Неколико Виших судова донело је ових дана на десетине пресуда у корист учесника рата на Косову и Метохији 1999. по питању неисплаћених надокнада.

Они су тужили државу Србију јер је прекршила Закон о забрани дискриминације тако што није исплатила ратне дневнице свим учесницима рата на Косову и Метохији изузев оних који живе у Топличком округу.

То је саопштио адвокат Срђан Алексић, који заступа ове војне резервисте пред домаћим судовима, као и Европском суду за људска права у Стразбуру.

– На основу ових пресуда упутићемо Министарству одбране захтев за вансудско поравнање, у оквиру којег бисмо се споразумели о накнади материјалне и нематеријалне штете на коју ратни ветерани са Косова имају право по основу дискриминације по месту пребивалишта. Вансудска нагодба је добра и за војне резервисте и за државу, пошто би се на тај начин избегло плаћање (не)малих трошкова судских спорова. Ако за њу, ипак, не буде слуха, тужићемо Министарство одбране за накнаду штете, а у случају потребе- поново ћемо у Стразбур- каже Алексић за „Данас“.

Он прецизира да су пресуде у корист бивших војних резервиста који су учествовали у рату на Косову и Метохији за сада донели Виши судови у Нишу, Краљеву, Новом Саду и Суботици. У пресудама се наводи да су ови резервисти дискриминисани по месту пребивалишта, пошто су остали ускраћени за ратне дневнице које је 2008. године примило десет хиљада њихових ратних „колега“ из седам општина Топличког округа, у укупном износу од две милијарде динара, на име наводне „социјалне помоћи“. Повереник за равноправност предходно је утврдио да су резервисти изван Топличког округа дискриминисани по месту пребивалишта, док је Европски суд у Стразбуру оценио да су резервистима тог округа исплаћене ратне дневнице, а не социјалне принадлежности, како је навела држава.

– Најновије пресуде су, заправо, наставак суђења из Стразбура, где борци нису изгубили спор, већ је првостепена пресуда која је била у њихову корист- преиначена, тако што им је наложено да покрену поступке пред домаћим судовима по Закону о забрани дискриминације. Они до тада нису водили такве поступке између осталог и због тога што је овај закон усвојен након покретања њиховог спора пред Европским судом за људска права- каже Алексић.

Велико веће суда у Стразбуру је крајем марта прошле године одбило захтев „Вучковића и осталих војних резервиста“ да им Влада Србије исплати ратне дневнице, чиме је преиначило своју првостепену пресуду која је била у корист ове групе од 29 резервиста и вратило случај на поновно поступање пред судовима у Србији. Веће није оспорило да је било дискриминације, али је констатовало да ратни ветерани пре доласка у Стразбур нису искористили све судске инстанце у земљи и “нису истакли дискриминацију на прави начин“.

Адвокат Алексић је, према сопственим речима, имао овлашћење да пред домаћим судовима, и у Стразбуру, заступа више од 80.000 резервиста из свих делова Србије који су учествовали у рату 1999. године.

Алексић наводи да се само резервистима из Ниша, којих је око 16.500, дугује по 3.500 евра, уз припадајућу законску затезну камату од 2008. године, што је укупно више од 50 милиона евра. Према доступним подацима, у рату на Косову учествовало је скоро 200.000 резервиста.

-Ово су прве неполитичке судске одлуке у последњих 12 година, колико се судски боримо за своја права. Оне нам дају наду да ћемо доживети какву- такву сатисфакцију, и због тога смо задовољни, али нам је туга на срцу због тога што смо били принуђени да је изборимо на овај начин. Ниједан борац није због новца одговорио на позив државе да је брани, али је политичка одлука из 2008. да се само некима од нас исплате ратне дневнице испровоцирала оправдане протесте и процесе.

Били смо спремни да дамо животе, оставили смо делове тела или здравље на ратиштима, а држава се према свему томе понела са ниподаштавањем.

И Закон о борачко- инвалидској заштити не може да се донесе већ десетак година, јер је, како кажу у Влади Србије и Министарству финансија- „скуп“. А наши животи су били јефтини? Зато позивам све косовске борце у Србији да нам се придруже и поднесу тужбе за дискриминацију, како би коначно добили оно што им припада- каже Родољуб Вуковић, председник Савеза удружења бораца рата од 1990. до 1999. године, у чијем је саставу 15 удружења из свих већих градова у Србији.

www.kmnovine.com/2016/09/200000.html

Прочитај без интернета:
5 гласовa