Друштво судија Србије упозорило да судски систем чини део јединственог правног поретка и да мора да буде организован у складу са Уставом Србије

Испоставило се да је Споразум о правосуђу на Косову и Метохији, постигнут после дуге паузе у разговорима с Приштином, био премали корак за отварање првог преговарачког поглавља Србије са ЕУ. С друге стране, иако државни функционери тврде да је споразум статусно неутралан, део опозиције у Србији сматра да су преговарачи направили превелики искорак изван закона и да је уклапањем правосуђа у косовски систем још једна полуга српске власти предата Приштини. Влада Србије није имала никаквих сумњи, те су извештај о споразуму усвојили одмах, као и све остале договоре у оквиру Бриселског споразума.

Међутим, адвокат Бранко Павловић каже да се одлуком владе, договором у Бриселу или било каквим позивањем на Бриселски споразум, не може уређивати питање територијалне организације, надлежности и састава судова, зато што је то, кад говоримо о организацији и надлежности судова, материја која се уређује законом, односно, кад говоримо о саставу судова – то је, на основу Устава и закона, у искључивој надлежности Високог савета судства.

На такво тумачење Павловић се позива захваљујући одлуци Уставног суда Србије (УСС) да се прошле године изјасни ненадлежним за оцењивање уставности Бриселског споразума јер га не сматра правним актом.

„Да је Бриселски споразум међународни уговор, онда би се поставило питање његове веће правне снаге од закона, али би онда и био подложан оцени уставности. Пошто није, а није ни било који други правни акт, макар мање снаге од закона, онда се на њега није могуће позивати када се говори о овим питањима”, рекао је Павловић за „Политику”.

Друштво судија Србије (ДСС), позивајући се на закључке Скупштине овог друштва од 8. децембра 2013. године о јединствености судског система Србије и положају судија са КиМ, такође је позвало законодавну, извршну власт и Високи савет судства да имају у виду да „судски систем чини део јединственог правног поретка и да мора бити организован у складу са Уставом Републике Србије”. Упозорили су да „и судије са територије АП КиМ имају Уставом гарантовану сталност судијске функције, која им не може престати због укидања суда или непристајања да обављају судску функцију у судовима који се налазе ван судског система Републике Србије”.

Стога Павловић упозорава да су Споразумом о правосуђу прекршени закони Србије и да ће „судови на територији КиМ убудуће судити као део власти тзв. Републике Косово, под њеним грбом, називом, заставом и заклетвом, по њеним тзв. Законим, и то ће моћи само лица која имају њено држављанство, макар двојно”. „Никада ниједна пресуда неће моћи да буде разматрана, макар у последњој инстанци, пред судовима Републике Србије, односно све ће одлуке у коначном исходу по редовним и ванредним правним лековима доносити Приштина”, наглашава Павловић и указује да бојазан коју су изразили премијер Александар Вучић и министар правде Никола Селаковић – да неће бити довољно судија, представља свест о томе да судије неће хтети да пређу да суде у тзв. Републици Косово и да ће остати да буду судије Републике Србије. „Њима не може престати судијски мандат и до пензије имају право на судијску плату из буџета Републике Србије”, закључио је Павловић.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун уопште нема дилему да ли је овај споразум у супротности с нашим законима, јер указује на „специфичност” да на КиМ не можемо да спроводимо наше законе, не само због једнострано проглашене независности, него и због Резолуције 1244. „Ако се позивамо на Резолуцију 1244, онда на КиМ не могу да буду присутни наши судови, нити иједна наша институција, онда је то кршење те резолуције”, рекао је Дрецун за „Политику”, наглашавајући да је Бриселски споразум статусно неутралан.

Одговарајући на констатацију да постоје мишљења да је Споразум о правосуђу противзаконит са становишта законодавства Србије, Дрецун каже да је тачно да ће правосуђе функционисати у правном оквиру Приштине, али подсећа да се наши закони не примењују на КиМ и да смо ми ту територију по Резолуцији 1244 уступили на управљање Унмику.

„Извршена је насилна сецесија, коју ми не можемо да поништимо нашом вољом и сада успостављамо сарадњу третирајући те институције као привремене институције самоуправе да бисмо их довели у склад са Резолуцијом 1244, штитећи сопствени народ од самовоље тих судова који тамо раде”, закључио је Дрецун и позвао све који су супротног мишљења да „оду на КиМ и законима на које се позивају заштите Србе којима се суди и којима ће се судити”.

Биљана Митриновић
0 гласовa