СТАВЉАЊЕ на списак тзв. про-кремаљских структура који је сачинила Јелена Милић у оквиру своје студије чији је наслов „Затварање очију пред руском меком моћи у Србији“ јесте непознавање суштине делокруга рада Друштва српско-словенске солидарности „Григорије Степанович Шчербина“ са седиштем у Косовској Митровици.

Друштво носи назив по руском конзулу који је убијен 1903. године од стране злогласних Арнаута, данашњих Албанаца, приликом спашавања недужног српског народа од зулума турске власти. Када је умирао Григорије Степанович је изговорио да је он прва српска жртва у ослобођењу Србије и те речи су уклесане на споменику који је ово Друштво подигло у строгом центру северног дела Косовске Митровице.

Вреди напоменути да је овај руски конзул родом из Черњигова, града на северу Украјине, који је онда припадао јединственој руској империји. Да је хтела, Јелена Милић је могла да прочита статут Друштва чији је основни циљ зближавање словенских народа а не деловање по инструкцијама владе у Москви.

Друштво иначе постоји више од десет година, и осим споменика Григорију Степановичу Шчербини, Друштво је учествовало и у изградњи споменика жртвама NATO бомбардовања на самом мосту на Ибру који дели град на северни и јужни део. То су управо недужне жртве NATOбомбардовања а чије убијање Јелена Милић апсолутно оправдава јер је злочин извршен да би се наводно Србија демократизовала.

Друштво српско-словенске солидарности никада ниједну једину копејку није добило од било које руске организације, било да је у питању амбасада, било да су у питању невладине институције. Друштво српско-словенске солидарности „Григорије Степанович Шчербина“ живи искључиво од прилога Срба са севера Косова и Метохије.

За постојање Друштва сумњамо да зна и руска амбасада у Београду, имајући у виду да када су прошле године представници амбасаде у оквиру дана руске дипломатије положили венац на споменик руском конзулу, представнике Друштва нису ни позвали иако смо ми споменик подигли.

Упркос томе што се Друштво не бави политиком, оно је строго против бриселских споразума јер Бриселски споразум руши идеју ослобађања Србије за коју је Григорије Степанович Шчербина живот положио. Можда је овакав политички став Друштва био и разлог што их амбасада није позвала приликом полагања венаца, имајући у виду да су међу присутнима били представници актуелног београдског режима.

Друштво је такође пре пар година покренуло акцију за изградњу руског манастира на северу Косова и Метохије, где је велики број Срба поклонио скоро 20 хектара земљишта руској цркви за изградњу ове православне светиње, која би била посвећена светом Георгију чије име носи руски конзул. Нажалост, без обзира на дар Срба ова акција није наишла на разумевање ни код Руске ни код Српске православне цркве.

Иако са скромним буџетом, Друштво српско-словенске солидарности Григорије Степанович Шчербина и даље ће радити на зближавању српског и других словенских народа, јер чланови Друштва сматрају да без помоћи Русије а и осталих словенских држава Србија неће моћи сама да врати Косово у своје оквире.

Можда Јелену Милић забрињавају билборди са ликом председника Руске Федерације чије су слике лоциране испред самог Друштва, али како се ради о председнику земље чији је конзул у давна времена дао живот за слободу Србије – то је разумљиво.

На крају, Друштво српско-словенске солидарности позива Јелену Милић у Косовску Митровицу да на споменику жртвама NATO бомбадовања, који је ово Друштво подигло, положи венац и запали свећу невино страдалима, чија је једина кривица што су били Срби. А Центар за евроатлантске студије би могао јавно да се извини породицама жртава јер у њиховом страдању ни сам Центар није безгрешан.

        Председник Друштва српско-словенске солидарности
       „Григорије Степанович Шчербина
        дипл. инж. ел. Момир Касаловић
1 глас