Мартовско насиље је означило почетак краја Срба у Обилићу. Од око 35.000 становника пре рата, у општини је живело око 13.000 Срба. Данас само петнаестак. У згради некадашњег средњошколског центра је све православно што је у Обилићу после рата остало.

Од мартовског погрома 2004. породица Новице Столића живела је у контејнеру у Грачаници, а од пре неколико година у стану, који им је дат на коришћење.

Припремио Андрија Игић

„Живео сам на девет километара од Грачанице, у својој кући у Обилићу. Имао сам и 18 ари плаца који је мени и породици обезбеђивао све“, објашњава Столић.

Новица свакодневно пролази путем кроз родни Обилић, до Прилужја, где је директор средње школе.

„Наша безбедност се своди на то што сада сви имамо РКС таблице и онда тако пролазимо. Иначе, да је безбедно – није“, наводи Столић.

Кућа и имање Столића у Обилићу је међу реткима а да није продато. Кућа запаљена у мартовском погрому обновљена је, али за повратак, без подршке локалних и међународних власти било је ризично.

„Они су ишли на карту да Србе држе што дуже даље од кућа и они ће теже да се врате“, наводи Столић.

Додаје да су у тој намери и успели јер иако је четири-пет породица желело да се врати у Обилић ипак то није успело.

Мартовско насиље је означило почетак краја Срба у Обилићу.

У Марту 2004. године запаљена је и зграда бившег средњошколског центра преуређена за смештај избеглица са простора бивше Југославије, и они су морали да напусте зграду. После рата вратио се део њих, данас их овде живи петнаестак.

Роман Крајнчић је на Косово дошао из Немачке, а у Немачку отишао из Словеније. Није очекивао да ће део живота провести у контејнеру.

„Остао сам без ичега – радне књижице, куће, пензије“, објашњава Крајнчић.

У општини Обилић је до рата било 35.000 становника, међу којима 13.000 Срба. У самој вароши било их је око 8.000. У згради некадашњег средњошколског центра је све православно што је у Обилићу после рата остало.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2668187/tezak-zivot-preostalih-srba-u-obilicu.html

0 гласовa