом, подразумева неоскрвнављене Србе. Оне оскрвнављене зове исламизираним Србима, а оне већ расрбљене зове албанизованим Србима. Гопчевић препознаје и оригиналне Шиптаре (Албанце) – пише да их је у Дебру 4000. То су потомци оних које је српски краљ (или цар) Војислав задржао у Србији 1043. године, где су дошли са Сицилије и јужне Италије, а у ове две италијанске покрајине (много раније) стигли су с Кавказа.

 

Поштовани Председниче,

Као што смо Вам писали у првом писму, упозоравамо да, можда, чланице ЕУ и НАТО захтевају од државника и политичара у српским земљама – да Србе зову несрпским именима (чиме се чува колонијални учинак против Срба и других Словена), али то не смеју да прихватају научни радници, чланови САНУ, чланови других научних установа и професори средњих школа и универзитета.

Повјесни и језички стручњаци САНУ, па и они на универзитетима и школама, не би требало да крију повјесне чињенице, јер се тиме страховито скрнави цела Цивилизација. С обзиром на Ваше надлежности, надамо се да схватате, да бисте требали деловати – и закључити (поред много другог): да се над Србима (Словенима) у Европи обављао западноевропски злочин геноцида више столећа, уз што је уништавана српска (словенска) културна баштина. На основу тога се у науци представљају западноевропски језици за језике на којима је цветала европска цивилизација, а ти језици су вештачки, јер су, поред румунског и мађарског, створени од 12. до 19. столећа Нове ере. Ако Ваши стручњаци и даље буду прихватали ова кривотворења (фалсификовања) о европској цивилизацији, онда се установа којом руководите не може сматрати научном – надамо се, да се нећете увредити на овај логични закључак о САНУ.

С обзиром да САНУ не прихвата сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо се упућује и јавности.

 

Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

facebookreporter.org/2016/06/26/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF-2/

4 гласa