Још нема званичне потврде из Унеска да је стигао захтев за пријем Косова у ову организацију, рекли су јуче „Политици“ у Министарству спољних послова Србије. Уколико буде потврђено да је такав захтев упућен, Република Србија ће свим расположивим дипломатским средствима настојати да, имајући у виду неприхватљивост овог захтева са правног, политичког и културног становишта, спречи чланство Косова у Унеску.

Први заменик премијера Косова и министар спољних послова Хашим Тачи објавио је у четвртак на „фејсбук” профилу да је Косово поднело захтев за чланство у Унеску, агенцији Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу. Он је изразио очекивање да ће Косово у новембру бити примљено у чланство те „изузетно значајне организације”.

У српском МСП-у истичу да ће наставити са активностима усмереним ка обезбеђивању пуне примене Резолуције 1244 Савета безбедности из 1999. године.

„Свако разматрање захтева за пријем Косова у Унеско не само што би представљало кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН, већ би имало и изразито негативан утицај на актуелни дијалог Београда и Приштине у Бриселу”, наводи се у одговору МСП-а нашем листу.

Догодило се управо оно што је шеф српске дипломатије Ивица Дачић наговестио у марту ове године.

„Очекује нас једна тешка борба око чланства Косова у неким међународним институцијама. Очекује се, не знам када, да ће Косово поднети захтев за пријем у чланство у Савет Европе и Унеско. У ОЕБС-у је то немогуће, јер се одлучује консензусом, али на сваком састанку представници Албаније, а понекад и САД, питају када ће Косово да учествује”, рекао је тада Дачић на седници скупштинског Одбора за спољне послове.

Косово је до сада постало члан Међународног олимпијског комитета, Европске банке за обнову и развој, Светске банке, Међународног монетарног фонда, а од 2006. године је под називом Унмик–Косово постало чланица Цефте (Споразум о слободној трговини у централној Европи). Захтев за придруживање програму Партнерство за мир Приштина је упутила 2012.

Дачић је сигурно већ имао информације о томе шта све Приштина чини да би се приближила главном циљу – столици у Генералној скупштини УН. Сам Тачи је прекјуче навео да је Приштина „конкурисала” за Унеско после 130 састанака са делегацијом те организације током ове године и после консултација са партнерима. Како преноси портал „Косово север” (Коссев), косовски захтев за учлањење у Унеско резултат је сталног лобирања Приштине у току ове и прошле године. Најпре је јула 2014. Петрит Селими, Тачијев заменик, учествовао на конференцији Унеска „ОУН и иницијатива Леванта за мир”, што је било прво представљање Косова у Унеску. Маја ове године Тачи је у Луксембургу од колеге Жана Аселборна затражио подршку за пријем Приштине у СЕ и Унеско. Месец дана касније Тачи је исту подршку затражио и у Паризу од Лорана Фабијуса, а том приликом разговарао је и с већином амбасадора земаља чланица Унеска. Селими је, такође у јуну, боравио у Њујорку где се састао са сталним представницима земаља у УН чије земље нису чланице Унеска, а најављене су и његове политичке консултације са високим званичницима Стејт департмента у Вашингтону, „с посебним нагласком на чланство Косова у Унеску и Интерполу”.

Одајући својим сарадницима признање за велики рад и посвећеност, косовски премијер Иса Мустафа навео је прекјуче на свом „фејсбук” профилу да је на састанцима са европским и светским лидерима добио обећање да ће Косово бити снажно подржано у процесу прикључења Унеску.

Очигледно су та уверавања била довољно снажна да убеде Приштину да је добар тренутак да своје активности опет усмере на Унеско. Ту организацију су неко време држали ван главних токова својих дипломатских напора на учвршћивању независности, пошто су покушаји од 2008. до 2011. да српску културну баштину на Косову и Метохији пред одговарајућим комитетом Унеска преименују у косовску – пропали.

Последњи пут, на 35. редовном годишњем заседању Комитета за светску баштину Унеска у Паризу 2011. године спречен је покушај да се четири велика културна добра – Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка у Призрену – уместо „средњовековни споменици на Косову (Србија)” прогласе само „средњовековним споменицима Косова”. Тадашњи министар спољних послова Србије Вук Јеремић рекао је да је због те намере вођен „прави дипломатски рат који је трајао 72 сата”.

