Србија је, с обзиром на величину, политички утицај и значај, успела да се подигне у очима других. Данас нас уважавају и цене, свет, Европа и регион. Очигледно је да није само куртоазија, када вам државници који овде долазе, или код којих идемо, кажу да је Србија фактор стабилности, без кога је функционисање региона незамисливо. Сваки поремећај у односима суседа са Србијом, значи поремећај односа у читавом региону. Успели смо да сачувамо своје добре односе и са истоком и западом и врло је тешко замислити да би неко негде могао да одлучује без нашег мишљења. Такође, би било тешко постићи консензус за одлуку која би била директно против Србије, а за коју би Србија тражила нечију подршку – каже у интервју за Данас председник Србије Томислав Николић и додаје да најрадије иде на седнице Афричке уније, где се најбоље види колико нас свет уважава, пре свега због политике коју водимо, а посебно због нашег приступа мигрантској кризи.

Очекујете ли да ће грађани Србије са добродошлицом прихватити шест хиљада избеглица колико би требало да буде смештено по камповима широм Србије?

То ће зависити од много чинилаца – колико дуго ће они остати у Србији, да ли ће бити смештени у центру неког градића, или изван градске средине како би се избегли неспоразуми са локалним становништвом. Зависи од тога да ли ће бити избегнути инциденти, било изазвани понашањем миграната, или провокацијама локалног становништва. Очекујем реакцију патриота који ће кренути да се противе томе, пошто их уплаши све оно што би могло да угрози њихову себичност.

Има већ оних који Србију зову „Сирак“?

То су такозвани духовити људи на друштвеним мрежама, који просипају превелику памет, а ништа у животу нису урадили. Вероватно по целу ноћ лупају главу како ће обезбедити још хиљаду пратилаца или пријатеља на друштвеним мрежама. Србија ничим није заслужила ни једну погрдну реч, што због свог понашања према мигрантима и што због чињенице да нема мигранта који је дуже од два дана провео у Србији.

Значи Србија није у опасности због мигрантске кризе?

Постоји та прикривена опасност да не будемо на време обавештени да престаје прихват миграната у државама које су крајња дестинација. У Европи не размишљају озбиљно о томе како да затворе капију, јер она не би требало да се затвара од последње државе на северу Европе, већ тамо где мигранти улазе. Било би мудро и разумно да кад донесу одлуку да више неће примати мигранте, да се та одлука спроводи у Турској и Грчкој и да нам кажу макар месец дана раније да и ми будемо спремни, како се не би десило да људи без своје воље остану на територији Србије и да почну да праве проблеме зато што су мимо њихове воље ту задржани.

Да ли сте већ посредовали у спору између Турске и Русије?

Нисам. Само сам пренео руској страни да је Турска показала заинтересованост. За разговор су потребне две стране. Очекујем да Русија и Турска седну за сто и разговарају, али ако су интереси толико различити онда до тих разговора неће тако лако доћи. Када се вода замути, на извору мора да се разбистри, а не тамо где се улива.

Кажете да би ЕУ требало да подржи Владу Србије и да повуче још храбрих потеза ?

Није потребна храброст да отворите више поглавља. Није потребна храброст да кажете Србији куда то иде у разговорима са Приштином. Србија заслужује искреност, јер је она од 2012. искрен партнер. Сад је на ЕУ да искрено каже да ли жели да будемо пуноправан члан и да каже можемо ли да очувамо позицију неутралности у односу са Руском Федерацијом. Међутим, нисам ја тај који ће да учи ЕУ, али очигледно је да се унија померила из основних принципа и да грађани Уније не могу да толеришу стварање неке наднационалне државе у Бриселу и чим дође до неког искорака, та наднационална држава се побуни и стане европски механизам. Рецимо, ми се налазимо у ситуацији да на нас не може да се примени ниједно, па ни кипарско правило, а стварање државе на нашој територији, коју је признала већина чланица ЕУ је, како тврде, суи генерис; наше правило не може да се примени ни на кога другог. Кад имате такву ситуацију, онда се запитате да ли уопште постоје правила.

Као што је правило Европа без граница?

