Бранкица Ристић
Косово свој буџет пуни страним донацијама које су од јануара прошле године до септембра износиле 182,3 милиона евра, што је за око сто милиона евра мање у односу на исти период 2015. године. На путу до касе неке међународне институције, Косову као још међународно формално непризнатој држави стоји Србија.

Директан позив Хашима Тачија Русији и Шпанији да признају Косово различито се тумачи из српског и албанског угла. Док српски аналитичари у томе виде „очајнички вапај“ Косова, које је остало без подршке свог мецене Америке, што значи и без пара, албански коментатори на ово гледају као на „дипломатску зрелост косовског председника“.

Хашим Тачи
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU

Стефан Филиповић, политиколог са Косова и Метохије, верује да је Америка превише заокупљена својим пословима и да је Косово свесно да више неће бити у првом плану на „балканској агенди“.

Он напомиње да, са друге стране, ни ЕУ забављена својим проблемима нема више времена да се бави Косовом, те да је Тачи приморан да, ако жели да остане на власти, својим гласачима на Косову пружи нову наду.

Да ли је Тачи заиграо на погрешне карте у дипломатији, Филиповић каже:

„Људи заборављају и да ЕУ као таква, која доноси одлуке косензусом — није признала Косово, јер има пет чланица које не признају Косово“, објашњава он. У том контексту наш саговорник напомиње да Косово нема спољнополитички капацитет, нити су државе на које циља неке банана-државе које они могу да купе. Филиповић додаје и да не верује да ће, ако се Приштина томе нада, ЕУ утицати на своје чланице да признају Косово, јер ЕУ има много својих проблема. Он подсећа и да је Косово доживело низ пораза на међународном плану, и то са више страна, почев од Унеска, и у том погледу Филиповић прогнозира да нема неких изгледа да ће се сада то променити.

„Америка и њен спољнополитички однос према Балкану и према Косову више не постоји, ми смо за њих ирелевантни и више се нама не баве. Црна Гора је показатељ да Америка сада заиста не може да се бави Балканом, а камоли да води кампању, а свака кампања коју су водили за Косово је била озбиљна, јер требало је озбиљно радити, застрашивати и уцењивати и потплаћивати… Косово нема самосталну спољну политику. До сада су то радили преко САД администрације, па су то покушали преко бивше америчке администрације, преко либералних елита. Али они су поражене свуда — од Велике Британије, па до Америке. Губе борбу у Француској, свуда јачају конзервативне десне елите које не иду на руку Албанцима. Замислимо да у Француској победи Марин ле Пен! Може да се деси у том случају да Француска повуче признање Косова“, уверен је Филиповић.

Хашим Тачи
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU

Сасвим супротно на ствари гледа Неџмедин Спахиу, политиколог из Приштине. Он каже да је директан позив Русији и Шпанији да признају Косово — одраз зрелости дипломатије Хашима Тачија. Он сматра и да Косово није остало усамљено и да је Америке и даље иста према Приштини, што се дало видети из честитке коју је Доналд Трамп упутио Косову за дан државности.

„Мислим да је захтев нормалан и што се тиче Шпаније и Русије. У оквиру пет чланица ЕУ које нису признале Косово, ипак је Шпанија најтврђи орах, будући да су Грчка и Румунија показале неке друге знаке“, каже Спахију.

Ако се Грчка, како Спахиу тврди, и премишљала да призна Косово, сасвим је сигурно да после два писма која су јуче ујутро осванула на једном грчком ресторану у Приштини, где је на застави Грчке исписано — „Чемерија (област у Грчкој насељена Албанцима прим.а.) је Албанија“, и „Овој застави није место на територији Албаније“, од премишљања ће одустати. С друге стране, после састанака директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића са амбасадором Руске Федерације Александром Чепурином, на коме су разговарали о припремама за наредну редовну седницу Савета безбедности УН о Косову и Метохији, као и о заједничком деловању у спречавању чланства самопроглашеног Косова у међународним организацијама, ситуација са Москвом је јасна.

Поента због које је Тачи „ударио“ на две државе за које има најмање могућност да признају Косово, може да се тражи само у једном — Косово више нема пара. Наиме, паре је до сада добијало шаком и капом као „држава“ у развоју. Сада, скоро десет година од када је Приштини омогућено да се „осамостали“, међународна заједница је става да би Косово могло мало и само да допринесе својој економији.

Хашим Тачи
© REUTERS/ HAZIR REKA

С обзиром да те економије нема, Косову не преостаје ништа друго него да се свом снагом баци на скупљање признања како би се увукло у неку од светских организација, било у ЕУ или УН, и докопало сталних приступних фондова. Јер чињеница је да је лако могуће да амерички председник Трамп Косово ипак остави на старање Европској унији, где пара нема. Косово, да подсетимо свој буџет пуни страним донацијама које су од јануара прошле године до септембра износиле 182,3 милиона евра, што је за око сто милиона евра мање у односу на исти период 2015.

Стручњаци тврде да је тренд опадања страних инвестиција резултат раста корупције и политичке нестабилности на Косову. Једина препрека Косову до међународних каса је Србија, па отуд и не чуди обновљено пријатељство Косова са Хрватском која, као чланица ЕУ, једино може да на неки начин, „условљава“ Србију на путу ка ЕУ.

rs.sputniknews.com/analize/201702211110117233-kosovo-taci-rusija-evropa-pare1/

3 гласa