Тзв. "Косовска полиција" избацује Србе из станова изграђених средствима Р. Србије а по налогу Вучићевих људи
Они су Срби који живе на Косову и Метохији. Иако протерани из својих станова из једне од зграда на ободу Грачанице, не спадају ни у групу расељених, ни у оне интерно расељене. Јер њих нису протерали Албанци, њих су протерали Вучићеви људи, чланови „Српске листе“.
Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид

Гнев, огорченост, немоћ али и нада што ће коначно некоме испричати и њихову несрећу обелоданити у потпуности, нескривени су док показују документа са огромном жељом да истакну њихов значај, па и оних која су тек про-форме написана. Питају – „шта мислиш, како је боље“? Како им рећи да шта год да ураде њима више неће бити боље све док је ова власт у позицији да утиче на њихове животе? Мада, то и они знају и свесни су да једино могу још ово, да своју несрећу испричају како би макар „упалили светло“ изнад глава незајажљивих бандита из једине недодирљиве касте у Србији – чланова Српске напредне странке.

Они су Срби који живе на Косову и Метохији. Иако протерани из својих станова из једне од зграда на ободу Грачанице, не спадају ни у групу расељених, ни у оне интерно расељене. Јер њих нису протерали Албанци, њих су протерали Вучићеви људи, чланови „Српске листе“.

Агресивним мерама и противно вољи косовских Срба али и противно јавним обећањима даваним месецима раније у многобројним кампањама мегаломанских размера, Вучић крајем 2013. године на свим нивоима, али и на свим странама укључујући сепаратистичке „институције“, намеће људе који ће управљати по његовој жељи у стварима које се тичу судбоносних питања и спровођења издаје по Бриселу. Заузврат им дозвољава да на терену чине шта им је воља озакоњујући све њихове криминалне радње. Како немају власт над Албанцима то жртве нужно јесу малобројни преостали Срби. Појава присутна понајвише у стварима које доносе материјалну добит, поред бахатости која им је успутна особина.

Убеђивање Владе Србије уродило је плодом и овдашњи Срби су очекивали су да ће представници у сепаратистичким институцијама са подршком Владе ипак радити на опстанку Срба и повратку расељених, на повећању безбедности Срба, њихове и имовине Републике Србије… Још једном изневерени од сопствене државе сада немоћно посматрају рад искључиво на супротном од свега тога.

Тако су ови ментални монструми на Косову и Метохији добили не само крила већ и канџе и зубе али само да би черупали оно што је још од српског бића овде преостало.

„Кадрови водеће странке у Србији (СНС), њихови функционери на КиМ а истовремено и функционери у ‘институцијама’ тзв. ‘републике Косово’, малтретирају све Србе на Косову и Метохији који нису на њиховој ‘линији’, односно који се противе незаконитистима и неправдама у њиховом ‘активном раду’ – кажу огорчени Срби из Грачанице у разговору за Магазин Таблоид. Пре свега ово се односи на Владету Костића, тзв. ‘градоначелника’ Грачанице (при тзв. ‘Републици Косово’), затим Негована Шарановића, истовремено секретара Привременог органа СГ Приштина (институција при . Р. Србије) и Саветника ‘градоначелника Грачанице’, иЉубинка Караџића, председника Привременог органа СГ Приштина и истовремено заменика ‘градоначелника Грачанице’.

Иначе, Љубинко Караџић је ујак Бранимира Стојановића првог овдашњег „градоначелника“ из редова „Српске“ а данас „заменик премијера такозване републике Косово и као најелоквентији, представник „Српске листе“ и Српске напредне странке на терену.

Караџић, Стојановић, Костић

Делом али прилично верно, осионост и безакоње овог тројца могу се сагледати управо на случају зграде на Падалишту и бруталног протеривања Срба настањених у њој.

Оно на шта су између осталог, бацили око, јесу стамбени објекти са преко 90 јединица, 74 кућа у насељу Нови Бадовацу и зграда са 20 станова у насељу Падалиште, на ободу Грачанице, чију је изградњу 2007. – 2009. финансирала Влада Републике Србије, са циљем да спречи исељавање Срба са КиМ и поспеши повратак расељених. Бранећи своје право да задрже станове јер долазе из угрожених породица станари су дошли до свих релевантних докумената за овај процес, па видимо да је зграда је остала укњижена на ресорно Министарство које је финансирало изградњу.

Иако готово завршена, зграда „није била усељива“ јер се одлагало са решавањем водоснабдевања и канализације. Један број српских породица, углавном младих брачних парова, сакупио је средства и за свега неколико дана марта 2011. решио ова „проблематична питања“ те се уселио у станове признајући да су принуђени јер нису у стању да плаћају кирију. Убрзо након тога један број српских и нешто мање ромских породица, мотивисане овим чином, уселиле су се у стамбене објекте, тј. 74 куће у насељу Нови Бадовац.Већи број ових продоица, за разлику од станара зграде на Падалишту, био је веома доброг материјалног стања. Неколико година их нико није узнемиравао јер зграда припада Влади Србије, тако да „косовска полиција“ при систему сепаратиста није могла да реагује јер није било власника на локалном нивоу који би по њиховом закону могао да затражи интервенцију.

