Д. ЗЕЧЕВИЋ

Припадници „Дреничке групе“ у Косовској Митровици осуђени само за злочине над Албанцима. Вођа ове терористичке организације Сами Љуштаку добио 12, Сулејман Сељими 8 година

Судско веће Еулекса у Основном суду у Косовској Митровици осудило је у среду чланове тзв. Дреничке групе, њих једанаест, на укупну казну од 59 година затвора, само због злочина над албанским цивилима почињених у логору „Ликовац“ током 1998. године. Чињеницу да припаднике ове злогласне терористичке групе тражи и српско правосуђе због монструозних злочина над српским живљем пре ратних дејстава на Косову, Еулекс није узео у обзир нити је покренута било каква истрага да се то и докаже.

Највећу казну, 12 година, добио је Сами Љуштаку, актуелни председник општине Србица и некадашњи командант ове терористичке организације, зато што је, како је образлажући пресуду рекао председник Судског већа, Даријус Скејалицки, „на бруталан начин усмртио четрдесетогодишњег Албанца.“

– Љуштаку је испалио три метка из пиштоља у главу везаној жртви коју су чували неидентификовани војници тзв. Ослободилачке војске Косова у селу Галици септембра 1998. године – рекао је судија Даријус Скејалицки.

После Љуштакуа, казна затвора од осам година изречена је Сулејману Сељимију, познатијем под надимком Султан, једном од оснивача „ОВК“, који је био и командант главног штаба те паравојне формације. Иначе, Сељими је пре неколико година именован за амбасадора Косова у Албанији.

Он је, према образложењу пресуде, осуђен јер је током сукоба на Косову у неколико наврата 1998. године као члан „ОВК“ нечовечно поступао према албанским цивилима у поменутом логору, у којем је мучио затворенике претећи им смрћу и говорећи им да су српски шпијуни. Сељими је, према својевременом сведочењу албанских медија на Косово довео групу муџахедина, док је по формирању тзв. Безбедносних снага Косова био њихов командант.

Сељими и Љуштаку долазе на суђење

На једнинствену затворску казну од по седам година осуђени су Јахир и Зећир Демаку и Хисни Тачи, док су на по три године затвора осуђени Агим Демај, Дритон Демај, Башким Демај, Сељман Демај, Фадиљ Демаку и Неџат Демаку. Сабит Геци, Сахит Јашари, Авни Забељи, Јахир Демаку и Исмет Хаџа су ослобођени оптужби за ратне злочине у пролеће 1998. и у првим месецима 1999. године, као и оптужби за убиство српског полицајца Ивана Булатовића.

Иако су казне припадницима „Дреничке групе“ изречене за мучење и убиства албанских цивила, представници Удружења породица несталих и киднапованих на Космету опомињу да су припадници ове озлоглашене групе „Ослободилачке војске Косова“, иако нису обухваћени оптужницом Еулекса, одговорни за убиства бројних српских цивила али и српских војника и полицајаца.

– Жалосно је што се тужилаштво није нимало потрудило да пронађе доказе за злочине над Србима, као да се они нису ни догодили – истиче за „Новости“ Милорад Трифуновић, координатор Удружења несталих и киднапованих Срба на КиМ.

Подсећајући да српско правосуђе терети припаднике „Дреничке групе“ за киднаповања и најмонструозније злочине почињене над Србима на путевима на подручју Дренице, Трифуновић сматра да су изречене казне припадницима озлоглашене терористичке групе која је деловала годину дана пре ратних дејстава на КиМ несхватљиво благе, јер су како истиче, њихове активности и довеле до ратних дејастава током 1999. године.

Иначе, припадници „Дреничке групе“ били су више од две године у притвору, а у казну ће им бити урачунато и време проведено у притвору, који су чак и косовски медији сматрали преблагим јер су поједини припадници ове групе уместо у притвору време проводили у болници.

ЉУШТАКУОВИ КРВОЛОЦИ

„ДРЕНИЧКУ групу“ чини 15 припадника бивше „ОВК“. Они су затварали, мучили и убијали киднаповане Србе у логорима „Ликовац“ у Србици, „Лапушник“ у Глоговцу, „Зочиште“ у Ораховцу и „Глођане“ у Дечанима. Према сведочењима ретких преживелих посебно је крволочан био командант „ОВК“ и вођа ове групе Сами Љуштаку.

Чланови „ОВК“ одговорни за смрт стотине Срба са Косова

Према подацима српског Тужилаштва 1998. године у „Ликовац“ је одведено 26 Срба, међу којима и десет отетих рудара са копа Белаћевац. У „Лапушнику“ је тад било заточено 40 људи, у „Зочишту“ 30, а највише у „Глођану“ 60. Током 1999. године број заточених Срба у овим логорима попео се на 500. Албанци из „Дреничке групе“ неке од тих људи су одводили у Албанију, где су им вађени и продавани органи.

Један од чланова Сабит Геци, према сведочењу једног очевица, у јуну 1998. године је у Ликовцу моторном тестером одсекао главу полицајцу Ивану Булатовићу, претходно киднапованом из воза. Сведок који је то гледао испричао је да је Булатовић од батина и мучења био полусвестан. Геци му је тад тестером одсекао и руке и ноге.

Ова група отела је и у прва четири месеца 1998. године убила више од 30 српских цивила и полицајаца у Клини, Коморанима, Пантинима, Ракоши и Леочини и 11 Албанаца. Занимљиво да је притвор у којем су до децембра били припадници ове групе због суђења за ратне злочине, био такав да су излазили у ноћне проводе у Приштини.

ФАРСА ОД СУЂЕЊА

За суђење припадницима тзв. Дреничке групе владало је велико интересовање медија, али и родбине осуђених, тако да је само неколико њих ушло у судницу, док их је неколико десетина остало испред зграде суда, где су били распоређени припадници полиције.

За разлику од притворених Срба, који се у судницу доводе са лисицама на рукама, припадници „Дреничке групе“ Сами Љуштаку и Сулејман Сељими, који су међу првима приведени до прилазног пута испред судске зграде, ушли су у суд без обезбеђења, ноншалантно и без лисица, што су представници Удружења киднапованих оценили фарсом од суђења.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:550092-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B5

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