Тада су се за овакво преименовање посебно залагале Француска, чији је то био предлог, Швајцарска и Шведска. Србија је, међутим, добила подршку десет земаља: Русије, Кине, Бразила, Јужноафричке Републике, Египта, Малија, Етиопије, Нигерије, Мексика, Тајланда и Камбоџе.

Претеча свих ових дипломатских надгорњавања збила се на заседању Комитета Унеска 2008. у Квебеку, кад је усвојен Нацрт одлуке о стању конзервације средњовековних споменика на Косову (Србија). Стављање Србије у заграде Зорица Томић, амбасадорка Србије при Унеску од 2009. до 2013, назвала је „симболичком кастрацијом”. Тај израз она је употребила у разговору с Дејвидом Килионом, амбасадором САД при Унеску, што смо сазнали из депеша које је фебруара 2010. слао својим надређенима, обелодањеним на „Викиликсу”. Килион је у депешама навео, између осталог, да му је Томићева рекла да ће јој приоритет бити убеђивање чланица Унеска да ничим не баце сумњу на захтеве Србије према Косову.

„У томе ће вероватно бити успешна јер према сазнањима мисије САД, Србија има одређену подршку у Унеску. Иако је нови генерални директор Унеска из Бугарске, земље која је признала Косово, имамо сазнања да су многи чланови Секретаријата на нижим позицијама и даље наклоњени Београду”, истиче Килион, додајући да му је Томићева казала како је „за нас (Србију) Косово исто што и Јерусалим за Јевреје”.

„Нови генерални директор Унеска из Бугарске” о коме Килион говори јесте Ирина Бокова, која је у међувремену добила и други мандат на челу ове организације. Она је, иначе, један од кандидата за наследника Бан Ки Муна, а за избор за генералног секретара УН, према дипломатским изворима, има снажну подршку Американаца. Стога се рачуна да ће и она помоћи учлањење Косова, што би за САД, како кажу познаваоци међународних прилика, било својеврсно изједначавање рачуна због пораза приликом пријема Палестине у Унеско 2011. САД и Израел су били најжешће против те одлуке, која је била и важан преседан, јер Палестина није чланица УН (мада је имала статус посматрача). Сада се, међутим, очекује да Вашингтон и Тел Авив неће бити на истој страни и да ће Израел, који не признаје Косово, заступати позицију Србије. Иначе, обе државе су у знак протеста због пријема Палестине обуставиле уплату „чланарине“ Унеску (САД су уплаћивале 80 милиона долара годишње, што чини 22 одсто буџета ове организације), због чега су изгубиле право гласа.

Биљана Баковић – Димитрије Буквић

Дрецун: Приштина „испуњава“ услове јер је попалилa православне светиње

Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ, иронично каже да Косово „испуњава” све услове за чланство у Унеску, јер више стотина православних светиња које су уништили, оскрнавили, попалили, попљачкали, вероватно их по мишљењу албанских лидера квалификује за то. Било би коначно време, каже, да озбиљан део међународне заједнице престане да се бави будалаштинама које стижу из Приштине.

„Сигуран сам да ће сви расположиви дипломатски ресурси бити стављени у функцију тога да се тако нешто не догоди. Мада, у УН је таква ситуација да онај ко има већи буздован често намеће ставове”, додаје Дрецун.

Стефановић: За Косово је то ствар престижа

Објашњавајући зашто је Унеско битан Приштини, Борислав Стефановић, члан Одбора за КиМ, некадашњи главни преговарач Београда са Приштином, каже да они желе да добију валоризацију своје независности, а нарочито су им у томе привлачне организације које имају предзнак УН или везу с Уједињеним нацијама, значи – које имају глобални карактер.

„То је ствар видљивости, престижа и убеђивања да су они једнаки с другима. Приштини је много важније то него да, рецимо, играју стони тенис“, истиче Стефановић, који оцењује да Косово још неће ићи на „крупне ствари“, попут УН и Оебса, него ће вероватно чекати такозвани „Брисел 2“, односно обавезујући билатерални споразум који би питање чланства прецизирао, како очекују, у њихову корист.

Чланство у Интерполу је политичко питање

Захтев Косова за чланство у Интерполу који подржава Грчка је, како каже „Политикин” саговорник из МУП-а, чисто политичко питање. Сам статут Интерпола је толико факултативан, истиче, да у њему није прецизирано са које позиције може да се аплицира за чланство.