Промене долазе након сепаратистичких квази-избора 2013. године и доласком на власт „Српске листе“ под Вучићевим патронатом… Већ фебруара 2014., дакле одмах по оснивању органа након завршених сепаратистичких нелегалних избора, група поменутих локалних функционера прелази на реализацију плана о присвајања ове стамбене зграде. У неколико наврата покушала се отимачина али се све на томе и зваршавало.

Септембра 2014. године објављен је списак добитника на основу нове расподеле станова што је изазвало негодовање станара зграде и њихове протесте које су у јавности умањивали, пре свих Љубинко Караџић наводећи да је „један мали број људи протестовао, углавном жена и деце и један број грађана који од протеста није имао никакве користи већ је само повећавао број присутних“. Изгледа да ови људи признају солидарност једино у незаконитим радњама, односно да не разумеју да се људи уопште могу удружити у заједничким стварима ако од тога „немају никакве користи“.

Разлог за протест на првом месту је био тај што су уместо стварно угрожених, већину кућа и станова добиле породице које су продале имовину на Косову и Метохији и купиле станове у централној Србији а поред њих још и пријатељи и родбина локалних функционера.

  ПОСЕТИТЕ ВЕБ-САЈТ МАГАЗИНА ТАБЛОИД 
http://magazin-tabloid.com/casopis/

Срби су посебно били револтирани чињеницом да се на списку нашаоНегован Шарановић, секретар Привременог органа општине Приштина иначе правоснажно осуђен због злоупотребе положаја пресудом Окружног суда у Пожаревцу бр. Кж. 220/2008 од 21.10.2008., а који се свега десетак дана након ове пресуде докопао функције секретара ПО СГ Приштина као „незајажљив у својим прохтевима за лагодним животом“ кажу овдашњи Срби. У Грачаници је Шарановић познат и под надимком„Флешка“ јер некаквом флешком под контролом држи неке од локалних „функционера“.

Љубинко Караџић је категорички одбацио оптужбе да су станови подељени преко везе али је навео да „општински секретар Шарановић испуњава услове за доделу стана“. Дакле, услове не испуњавају већ усељене и социјално угрожене породице али испуњава одбегли криминалац! Ваљда зато што због пресуде која је на снази он не сме да се врати на територију централне Србије? То му ипак не смета да врши утицајну функцију као редовно запослено лице при институцији Републике Србије! А што се „оптужби“ на рачун Шарановића тиче – „те тврдње су тенденциозне, јер према њему постоји извесна нетрпељивост“ – одговара Караџић.

Незадовољни ранг-листом за расподелу кућа и станова, у које су се уселили без решења, дотадашњи „станари“ написали су петицију тадашњем премијеру Александру Вучићу. Захтевали су да се именује независна комисија, која би сачинила нову ранг-листу. Међутим, Караџић је на то одговорио да је „све урађено по пропису и да могу да пишу коме год хоће“.

Мада, иако „све по пропису“ изгледа да за „косовску полицију“ основа још увек није било да интервенише и избаци станаре. Са исељењем се сачекало још извесно време.

Јануара 2015. на место „градоначелника“ Грачанице ступа Владета Костић, наравно члан „Српске листе“ и СНС. Да ли својевољно али он се тада одриче свог мандата народног посланика у Скупштини Републике Србије.
Убрзо се „легализација“ отимачине зграде приводи крају и то врло чудним Уговором који се позива на „Правилник о… и Правилнике о измени Правилника на…“ (?!…) и све то на основу ранијих документа из 2011. и 2013. - у потности их измишљајући, фалсификујући! Да није тако, како смо већ рекли, „косовска полиција“ би ове станаре већ раније иселила али за њих није било правног основа за то.

Наиме, у том уговору од 20.02.2014. а овереном тек 05.06.2015 године, кога као „даваоца стана“ представља и потписује председник Привременог органа града Приштине Љубинко Караџић, не видимо име „корисника“.Ту су наведена поља за име и презиме, ЈМБГ и адресу са територије општине Липљан, па је очигледно да се ради о приватном а не правном лицу и да се та адреса може повезати управо са Владетом Костићем, такође из Липљана. Овим уговором приватно лице постаје „корисник“ без икаквог помињања по ком основу те сведочимо безочну отимачину државне имовине и њеног, чак званично потписаног преласка у власништво приватног лица, посредно у власништво тзв. „републике Косово“!

