Удружење породица српских жртава са КиМ је огорчено оним што је Вукчевић рекао недавно о Сребреници и ратним злочинима над Србима и тврде да Тужилаштво нема њихову подршку. Протестним писмом подсетили Вучића, Николића и Вулина да немају право да опраштају туђе жртве те да породице страдалих не занима никакво помирење већ правда за њихове најближе над којима су почињени злочини!

Након гостовања Вукчевића на Радио Београду, Спасић је од уредништва РБ тражио да у име жртава породица киднапованих и убијених на КиМ реагује, рачунајући на ту могућност јер је већ био гост тог радија али му је речено да „они не одлучују о томе“ и да ће му јавити ако „нешто буде“.

„Он (Вукчевић) хоће по сваку цену да остане на том месту и да „реши“ случај Битићи као и оно са убијеним Шиптарима у Подујеву. Они се богате на нашој трагедији“ каже Спасић за КМ Новине.

У гостовању на Радио Београду државни Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је, Говорећи о злочинима на Косову, оценио да не би било Специјалног суда за УЋК да није било Тужилаштва Србије за ратне злочине које је прикупљало доказе и водило истраге о трговини органима и злочинима над Србима на Косову.

Спасић је тим поводом изричит тврдећи да је „он то причао рачунајући да породице жртава не слушају овај радио и да неће пратити сваку његову изговорену реч. Породице које су у Удружењу знају да није тачно да је тужилаштво прво које је предочило трагедију наших жртава“ каже он.

Поткрепљујући тврдње Спасић открива случај посете Шефка Аломеровића, председника Хелсиншког одбора за људска права из Новог Пазара, који га је 2001. године тражио у Удружењу које се тада налазило на Славији и уз све честитке и подршке за рад Удружења, рекао је да има доказе да се у Албанији али и на Косову и Метохији налазе логори у којима се још увек налазе заробљени Срби и неалбанци и да је он био први човек који је јавно изнео те наводе. Зато из тог Удружења осећају озлојеђеност таквом Вукчићевом манипулацијом.

Такође, Удружење је још 2008. године поднело доказе и кривичну пријаву против Н.Н. лица за ратне злочине против српског становништва али да тим поводом Тужилаштво за ратне злочине „није учинило да сада ама баш ништа али, срећом, ми у Удружењу имамо оригинал те тужбе коју чувамо. Ето колико су учинили а нису хтели ни једну обичну тужбу да процесуирају да јесу, ми смо убеђени да би још 2008. године дошли до неких резултата. Према томе, Тужилаштво за ратне злочине нема подршку породица несталих и киднапованих Срба са Косова и Метохије. Одговорно тврдимо да је њихов циљ, за шта добијају огроман новац од Америке и Запада а у чему су нажалост и успели, да све српске генерале војске и полиције предају Хагу“ трвди Спасић.

Он подсећа да је мандат Тужилаштва да процесуира све ратне злочине над Србима на територији бивше Југославије али да они нису процесуирали ни један злочин почињен од Словенаца, Хрвата, Шиптара или имуслимана. Спасић најављује да то Удружење неће само тражити смену и оставке врха Тужилаштва већ ће тражити од Владе Србије и њихову одговорност за неучињено и пропуштено.
Поводом предлога Александра Вучића да се све жртве изједначе и обележе истог дана, Спасић каже да је то Удружење одмах реаговало и да је послало протестна писма Вучићу, Николићу и Вулину објашњавајући им да они немају право да опраштају туђе жртве!

„Ми нећемо заборавити наше жртве и, једноставно, нема помирења са злочинцима и захтеваћемо да држава Србија коначно затражи хапшење и словеначких и хрватских и муслиманских и албанских злочинаца. Ми смо огорчени тиме што је држава чекала двадесет година да обележи страдање Срба“ каже Спасић.

„Нас не интересује некакво помирење, једноставно, политичари могу да се мире и љубе са политичарима али породице жртава неће дозволити да злочинци остану на слободи, да буду премијери и министри неких држава а да наши буду на правди Бога убијени. Нема тог новца ни претње којима нас могу смирити или купити. Тврдим да ако будемо другачији од овога што ја покушавам да тражим правду за жртве, да ли због новца или радних места у министарствима или радним местима у Влади Србије, направићемо највећи грех и као да једемо кости наших жртава“ објашњава Спасић ситуацију у којој ћемо се наћи уколико останемо незаинтересовани.

Поводом Вукчевићеве опаске да „не треба бежати од квалификације тог злочина као геноцида“ Спасић наводи да ни он нема ништа против тога да се злочин у Сребреници прогласи геноцидом али тек после Јасеновца, Јадовна, Шумарица, Кравице, Братунца и осталих српских стратишта те да Удружење и породице киднапованих и убијених Срба неће тражити ни мање ни више него што траже други.

www.kmnovine.com/2015/08/11.html

Прочитај без интернета:
2 гласa