Мигрантска криза је показала да је ЕУ идеално замишљена без граница, без полиције и цариника. Мигрантска криза вратила је на границе полицију и царинике, као да више Европа није без граница. Пољуљан је и шенгенски систем и европска валута је у опасности. ЕУ показује и колико је крхка и на терену односа Србије и Приштине. Показује са једне стране изузетан утицај на Србију а са друге стране немоћ према захтевима Приштине, и то је оно што ме чуди и забрињава.

Да ли ћемо доћи у ситуацију, ипак, да признање Косова буде услов за наш улазак у ЕУ?

Надам се да то никада неће бити услов. Слушамо уверавања из Европе да то није услов. Ако ће то бити услов за наше чланство у ЕУ не морају да нас приме, али ћемо бар уредити државу у 34 поглавља. Али ако ће у сваком поглављу стајати да ће то и то бити решено у складу са приштинским уставом и законодавством, онда ће јако тешко бити снаћи се у свим поглављима.

За сада практично не знамо шта ће писати у поглављу 35?

Не знамо како је практично замишљено поглавље 35, али ни како ће да изгледа затварање поглавља правно обавезујућим споразумом. То нисам видео ни у нацрту, нити сам чуо у било каквом разговору са комесарима, који су говорили да нас то чека и да на то будемо спремни и да Европа од тога не може да одустане, јер је то захтев Немачке. Заједница српских општина треба да буде формирана, то је потписано у Бриселу, али сад су у Приштини видели да то у ствари представља пут да Срби имају своју целину на својој територији и много права и одатле тврдње да то није у складу са њиховим уставом. Шта ћемо сада, ако смо потписали тај споразум из Брисела? Ако га са приштинске стране ставе под знак питања, што га не би ставила и са српска стране, односно, како ћемо даље да преговарамо, ако немамо заједницу српских општина. То ће бити јако тешко и ту ће Александар Вучић да буде на великом испиту.

Верујете ли да ће Специјални суд за Косово заиста да суди ратним злочинцима?

 Верујем да ће да суди, али ако ме питате да ли ће да пресуђује и доноси одлуке и казне у то нисам превише уверен. Још нисам видео неки суд, који је судио истим критеријумима, истим аршинима Србима, Албанцима, Хрватима. Уосталом, то се по броју осуђених и по висини казне апсолутно јасно види, тако да нисам сигуран. Нешто што ме апсолутно нагони на то, то је трагична судбина Оливера Ивановића. Мислим да ће неко у суду који је формиран у Хагу морати да прави неку равнотежу, па да ће неко од Албанаца морати да буде осуђен, или је можда Оливер Ивановић, да би се умирили Албанци, доживео да без доказа буде осуђен и да судија каже да нема доказа и да је он то морао да зна или је знао или је морао знати, тако је рекао бих, у изреци речено.

Хоће ли Србија нешто да предузме у заштити Ивановића?

Ако рачунате на то да Србија подигне свој глас, да разговара са свим државама у свету, са пријатељима и организацијама и са онима који су нам мање пријатељи, то може. Али да промени одлуку, тешко. Србија није успела да промени ниједну одлуку, која је била против ње и њених грађана, па тако неће бити ни са овом.

Колико има истине у томе да је председница Хрватске условила вашу посету Загребу?

 Нема уопште истине. Са председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаревић имао сам сусрет у Загребу пре нешто више од два месеца и она је рекла – позваћу вас у посету почетком идуће године, али сачекајте да се формира влада, пошто ћемо имати изборе. Након тога су почели разговори два кабинета. Дакле, то су разговори који су вођени неколико месеци, после моје посете Ватикану, након што је већ било познато да сам био у Ватикану и шта је проистекло из те посете. Као и да је папа рекао да ће формирати комисију, а Сабор Српске православне цркве прихватио дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да канонизује кардинала Алојзија Степинца. Папа је приликом моје посете нагласио да није његова жеља, да то буде први светац, кога једна хришћанска црква не признаје, да он жели свеце, које сви признају и поштују, као до сада. Комисија је почела да ради, у њој су митрополит Амфилохије, епископ бачки Иринеј, Дарко Танасковић, наш амбасадор у Унеску, тако да је Колинда Грабар Китаровић располагала са тим подацима када ми је рекла да ће ме позвати у посету.

