Фадиљ Љепаја и ја настављамо да разговарамо о Косову.

Бојим се да ћемо тешко стићи било где уколико се бавимо карикирањем, како бисмо исмејали саговорникове ставове. Мој колега тако се, нажалост, односио према оном што сам у прошлој колумни написао о садржају уџбеника, тврдећи да сматрам како „албанска деца у Прешевској Долини (…) треба да уче (…) о добрим средњовековним српским царевима и средњовековним царевинама, како су оне биле праведне и како је живот у њима био толико идиличан, да их вреди обновити и данас…“ (два пасуса иронисања у истом стилу).

Не бих да одговарам контра-причом – како би мој уважени саговорник свакако хтео да српска деца на Косову уче како су Срби геноцидна нација која је у 12. веку окупирала Косово како би древне албанске манастире преправила у српске. Рећи ћу само да се на првој години сваког факултета друштвених наука научи разликовање чињеничких од вредносних исказа. Оно против чега сам јесте да се у уџбеницима презентују чињеничке неистине. Вредносни судови пак могу да буду плуралистички.

Да ли је средњовековно српско царство – као и свако друго средњовековно царство – било добро или лоше, то је вредносни суд о коме се може дискутовати и који се може тумачити, али да ли је средњовековно Косово било насељено готово искључиво Србима; и да ли су Срби чинили уверљиву већину на Косову све до 19. века – то је чињенички исказ чија је истинитост научно, више него јасно потврђена.

Моје становиште је да уџбеници могу да садрже различите вредносне оцене, али ни у једној озбиљној држави уџбеници не смеју да садрже – неистине, ни оне засноване на идеологији, што чини званична

Приштина – да су Албанци одувек били велика етничка већина на Косову, а да су Срби само освајачи и окупатори; или да пропагирају најновије „научно“ откриће косоварског историчара Неџми Ганије (Неxхми Ганиу) да је „до осамнаестог стољећа цио Балкан говорио албански”.
Такође, занимљив је став уваженог колеге Љепаја, да он, упркос свој својој грађанистичкој и мултикултуралној реторици, каменовање Срба у Ђаковици (да подсетим, Срби Ђаковчани су на „грађанском Косову“ нападнути само зато што су Срби!) „разуме, али не оправдава“. Наиме, када се каже „ја њега (или њих) разумем“, то значи прихватити делимичну, или чак потпуну оправданост мотива с којим је неки поступак учињен. Али, етничко каменовање, бар са становишта „грађанског друштва“, не може бити чак ни делимично оправдано.

Да бих то илустровао, послужићу се примером. Свако ко одбацује концепт колективне кривице ужаснуо би се пред исказом: „Ја не оправдавам Хитлеров прогон Јевреја, али га разумем“. Уколико сте доследни, за неке поступке нећете рећи чак ни да их „разумете“. Паљевину Бајракли џамије у Београду нико у Србији, не само да не оправдава, већ је нико и не „разуме“. Али, каменовање Срба у Ђаковици, видимо како истакнути грађанистички и мултикултурални интелектуалци из Приштине не оправдавају, али га, ипак, „разумеју“? То је та разлика, уважени колега Љепаја!

Случај очигледне судске неправде, учињене Оливеру Ивановићу, колега Љепаја тумачи као слободно судијско уверење, које долази од, наводно, независне јуридичке институције, без икакве везе с политиком. Кад би то било тако, све би било у реду. Судска неправда се, наиме, може исправити аболицијом.

Али, да ли је уваженом саговорнику познат текст Џералда Галучија (Герард М. Галлуцци), бившег представника УН на Косову и Метохији: „Уклањање Оливера Ивановића“ (енглеска верзија овде ; српска верзија овде )? Галучи ту тврди да је управо „званични Београд предложио међународним тужиоцима да узму Ивановића када су тражили главу неког косовског Србина“. Ивановић је, наиме, по Галучију, био исувише независтан од Вучића, па га је он одмах жртвовао када је требало на Косову да се успостави вештачка равнотежа у суђењу политички истакнутим Албанцима и политички истакнутим Србима, оптуженим за ратне злочине.

Дакле, суђење Ивановићу јесте политички мотивисано. Отуда је жалосно како ту врсту вештачке равнотеже – која је изузетно неправедна и опасна за опстанак угрожене српске мањине на Косову – приштински грађанистички и мултикултурални интелектуалци не успевају да увиде, или бар да „разумеју“.

Најзад, неколико речи и о инсистирању мог уваженог колеге Љепаја да се изјасним о његовој концепцији „Православне цркве Косова“ – која је, што је свима јасно, потајна жеља званичне Приштине.

Тај концепт толико је бесмислен да сам, само из поштовања према уваженом колеги, избегавао да га коментаришем. Али, пошто колега Љепаја непрестано на том питању инсистира, принуђен сам да одговорим. Православна црква није централизована, као што је римокатоличка структура, тако да у њој важе сасвим друга правила. Стога, не постоји никаква Британска православна црква, нити пак Немачка православна црква, већ аутокефалне цркве на територији тих држава (Српска православна црква, Московска патријаршија, Грузијска црква, итд.) имају своје храмове у којима њихови верници славе Христа Бога Спаситеља.

У том смислу, наравно да не може да постоји некаква „Православна црква Косова“. Ако на Косову има православних Албанаца, они могу литургијски да живе у храмовима које ће подићи, на пример, Албанска православна црква (Кисха Ортходхоксе Аутоqефале е Схqипëрисë), али нико нема право да одузима храмове СПЦ, нити да од њих прави храмове некакве хибридне и потпуно неканонске „Косовске православне цркве“.

То би било исто као када би, да приближим ситуацију уваженом колеги Љепаји, неко његов приштински стан (или можда кућу) прогласио власништвом „грађана Приштине“. А онда, у другом кораку, у њега уселио станаре који, наводно, представљају имагинарне „грађане Приштине“.

Ви бисте се због тога свакако бунили, зар не уважени колега? Зато се и Срби буне на помисао да се у њихове цркве и манастире усели некаква „Православна црква Косова“.

Бар би Ви, колега Љепаја, требало да верујете у неповредивост својине и у слободу вероисповести. „Косовска православна црква“ била би насиље и над једним и над другим. Уверен сам да тако нешто, што је толико јасно и једноставно, не можете да не разумете и да не подржите, мој уважени саговорниче.

kossev.info/strana/arhiva/kako_je_do_18_veka__quotcio_balkan_govorio_albanski_quot/7809

Прочитај без интернета:
7 гласовa