Питање језера и бране Газиводе није политичке већ економске природе, јер сав новац од овог ресурса одлази у Приштину, а општини Зубин Поток, на чијој територији су брана, хидроелектрана, знатан део хидросистема Ибар и 90 одсто језера „Газиводе“, не остаје ни динара.

Очекујем да ће Заједница српских општина (ЗСО), у чијој надлежности ће, између осталог, бити регионални развој и урбанизам, локални привредни развој, променити ситуацију. Тренутно, цео систем месечно зарађује око два милиона евра, а годишње око 25 милиона евра. Са тим парама општина Зубин Поток би била једна од богатијих на Косову.

Ово истиче Срђан Вуловић, директор ХЕ Газиводе и Јавног предузећа Ибар у Зубином Потоку. Он наглашава да би успостављање контроле над комплексом Газиводе живнуо цео северни Космет.

- Сав овај новац од производње струје и продаје воде слива се у Приштину, Зубином Потоку не остаје ништа. Са Приштином имамо „сарадњу“, ми радимо за њих, они имају велику корист, а Зубин Поток губи милионе евра – каже Вуловић.

Косово жедно без Газивода

Пола Косова и део Метохије, хидросистемом Ибар-Лепенац залива се водом са Газивода. У летњим месецима када су велике суше, вода са Газивода се „препумпава“ у Грачаничко језеро код Приштине, одакле се Приштина снабдева водом за
пиће.

Језеро Газиводе увек „на стању“ има најмање 380.000 кубика воде. Читаво северно Косово – Зубин Поток, Звечан и Косовка Митровица, као и општина Србица, пије воду са језера Газиводе. Без воде са овог језера не би могла да хлади реакторе ни да ради термоелектрана у Обилићу.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/519794/Srbi-rade-Albanci-uzivaju

Прочитај без интернета:
0 гласовa