Значи нису тражили информације о несталим Хрватима?

Увек када је хрватска страна желела нешто да заустави, да се одложи, спомињали су судбину некаквог логора у Србији у који су доведени хрватски војници, а потом нестали без трага. Ја сам их питао, где је та локација? Где год будете рекли, наше власти ће да копају, ми немамо разлога да кријемо, ако заиста тако нешто постоји. Не, они то никада нису урадили, али стално се чује у Хрватској да док се не реши судбина несталих лица у Србији неће бити добрих односа. Ту је и судбина некакве отете имовине, неке културне баштине и уметничких дела. Ако почнемо тако да говоримо једни другима, да нешто нисмо решили, онда не би требало никад да разговарамо. Шта да кажемо о несталим Србима, о протеранима и њиховој имовини, о узурпацији њихове имовине, о пензионим правима. То није био и не сме да буде проблем за успостављање бољих односа Србије и Хрватске. То владе могу и треба да решавају.

Може ли се сарађивати са новом хрватском владом, која је већ показала свој однос према Србима?

То вам је судбина сваке хрватске политичке странке или политичара у кампањи и непосредно после кампање. Кампања се још увек у Хрватској, на жалост добија на томе ко ће боље да заштити Хрватску од Србије, као да је Хрватска угрожена од Србије. А онда кад формирају владу, морају још два три месеца да говоре тако, док не почну штрајкови због плата, због неисплаћених доприноса и онда креће нормална социјална и економска прича, као у свакој држави. Лоши односи Хрватске према Србији пребаце се на Вуковар и ту отприлике замире и почиње сарадња. Значи, треба сачекати још једно два месеца. У Србији више нико не побеђује на изборима водећи кампању против других народа и држава. Народ би код нас то сматрао глупошћу, али у Хрватској то још постоји. Ја не желим да распирујем ватру између Србије и Хрватске, али сам веома забринут због чињенице да се шири осећај угрожености међу Србима у Хрватској.

Има се утисак да стално живимо на релацији Србија – Хрватска у некој врсти замрзнутог конфликта. Да ли постоји нека врста превентивног регионалног механизма, који би те конфликте на неки начин амортизовао?

Ми смо са Хрватском имали циклично ратове. Ја сам дуго година говорио да треба да седнемо да се договоримо и да сви побацамо оружје, које имамо у бившој Југославији, да немамо војске, да имамо специјалне јединице за одбрану од тероризма, да те јединице међусобно сарађују, да имамо наравно полицију и да нам оружје за ратове није потребно. Шта ће Хрватској оружје за рат против Србије? Када би Хрватска ушла у рат са Србијом, ушао би НАТО у рат са са нама. А шта ће Србији екстра наоружавање, ако крене НАТО на нас? Да се бранимо три месеца!? Разум говори да ми треба да одбацимо оружје као начин за решавање наших спорова И конфликата.

Да ли исто важи и за БИХ?

Шта у односу на БиХ, какав рат са БиХ? Босна и Херцеговина је као болестан човек. У души је болесна, то сам рекао и Ангели Меркел у Дубровнику. Та тројица копредседника у БиХ увек се лепо друже, али како им живе ентитети, како им живе народи, то не питај никог од њих. Питајте их сву тројицу – ко је Босанац од њих. Нико. Гледају како да је свако на свој начин подели. Бошњаци не желе да је деле, пошто доминирају, Срби желе да се одвоје пошто имају своју целину, Хрвати би се свакако лепили за Хрватску. Најлакше је Додика оптужити да упропаштава Босну, јер он својом грађом и гласом представља добар циљ, а није сврха Дејтонског споразума упропашћавање Босне.

Додик ипак инсистира на референдуму о судству и тужилаштву?