„О самој процедури подношења апликације, начину избора, телима која одлучују о кандидатима, може да се говори сатима. Најједноставније речено – то је политичко питање. Најбољи пример за то је Палестина. Они су давно аплицирали за чланство у Интерполу, а до данас нису примљени. Израел је, наиме, земља која је веома моћна у лобирању и она политички не дозвољава да се питање уласка Палестине у Интерпол стави на дневни ред. Србија није Израел, нити смо неко ко је јако моћан – наводи саговорник нашег листа.

М. Дерикоњић

Како се постаје члан Унеска

Свака чланица УН има право да затражи и пријем у Унеско, у чијем је чланству 195 држава, при чему девет има придружени статус. Државе које нису чланице УН могу бити примљене након што поднесу кандидатуру генералном директору Унеска, односно на предлог Извршног одбора те организације, након чега је потребно добити двотрећинску већину гласова на Генералној конференцији, која се одржава једном у две године. Осим тога, за територије или групе територија које не воде саме спољну политику, захтев за пријем у придружено чланство могу поднети само држава или организација којима је поверена одговорност за вођење међународних односа у име те територије. Нова генерална конференција заказана је за јесен ове године, највероватније за новембар. Битно је рећи, како су нам потврдили наши извори, да је држава која је чланица Унеска одговорна за сву баштину која се налази на њеној територији.

Србија, као чланица Унеска и држава уговорница Конвенције за светску баштину, увела је 2004. године на листу светске културне баштине четири наша манастира на Космету. Међутим, након мартовског погрома 2004. године, када је током варварског напада оштећено и запаљено 35 цркава и манастира, на предлог Србије 2006. Комитет за светску баштину Унеска, који чини двадесет једна држава, одлучује да ова добра додатно уведе на листу светске баштине у опасности.

М. Димитријевић

Од Стонотениске федерације до Олимпијског комитета

Нора Ђакова, 23-годишња џудисткиња из Пећи, освојила је прву и једину медаљу на Европским играма у Бакуу за Олимпијски комитет Косова на његовом дебију на великим међународним такмичењима под окриљем олимпијске породице. Косово је на Европским играма поделило 40. место с Финском и Црном Гором, које су такође освојиле по једну бронзану медаљу.

Процес признавања независности спорта Косова и Метохије, започет још 2003. пријемом Стонотениског савеза Косова у Међународну стонотениску федерацију, дакле пре једностраног проглашења независности, убрзан је после 129. заседања Међународног олимпијског комитета (МОК) одржаног 9. децембра прошле године. Тада је  96 чланова МОК признало Олимпијски комитет Косова. Образложење  је било да Косово чији спорт представља признаје више од 100 држава и потпуно контролише спортски живот на својој територији.

Признање МОК донело је Олимпијском комитету Косова и аутоматско признање Европских олимпијских комитета (ЕОК) и учешће на првим Европским играма, а у „личној карти” Косова у Бакуу писало је да има 1.804.838 становника, да је главни град Приштина, да су званични језици албански и српски, новчана јединица евро, да је председник ОКК Бесим Хасани, а генерални секретар Мехмет Богујевци, некадашњи вишеструки првак и репрезентативац Југославије у боксу.

У Бакуу, у којем је Косово имало 19 спортиста, није дошло ни до једног директног дуела с нашим спортистима, али већ у блиској будућности ће их бити.

Косово су, после признања МОК, примиле у пуноправно чланство многе спортске федерације, а и остале ће то учинити на првим заседањима конгреса или извршних савета…

Косовски спортисти као пуноправни чланови међународних спортских федерација већ могу да учествују на међународним такмичењима у стоном тенису, дизању тегова, стреличарству, џуду, једриличарству, модерном петобоју, мини-голфу, боксу, гимнастици, кик-боксу, пливању, софтболу, рукомету, однедавно и у кошарци и тенису. Провизорно или привремено чланство, али с пуним правима и обавезама, имају у атлетици, теквонду, рвању, каратеу, карлингу, бициклизму, свим спортовима под окриљем Светске скијашке федерације, а кад је у питању статус Косова у Фифи – нема промена од јануара прошле године – фудбалери Косова могу да играју пријатељске утакмице, али не са репрезентацијама из бивше Југославије, и још нису укључени у постојећа званична такмичења.

Ж. Баљкас

www.politika.rs/rubrike/Politika/Srpsko-albanska-borba-za-Unesko.sr.html

1 глас