Љубинко Караџић / Фото: РТГ

У Преамбули уговора се прецизно наводи да је „Влада Републике Србије преко Министарства за инфраструктуру и енергетику у потпуности реализовала пројекат и извршила финансијске и друге обавезе по питању изведених радова на изградњи стамбених јединица“ да би на крају Уговора било наведено да „наслови и преамбула неће бити коришћени у сврху тумачења“ а да се „било који спор“ има решавати „у складу са законом од стране месно надлежног суда“! Уместо обавезног и прецизног навођења надлежног Суда, овај званични Уговор заправо преноси надлежност на судове под контролом сепаратиста (месне судове и њихове законе) за евентуални спор око имовине Републике Србије!

Све то са циљем да као званични „државни“ орган, а у одсуству српске полиције, могу да од косовске полиције захтевају исељавање станара и расподелу станова по сопственим жељама не руководећи се никаквим реалним критеријумима, како се на крају и догодило.

Половином октобра месеца 2015. станари су писали највишим представницима Републике Србије – Председнику, Премијеру, Директору Канцеларије за КиМ и његовом заменику… Обавештавајући их дан раније да ће се одржати седница „општине Грачаница“ на којој ће се расправљати о овим стамбеним објектима, имовини Републике Србије, који ће бити додељени по већ утврђеном списку. Овим дописом упозорено је посебно на члан 2. предлога којим „општина Грачаница“ најављује закључивање привремених уговора „до коначног решавања легализације стамбених јединица“ односно укњижење у имовинске књиге тзв „републике Косово“! Током овог процеса локалне власти говориле су да то раде уз сагласност Канцеларије за КиМ и Дејана Павићевића, официра за везу између Београда и сепаратиста са КиМ. Међутим, уз овај допис Срби су додали и допис самог Павићевића Владети Костићу као „председнику општине Грачаница“, од 02.10.2015. године (неколико месеци након уговора који је Љубинко Караџић потписао као „законити давалац стана“ о предаји „кориснику“) којим му скреће пажњу на то да је стамбене објекте финансирала Република Србија и да су они њено власништво те да су овако спроведени конкурси за Републику Србију неприхватљиви!

Иако се Канцеларија за КиМ овде „дописом обраћа (свом) Официру за везу при мисији ЕУ у Приштини“ и тако надлежност над сопственом имовином препушта страној мисији, њиме је ипак децидно назначено чија је то заправо својина и ко њоме може да располаже.

Никакав одговор на овај допис није стигао ни са једне адресе на које је упућен али је убрзо стигао од локалних моћника. Почетком децембра 2015. године, у сред зимске сезоне, група ових људи је од „косовске полиције“ али и специјалних јединица РОСУ, захтевала избацивање 14 од 20 српских породица са не малим бројем деце, на улицу! Станари су се изјаснили да су свесни да ту бораве бесправно али да не желе да напусте станове који сада додељени „и по партијској линији и родбинским везама, а не само онима који су социјално угрожени“. Више него јасно о каквом се акту ради говори чињеница да „нико од надлежних (који су поступак покренули) није желео да коментарише овај догађај“. Станари су прилазе згради блокирали аутомобилима а изнад улаза истакли транспарент „Вучићу, помози нам“. Догађај је привукао велику пажњу медија због чега је исељавање одлжено до пролећа, тачније до априла.

Већ 31. марта 2016. године, како станари тврде – Владета Костић „по савету одбеглог осуђеника и свог „ад хок“ саветника“ Негована Шарановића а супротно одлуци Основног суда у Косовској Митровици па чак и „правосуђа“ на које се сами позивају – „Основног суда у Приштини“ при тзв „републици Косово“ издају усмено наређење радницима при сепаратистичким институцијама и они обијају станове и упркос плачу и врисцима уплашене деце, коначно избацују породице на улицу.

„Овако Владета Костић чува и брани српску имовину – истерујући незаконито Србе, чије је порекло од памтивека са Косова и Метохије, из српских станова а наводно са гнушањем одбијају да прихвате одлуку сепаратистичких власти о отимању комбината „Трепча“ уз образложење да се не сме прихватити одлука такозване Скупштине републике Косово о отимању српске државне имовине“ каже за Магазин Таблоид један од избачених Срба.

Медији који су се током ранијих догађаја оглашавали овим поводом, сада су ућутали. Ко би могао знати због чега и да ли због Шарановићевог става према онима који не мисле баш најбоље о њему јер августа 2013. због писања да је осуђен на десет месеци затвора, претио је смрћу новинару Неђељку Зејаку:

Негован Шарановић

„…Ти и клонфери из тог бедног листа заједно са неким Теслицом (први сепаратистички председник ‘општине Грачаница’), и ти неписмени издајници који подржавају шиптарске институције, мораћете да се селите у Албанију. Нема вам живота запамтите то што вам каже Негован Шарановић“ – поручио је он а наводи УНС у реакцији поводом претњи.