 Био би то један од оних референдума, после којих не можете више ништа да спроведете. Имали смо ми такав референдум о српском народу на КиМ, изјашњавали су се, мислим и у Српској Крајини, да желе да остану у Југославији. А кад смо то могли да спроведемо. За испуњавање Дејтонског споразума не треба нам референдум, већ правни тим, који ће да се изјасни да ли је рушење БиХ инсистирање на тачкама на којима Република Српска инсистира, за које је помињала референдум, па да видимо да се укрсте копља у вези Дејтонског споразума, као што и ми треба једног дана да укрстимо копља на резолуцији 1244, да видимо шта је то и да видимо ко прихвата као аксиом да је она промењена, а те промене данас нас много коштају.

Да ли због тога што тако говорите нисте пожељни ни у Сарајеву?

Не знам зашто нисам пожељан у Сарајеву, ја заиста никада ништа лоше нисам ни пожелео БиХ. Али, имали смо разговоре Бакир Изетбеговић и ја у Загребу и он је рекао да једва чека да поново преузме председавање Председништвом БиХ, а то је у пролеће ове године, да би ме позвао у Сарајево. Кад позову ја сам спреман да одмах идем, кад откажу ја вратим кофер кући, када опет буду позвали, ја ћу опет да одем, али ћу опет да одем и у Бањалуку.

Зар то није понижавајуће?

 Зашто понижавајуће? Ја мислим да кад вас неко позове у госте за њега је понижавајуће што вам отказује посету. Ја нисам бануо на врата, нећу то никада да урадим. Али ако ме позове, па откаже, па чија је то срамота? Што да није то нека велика држава, па да потцењивачки говори о Србији? Ко на Балкану може потцењивачки да говори о Србији? Нико. Само онај, ко је болестан, па себе сврстава у неке веће оквире, него што јесу. Дакле БиХ одговора сарадња са Србијом, одговарају заједничке седнице влада, размене посета председника влада, председника државе или целог председништва БиХ.

Да ли сте изгладили односе са Филипом Вујановићем, након ваше изјаве да Црна Гора дозвољава да неко други управља њоме?

 Немам зашта да се извињавам, немам зашта да зовем и кажем – хајде да се миримо. Нисмо се свађали, али ако ја не смем да кажем како живе Срби у Црној Гори, ако не смем да кажем да ће, због жеље Црне Горе да буде у НАТО бити упропашћена многа традиционална пријатељства, па и она која имају Срби у Црној Гори, онда то није добро. И да су увели санкције САД, рекао бих није добро. Тиме не добијате ништа, изузев некаквог политичког поена код оних, који су те санкције увели, али размислите где вам је држава везана, како може да оствари доходак, одакле долазе туристи, ко гради хотеле на Јадранској обали у Црној Гори, па онда уводите санкције. Није мала ствар уводити санкције, поготово кад се има у виду однос у величинама, онда је занемарљив утицај тих санкција. Не верујем да је ико и инсистирао да Црна Гора мора да уведе санкције. Ни нама нико није рекао да морамо да уведемо санкције, а ми смо мало већи од Црне Горе.

Не скривате љубав према Русији?

– Постоји неколико људи на Факултету политичких наука, неки су у дипломатији, неки су такозвани аналитичари, који су задужени да одмах реагују кад ја нешто кажем. Ја сам рекао да Србин, кад му је тешко зове мајку, а Србија кад јој је тешко у међународним односима зове Русију. Нашао се неки вајни професор ФПН, који се чак бавио и политиком, неуспешно. Бавио се послом, предавањем деци и био неуспешан. Рекао је – не може да буде председник онај који тврди да му је Русија мајка. Којом је он то анализом извукао да сам ја рекао да ми је Русија мајка, не знам. Али, колико векова Србија ратује, да ли је икада ратовала против Русије, да ли је икада остала без неке руске помоћи у било ком свом рату. Са друге стране, са појединим земљама, чланицама ЕУ врло често смо ратовали и не би можда ни било светских ратова да није било неких чланица данашње ЕУ.

Док се ви дивите Русији, премијер Вучић се диви Немачкој и Ангели Меркел?

Он то мисли потпуно искрено са становишта посла који обављају. Ангела Меркел је преузела на себе крст да испуни услове на којима је заснована ЕУ, и да дође у ситуацију да јој то њен народ замери, а ради се о прихвату избеглица. Меркелова је жена за дивљење, али њена судбина је искључиво у рукама Немаца.

Да ли сте са премијером Вучићем разговарали о термину расписивања избора?

 Разговарали смо о томе да ће избора бити свакако пролетос. Термин, 24. април, који је процурио у јавност веома је прихватљив и то је термин за који ће влада оставити рок за распуштање скупштине, али нисмо то привели крају, јер би то било трчање пред руду. То ће се знати када Вучић буде имао образложени предлог за распуштање скупштине.

Значи очекујете распуштање парламента, а не премијерову оставку?

Не очекујем оставку, јер је она увек знак да ниси радио добро. Александар Вучић је радио добро и наставиће да ради исто када буде победио на изборима. Зашто би онда подносио оставку.

Не тако давно и сами сте били против расписивања парламентарних избора?

Тада су ме питали, а и сам сам се питао ако дођемо у ситуацију да ли би било добро да одржимо превремене изборе. Ако је СНС сада донео одлуку да иде на парламентарне изборе ја више не размишљам о томе да ли треба да буде избора. Избора ће бити.

Због чега је добро да имамо изборе?

 Од 26 година у политици, двадесет сам био у опозицији. Увек сам волео изборе, јер служе за проверу шта сте урадили од протеклих избора. И увек може да буде изненађења и да победите на тим изборима. Избора се боји власт .

 Милошевић и Тадић су погрешили расписујући превремене изборе?

Слободан Милошевић је био убеђен да је све оно што је урадио одбраном од НАТО и обновом земље сасвим довољно да обезбеди победу СПС. Није предвидео да могу сви да се удруже. Борис Тадић је знао да му партија стоји јако лоше и мислио је да је апсолутни победник на председничким изборима и да је његова популарност довољна да извуче странку. Ни један наш председник није подносио оставку зато што је желео да провери вољу народа, с обзиром на то да смо сви ми убеђени да најбоље радимо свој посао. Искључиво су били у питању страначки разлози, јер су сви председници водили странке. Ја такође желим да СНС буде у мандату док траје мој мандат, јер ми је то најбоље сарадња са истом идејом и људима које знам. И наравно желим да победи СНС

Верујете ли да ће СНС формирати власт самостално ?

Убеђен сам да ће формирати власт , али зашто морају самостално. То је њихова одлука, али ја никада не бих формирао владу самостално и да све остале странке оставим у опозицији. Неко мора да буде и са вама, јер им кад тад дође у главу да се уједине, па макар само да вас сруше. Да вас сад не учим политици.

Зашто да не, можда се и ја једног дана будем бавила политиком?

Постаћете ви политичар када ја будем основао странку, значи никад. (смех)

Тражите ли 30 одсто од освојених мандата СНС за своје људе у тој странци?

Ма не, то је тако бесмислено да ја то не умем ни да објасним. Размишљам да сам на Вучићевом месту да ли бих у то поверовао. Мада је мене тешко убедити да се окренем против било кога, а посебно против Александра Вучића. Александар и ја се разликујемо по годинама, по томе како решавамо нека питања. Тако како смо ми различите личности и свака странка има различите људе. Од 2014. године ни један министар није постављен зато што сам ја звао и рекао овај је добар. Ни један посланик. Нисам са Вучићем разговарао на ту тему, нити хоћу. Александар има највећу одговорност и напад на њега усмерен је ка рушењу владе и читавог система.

Па зар се не напада систем када се блати председник државе?

Не, напади на мене су баш лични. Некако им не иде у главу како ја то скоро са свим председницима у свету имам добре односе, како то да ми имамо Кину за пријатеља, као првог комшију. Није им јасно како смо се председник Русије и ја пронашли. Како нико на Западу нема ништа против мене, па чак ни председник Албаније, који је диван човек. Право је благо када Албанија има таквог председника. Са њим може отворено да се разговара. Напади на мене су толико безначајни да они мене моле да поднесем оставку, јер сам повредио Устав.

Да ли сте иједног момента помислили на оставку након спорног српског гена о коме сте причали у Крагујевцу?