Но, питање је где сада да се селе српски новинари који овако пишу о њему пошто је након тога и он постао један од оних који те „шиптарске институције“ подржава а њихове челнике саветује… Неђељко Зејак је жив и то још увек на Косову и Метохији али као што рекосмо, ни он ни други о криминалу ових СНС зверки, више нису писали иако је интересовања било.

Саговорници Магазина Таблоид наводе да им је у свом том хаосу док нису знали где им је глава и где ће са децом и стварима да заноће, новинарка једне београдске редакције тражила је све што могу да јој пошаљу како би о томе писала, као што је већ раније чинила. Упркос проблемима успели су да сакупе сву релевантну документацију, поткрепљену фотографијама, међутим након тога она се више никада није огласила.

Срби настављају слањем низа дописа највишим органима власти Републике Србије. Недвосмислено и конкретно наводе проблеме, места, починиоце и моле Владу Републике Србије да поништи одлуке ових криминалаца а њих свргне са руководећих позиција „у циљу ослобађања српског народа на Косову и Метохији од ових „кадрова“, овог за српски народ на КиМ, претешког зла“ како су писали „озлојеђени, ојађени и очајни грађани Грачанице“. Карактеристичан одговор сваки пут, када га је било, звучао је попут оног када је Кабинет председника Владе републике Србије, тачније Александар Вучић, уступио на надлежност Министарству унутрашњих послова.

„Извршеним проверама утврђено је да су полицијски службеници (…) доставили Ваше писмено обраћање Основном јавном тужилаштву у Косовској Митровици“ и да ће „наставити оперативни рад ради провере постојећих сазнања и прикупљања нових, а у циљу утврђивања тачног чињеничног стања. С поштовањем…“ потписала је од 02. августа 2016. Јасмина Моравкић испред Одељења за притужбе.

Свирепост којом се ови људи служе, на пример Негован Шарановић који је у својству „власника зграде“, у припитом стању а враћајући се са крштења, упао у стан породице Станисављевић са намером да малтретирајући мајку и дете станара, избаци породицу из њега а стан уступи свом, по нечему, блиском човеку, МУП-у није значила ништа. Напротив, баш Министарство унутрашњих послова Србије остаје глуво на више пута указану чињеницу да се одбегли осуђеник Негован Шарановић крије на Косову и Метохији и говори о њему као начелнику Службе за опште и правне послове Скупштине града Приштине при Републици Србији! Ово може да објасни једино чињеница да је Бранимир Стојановић Шарановића оценио као „једну од важнијих личности Српске напредне странке на централном Косову“.

Ови самовољници се понашају и државном имовином, зарад личне користи, располажу као да је њихова лична. О станарима избаченим на улицу, нико нити брине нити говори. Један број породица се након тога трајно иселио за централну Србију, дуги су смештени углавном код својих рођака. Они упркос свему и дан данас покушавају да укажу на све криминалне радње наметнутих „представника“ Срба.

У једном од дописа Републичким органима, из 2016., пишу:

„Не знамо да ли сте добијали дописе, а има их веома много у којима вас обавештавамо о незаконитом раду на предаји имовине Србије и српског народа. За некога, попут стамбеног простора у Грачаници – грађеног за збрињавање социјалних случајева, спречавање расељавања и поспешивања повратка, то можда није велика имовина али Вам је речено да се тако почиње. Сада је на ред дошла имовина од велике или капиталне вредности и огромног значаја за опстанак Срба на Косову и Метохији. На реду је најпре „Телеком“, у припреми је рудник „Трепча“ у Звечану, затим „Брезовица – Штрпце“, пољопоривредно земљиште широм Косова и Метохије, привредни, здравствени и просветни објекти…“ упозоравају и моле представнике Владе Србије да посете Грачаницу и спрече самовољу својих „кадрова“, очувају закон своје државе ради опстанка српског народа на Косову и Метохији који у оваквом положају нема никаквог изгледа да ће опстати.

За време мандата Владете Костића као „градоначелника Грачанице“, то јест у задње две и по године, незаконито је издато преко 400 дозвола о претварању пољопривредног земљишта у грађевинско а затим и исто толико дозвола за изградњу – искључиво Албанцима! Ово драстично мења етичку структуру становништва и доводи је у непоправљив положај са катастрофалним последицама по српски народ.

А одговор Владе Србије садржи се у два пасуса неког подрумског ћате који једним саопштава да је са проблемом упознат а другим да је случај прослеђен… И наравно, као одговор Владе Србије се и те како може узети у обзир рекламни слоган за сепаратистичке изборе „једино Српска“. Зар, после свега, треба још нешто да кажу?


https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт 
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Прочитај без интернета:
1 глас