Шта је спорно у томе што сам рекао? Зашто нису поднели захтев Уставном суду, већ апелују на мене да кажем да сам погазио Устав? Ја процењујем уставност закона који су донети, а Уставни суд да има капацитета да ради свој посао могао би да заустави предлоге закона да не иду у скупштину. Не, код на се после пет година одлучује да ли је неки закон у складу са Уставом. Дакле, ја сам рекао оно што су мени научници говорили годинама. Када бих рекао: нека нестане српски народ, сви дежурни “стручњаци” би скочили да ме хвале. Упркос томе, ја ћу увек да кажем нек се продужи српски, бугарски, мађарски народ.

Очекујете ли да ће СНС да вас подржи следеће године на председничким изборима?

 Очекујем, зашто не би. Да има разума, очекивао бих да ме многи подрже. Сви који мисле да сам добро радио свој посао. Не мора у првом кругу. У првом кругу ћу се борити против свих осталих кандидата, ако бих се кандидовао .

Може ли се десити да СНС има неког другог кандидата?

Ако СНС каже да ће имати неког другог кандидата онда ја много тога у животу не знам и тада ми овде није место. Познајући Вучића, то је незамисливо без нашег договора.

Можда ће вам Дачић и Вук Јеремић бити противкандидати?

Дачић ми је два пута био противкандидат, па како је прошао тада, тако ће и на следећим председничким изборима. Ко ће да стане иза Вука Јеремића?, Ко ће да му ради кампању, ко ће да му скупља потписе? Шта ће да кажу о њему? Да је добро водио једне године Генералну скупштину Уједињених нација? Коју он политичку каријеру има, носио је добро ташну Борису Тадићу, док је радио у председништву Србије.

Можда ће народ гласати за њега јер је показао да воли Србију ?

Сви ми волимо Србију. За председника Републике треба много тога, знање, искуство, стабилност, а посебно зрелост. Способност да будеш изложен, а опет, да будеш тимски играч. Способност да у критичним ситуацијама донесеш одлуку и да преузмеш одговорност. На крају време ће показати ко је био какав и какви су резултати сваког од нас. Признајем свакоме ко победи на директним изборима. Два пута сам честитао Тадићу, иако ме стално гризла сумња како то да ми на 4,5 милиона гласова имамо 60 000 гласова разлике.

Шта би са оним џаковима пуним гласачких листића након протеклих избора. Одакле они у контејнерима?

Тиме се после више нисам ни бавио, зато што није био мој посао да истражујем ко је крао. Тачно је да нисмо дошли до истине, али то су били прави гласачки листићи, а не фалсификати, пронађени у контејнерима у Панчеву.

Колико се често срећете и разговарате са премијером?

Срешћемо се. Видећемо се ових дана, јер се ближи време избора, а имамо и обележавање Дана државности. Наравно, разговараћемо о томе како треба да изгледају избори.

Зар нисте председник свих грађана?

 Јесам и сви председници су до сада били председници свих грађана, али су имали обавезу да воде своју странку током избора и говорили су да је то нормално .

Хоћете ли учествовати у кампањи СНС?

 Хоћу, ако ме буду позвали. Хоћу да помогнем да СНС победи, шта бих друго. Ја не видим ништа добро ако не победи СНС. У кампањи нећу учествовати као председник странке, већ као грађанин који жели да та странка победи. Мислим да могу да помогнем и за мене је неприхватљиво да неко други формира владу. Нећу да се свађам и Србију доводим у ситуацију да спроводи две идеје. Овако је најбоље и свако ко прича о могућој кохабитацији не говори истину.

Да ли бисте саветовали СНС да поново уђе у коалицију са социјалистима?

 Нећу да их саветујем у вези тога, они ће сами да одлуче. Не знам како функционишу. Многи ће покушати у кампањи да их посвађају и ја то знам. Знате, коалиција је до избора, а онда свако туче свакога, а после избора се поново праве коалиције. Не може сада СПС и СНС ко брат и сестра руку под руку да иду на изборе. То је могуће само ако је једна листа, али ако су две листе, онда су супротстављене странке. СНС у кампањи су сви супарници, а после избора о томе ће одлучити резултати и органи странке. Уверен сам да је СПС био лојалан партнер.

Колико би вам сметало да СНС уђе у коалицију са СДС Бориса Тадића?

 Питајте Александра Вучића, јер ће он да одлучи. Ја вам гарантујем да СНС и Борис Тадић неће бити у коалицији за изборе, а ваљда ће у кампањи рећи грађанима да ли могу да очекују ту коалицију или не. Не могу да вам кажем да ли не треба.

Не би вам сметало што би у питању била странка Бориса Тадића?

 Немам ја ту никакав однос, првенствено што ће ми он бити противкандидат на следећим председничким изборима. Ипак, би он требало да размисли о кандидатури, јер је био два пута председник, а Устав каже да може да буде само два пута. Доста му је, али ако му није доста пораза нека се кандидује.

Аналитичари прогнозирају улазак радикала и Шешеља у парламент?

Ако освоје пет одсто ући ће у парламент, али шта могу да промене? Атмосферу, то да.

Да ли сте се срели са Шешељем од како се вратио из Хага и како коментаришете то што вас стално критикује, док Вучића зна и да похвали?

 Нисам се срео са њим, нити хоћу. Не интересује ме. Мислим да то инсистирање да он напада само мене, али не и Вучића није потпуно тачно. Он има мржњу према мени, а то је лош водич. Александра не мрзи и о њему понекад рационално размишља. Пре неколико месеци ми је на свом твитер налогу псовао мртву мајку. И ту престаје моја прича да ли је он нормалан, здрав или није. Готово. Нека је жив и здрав. Нити му желим добро, нити му желим зло.

Да ли Србија треба да изручи Хагу радикале, Петра Јојића и Вјерицу Радету због непоштовања суда?

 Очигледно да то до сада држава успева да спречи, а да је задојена мржњом исте ноћи би их изручила. Када би их држава изручила чуло би се да се намерно слаби та странка пред изборе. Са друге стране, Србија мора да покаже да је правно уређена земља. Све је то измешано, посебно ако и Шешељ мора да се врати у Хаг због изрицања пресуде.

Рекао је да се неће вратити у Хаг.

 Тако је, он воли то лажно јуначење. Знате 93. године када су нас напали социјалисти, када су они победили СРС, сви смо били задужени да говоримо да ако нас већ хапсе желимо и да нам суде у Хагу у једином правом суду, пошто Милошевићев суд није праведан. Е сад је то другачије, сад је прича о Хагу, прича о јунаштву. Ако мора да иде на изрицање пресуде, мора тамо да буде. Исто важи и за Вјерицу. То је држава. Договора са Хагом изгледа неће моћи да буде, јер се они са нама никада нису договарали, па неће ни сада.

Да ли се коначно осећате безбедније, него што је то био случај раније?

 Постоје ствари на које не могу и на које могу да утичем, а то је да ли ћу да путујем редовним авио линијама или владиним авионом. Ми сада путујемо редовним линијама, чекамо са путницима колико је потребно, а тако смо путовали и у Адис Абебу, али и у Абу Даби.. А све зато што сам осетио страховати непоштовање службе Владе Србије према мени као председнику и и члановима мог кабинета.

Да ли је утврђено шта се догодило у авиону на путу за Ватикан?

 Коначно је за мај заказано рочиште по тужби мојих саветника за оно што се десило на том путу, јер нико није одговарао за то. Доживео сам да ме је пилот који ми је у авиону рекао да је у питању мотор, десет дана касније, на путу ка Москви, обавестио да је можда наруквицом од сата закачио прекидач. Много је ту лажи изречено, не знам зашто. Тада по нашем слетању била им је већ припремљена изјава. Једва чекам да видим како ће то бити образложено на суду.

Ко им је спремио изјаву?

Неко из директората. Тај авион је стар, али ће односом према том авиону сви који се брину о њему изазвати неку велику несрећу. У то сам убеђен.

Да ли се Сретење примило у народу ?

Мислим да се тај празник полако прихвата, али нисам сигуран да би учесници у анкети тачно знали шта се слави. Најважније да се о томе учи у школама и кад деца то науче, остаће им као нешто уобичајено у будућности.

(Данас)
0 гласовa